Nemački parlament usvojio je u petak, 8. juna Rezoluciju o Bosni i Hercegovini (BiH) u kojoj se naglašava da su "akcije Milorada Dodika i Dragana Čovića osmišljene da unište BiH kao državu i dom raznolikog stanovništva". "To je neprihvatljivo i zahteva odlučan, čvrst otpor Evropske unije, njezinih država članica i međunarodne zajednice", navodi se u Rezoluciji u kojoj se poziva na uvođenje sankcija Evropske unije onima koji podrivaju BiH.
U Rezoluciji se naglašava da su “akcije nacionalističkih političara” Dodika, koji je član državnog predsedništva i lider vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), te Čovića, predsednika vladajuće Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ), „pretnja miru u jugoistočnoj Europi“.
Zbog straha od tenzija Nemačka šalje i vojsku u BiH
Bundestag je odobrio slanje 50 nemačkih vojnika koji će boraviti u sklopu mirovne operacije EUFOR Althea.
Njihov mandat će trajati dvanaest meseci, do 30. juna 2023. Oružane snage Nemačke već su učestvovale u misiji EUFOR-a u od 2004. do 2012.
“Sada, deset godina kasnije, trenutna politička situacija u BiH zahteva da Nemačka ponovo učestvuje u EUFOR-u. Strahuje se od većih tenzija, posebno u pogledu izbora u BiH 2. oktobra 2022. Izbori su ključni za demokratsku budućnost u regionu.
Oružane snage Nemačke u BiH imaju misiju da podrže održavanje sigurnog okruženja i poštovanje Dejtonskog sporazuma. Bitna nemačka komponenta EUFOR-a su dva tima za vezu i posmatranje (LOT timovi za vezu i posmatranje)”, navodi se u saopštenju.
Krajem godine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija treba da glasa o produženju te misije, a Rusija na tu odluku može da uloži veto.
Između ostalog, nemački zastupnici pozivaju federalnu Vladu da „odlučno pozove političko vodstvo BiH na deeskalaciju i smanjenje unutrašnjih napetosti“.
U rezoluciji se ističe da „etničke podele još uvek oblikuju svakodnevni život, dominiraju politikom i blokiraju napredak i reformske procese“ kao i da su „nacionalistička i huškačka retorika ponovno dio političkog diskursa“.
U rezoluciji se navodi da se, osim toga, od političkih čelnika Srbije, takođe s obzirom na proces pristupanja EU koji je u toku, te Hrvatske, koja je članica EU , treba tražiti da se distanciraju od etničkih separatističkih snaga u BiH.
Ističe se da su reforme decenijama blokirane kako bi se održalo povoljno okruženje za korupciju.
U rezoluciji nemačkog Bundestaga se podseća da je „parlament entiteta Republika Srpska je poslednjih meseci poduzeo konkretne pravne korake za daljnje odvajanje regije od države kao celine“.
„Osim toga, postoji rizik da bi ruski agresorski rat protiv Ukrajine i sukob između zapadnih vrednosti i država s Rusijom mogao biti iskorićten od ruske strane kao katalizator za daljnju destabilizaciju BiH. Posebno, bliske veze srpske vlade s Ruskom Federacijom i njen uticaj na entitet bosanskih Srba, Republiku Srpsku, doprinose ovim strahovima“, navodi se.
BONUS VIDEO: Milorad Dodik i Željka Cvijanović o uvođenju sankcija
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare