Izraelski lider Benjamin Netanjahu planira da učvrsti strateške ciljeve: jačanje vojne kontrole nad Gazom, osujećivanje iranskih nuklearnih ambicija i iskorišćavanje slabljenja saveznika Teherana.
Za Netanjahua i njegovog dugogodišnjeg neprijatelja, Iran, godina 2025. mogla bi biti presudna. Pored nastavka pritiska na Hamas i Hezbolah, Netanjahu želi da se fokusira na obuzdavanje iranskog nuklearnog programa i raketnih kapaciteta. Sa slabljenjem Teheranovih saveznika poput Bašara al Asada u Siriji, Netanjahu vidi priliku da konsoliduje izraelsku moć u regionu.
Izrael procenjuje Iran kao ranjivog na ciljani vojni udar, posebno na nuklearne objekte. Jost R. Hilterman iz Međunarodne krizne grupe izjavio je da bi Izrael mogao povući takav potez, ali je upozorio da to ne bi rešilo širi problem.
U međuvremenu, novi izazovi dolaze sa američke strane. Donald Tramp, koji je tokom prvog mandata povukao SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma, može pojačati sankcije, što bi dodatno izolovalo Teheran. Palestinski analitičar Gasan al Hatib smatra da bi iransko rukovodstvo moglo pokazati pragmatičnost i pristati na pregovore kako bi izbegao vojni sukob.
Usred meteža oko Irana i Gaze, Netanjahuovo dugotrajno suđenje za korupciju, koje je nastavljeno u decembru, takođe će igrati ključnu ulogu u oblikovanju njegovog nasleđa. Prvi put od izbijanja rata u Gazi 2023. godine, Netanjahu je svedočio u postupku koji je duboko podelio Izraelce.
Mnogi veruju da bi Netanjahu mogao da zbog toga pristane na prekid vatre.
Iako bi prekid vatre mogao doneti olakšanje Gazi, izraelska vojska bi, prema Netanjahuovom planu, zadržala prisustvo.
„Povlačenje bi omogućilo Hamasu da se ponovo organizuje, što Izrael želi da spreči“, izjavio je Katib za Rojters. Ovakav pristup osigurava Netanjahuu kontrolu nad ključnim teritorijama i dugoročno sprečava uspostavljanje palestinske države.
Svrgavanje Bašara al Asada dodatno je oslabilo Teheranove regionalne saveznike. Pobunjenička grupa Hajat Tahrir al-Šam (HTS) suočava se sa izazovima održavanja reda u podeljenoj Siriji. Analitičari upozoravaju da bi povratak na rigidnu islamističku ideologiju mogao izazvati još dublje podele u zemlji, dok uspešan nacionalistički pristup daje tračak nade za stabilnost.
Ova kombinacija regionalnih promena, izraelske vojne strategije i diplomatskih manevara postavlja scenu za dalju eskalaciju u 2025. godini, sa nesagledivim posledicama po Bliski istok.