Kada su izraelske trupe paradirale kroz granični prelaz Rafa, postalo je jasno da to rade kao vid poruke Hamasu. Ali, istovremeno su Izraelci stigli i do "crvene linije" Džozefa Bajdena. Administracija američkog predsednika po svaku cenu izbegava tu frazu. Ali ne može se sakriti činjenica da su američki zvaničnici jasno i više puta izjavljivali da se SAD protivi ofanzivi na Rafu, zbog čega je nedostajala odgovarajuća humanitarna pomoć za više od milion ljudi koji se tamo nalaze.
Takve odredbe očigledno još uvek nedostaju i postoji opšti konsenzus među vladom SAD, agencijama Ujedinjenih nacija i humanitarnim nevladinim organizacijama da bi ofanziva na Rafu stvorila humanitarnu katastrofu. Dakle, nema sumnje da bi izraelski napad na Rafu označio očigledan prkos Bajdenskoj administraciji, a američki zvaničnici priznaju da će naredni dani imati posledice po američko-izraelske odnose.
Dok posmatra sledeći potez Izraela u Rafi, Stejt department treba da dostavi zvaničnu procenu Kongresu, i to u skladu sa memorandumom o nacionalnoj bezbednosti koji je Bajden potpisao u februaru, procenjujući da li Izraelske odbrambene snage (IDF) sprovode svoju kampanju u skladu sa humanitarnim pravom – drugim rečima, da li IDF čini ratne zločine.
To je trenutak istine za Bajdenovu politiku prema Izraelu i Palestincima, ili u najmanju ruku trenutak kada nastavak prevara postaje mnogo teže prikriti.
Ostalo je još malo slobode. Što se tiče Rafe, zauzimanje prelaza se nedvosmisleno razlikuje od napada na sam grad i može se posmatrati kao vrsta ciljane akcije koju su SAD preporučile umesto sveobuhvatne ofanzive.
Američki zvaničnici kažu da ne mogu da procene da li je dugotrajna pretnja ofanzivom na Rafu osmišljena tako da dobije bolje uslove za prekid vatre od Hamasa, ili je učešće Izraela u pregovorima o prekidu vatre samo paravan za vojne pripreme. Pomenuti zvaničnici tvrde da i jedno i drugo može da bude tačno, čime se sugeriše da sam Netanjahu treba da odluči o narednim koracima.
Netanjahu, pak, ne može sam da donese odluku. On je insistirao da kritične odluke o ratu donosi njegov tročlani Ratni kabinet. Takođe ga ograničavaju tvrdodesničarski članovi njegovog šireg bezbednosnog kabineta, koji su zapretili da će srušiti njegovu koaliciju ako odustane od napada na Rafu. To bi, ističe Gardijan, moglo da okonča njegovu političku karijeru i ostavi ga da se, nezaštićen, suoči sa ozbiljnim optužbama za korupciju.
Obzirom na to da se sad nalazi u škripcu, Netanjahu bi mogao da izabere da pritisne američku stranu.
„Crvene linije koje se primenjuju na američko-izraelske odnose imaju naviku da postanu ružičaste“, primetio je Aron Dejvid Miler, bivši američki pregovarač za Bliski istok, a sada viši saradnik u Karnegi institutu za međunarodni mir.
Netanjahu je i te kako svestan da su sva sredstva koja Bajden ima na raspolaganju mač sa dve oštrice. Ograničavanje snabdevanja oružjem bilo bi šok za Izrael, ali bi takođe lišilo Bajdena njegove moći da poveća humanitarne isporuke u Gazi i postigne prekid vatre, što bi istovremeno dosta uticalo i na novembarske predsedničke izbore u Americi.
„Strateški gledano, Bajden je u slepoj ulici“, rekao je Miler, tvrdeći da je sporazum o prekidu vatre jedini izlaz.
U nedostatku takvog sporazuma, Izrael će verovatno krenuti na Rafu, primoravajući Bajdena da bira između istorijskog raskola sa Izraelom ili ponižavajućeg pristanka na potencijalne ratne zločine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare