0
Rezultat predsedničkih izbora u Rumuniji šokirao je javnost i istraživače, a odluka o novom predsedniku verovatno će pasti u drugom krugu između desničarskog tvrdolinijaša Kalina Đeorđeskua i socijaldemokrate Marčela Čiolakua.
Prema preliminarnim rezultatima koje je objavila Centralna izborna komisija, Đeorđesku je osvojio oko 22% glasova, dok je Čiolaku dobio oko 20%. Međutim, još nije prebrojana polovina glasova dijaspore, pa se konačni rezultati očekuju tokom dana.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovaj ishod iznenadio je mnoge. Anketari nisu predvideli da će desničarski političar Kalin Đeorđesku uopšte proći u drugi krug. Đeorđesku je poznat po radikalnim religioznim i nacionalističkim stavovima, a 2022. godine suočio se s optužbama za veličanje odgovornih za holokaust. Njegove proruske izjave i kritike članstva Rumunije u NATO dodatno su izazvale kontroverze.
Iako su ga politički protivnici i tradicionalni mediji uglavnom ignorisali, Đeorđesku je postigao značajan uspeh zahvaljujući prisustvu na društvenim mrežama, posebno TikToku.
Komentatori u Bukureštu naglašavaju da su tradicionalni mediji i politički establišment propustili da na vreme prepoznaju uticaj Đeorđeskuove propagande na društvenim mrežama. Ni istraživači javnog mnjenja nisu anticipirali njegov uspeh, a čak ni izlazne ankete nisu nagoveštavale ovakav rezultat.
Na izbornoj konferenciji, koja je prenošena putem Fejsbuka, Đeorđesku je izjavio da su Rumuni pokazali volju da „više ne budu poniženi“. Prema njegovim rečima, glasovi su odraz ekonomske nesigurnosti u zemlji. „Rumuni su večeras uzviknuli ‘mir’,“ rekao je, aludirajući na rat u susednoj Ukrajini.
Rumunija, zemlja sa oko 19 miliona stanovnika i članica Evropske unije, suočava se s potencijalno velikim promenama u spoljnopolitičkom kursu. Ukoliko Đeorđesku pobedi u drugom krugu, moglo bi doći do odstupanja od dosadašnje politike usklađene sa EU i NATO.
Predsednik Rumunije ima značajnu ulogu u odlučivanju o spoljnoj i odbrambenoj politici i nadzor nad obaveštajnim službama, što ga čini moćnijim od predsednika Nemačke, ali slabijim od predsednika Francuske.
Treće mesto na izborima zauzela je Elena Laskoni, kandidatkinja konzervativno-liberalne Reformističke partije, sa nešto manje od 19% glasova. Ona se još nije izjasnila o podršci nekom od kandidata u drugom krugu.
U međuvremenu, Đorđe Simon, desničarski političar i član ekstremističke stranke AUR, najavio je da će podržati Đeorđeskua.
Slična situacija dogodila se na izborima 2000. godine, kada su se u drugom krugu sukobili socijaldemokrata Jon Ilijesku i desničarski ekstremista Korneliju Vadim Tudor. Tada su demokratske snage, uz podršku EU, uspele da spreče izbor ekstremističkog kandidata. Da li će se istorija ponoviti ili će Rumunija krenuti novim putem, saznaćemo 8. decembra.