Šolc ugrozio glavno dostignuće EU: Orban, Meloni i Le Pen slave kontroverzni potez Nemačke

Vlada u Berlinu, koja se suočava sa pritiscima, prošle nedelje je saopštila da će provere koje su već prisutne na granicama sa Austrijom, Poljskom, Češkom i Švajcarskom biti proširene na Francusku, Luksemburg, Belgiju, Holandiju i Dansku.

Odluka je doneta nakon serije smrtonosnih napada nožem u kojima su osumnjičeni bili tražioci azila, kao i istorijskih uspeha krajnje desničarske, antiimigrantske partije Alternativa za Nemačku (AfD) na izborima u dve istočne pokrajine.

Nensi Fezer, ministarka unutrašnjih poslova Nemačke, izjavila je da će granične kontrole smanjiti migraciju i „zaštititi od akutnih opasnosti koje predstavljaju islamski terorizam i ozbiljan kriminal“, ali su kritičari to osudili kao politički motivisano i verovatno neefikasno.

Šengen zona bez pasoša, koja uključuje 25 zemalja EU i još četiri druge, uključujući Švajcarsku i Norvešku, omogućava slobodno kretanje bez graničnih kontrola i smatra se jednim od najvećih dostignuća EU, kao i ključnom ekonomskom prednošću.

Privremene kontrole su dozvoljene u izuzetnim okolnostima kako bi se sprečile specifične pretnje po unutrašnju bezbednost ili javni red. Osam zemalja trenutno ih primenjuje na odabranim granicama, navodeći povećane pretnje od terorizma ili pritisak na azilne kapacitete.

Poljski premijer Donald Tusk bio je prvi koji je otvoreno kritikovao nemačku odluku, nazvavši je „neprihvatljivom sa stanovišta Poljske“ i zatražio više pomoći od Berlina za obezbeđivanje spoljašnjih granica EU umesto pooštravanja unutrašnjih kontrola.

Varšava je predložila konsultacije sa svim članicama EU koje se graniče sa Nemačkom o odluci Berlina za koju je Tusk rekao da je rezultat „unutrašnje političke situacije“ u zemlji i mogla bi dovesti do „defakto suspenzije Šengenskog sporazuma u velikom obimu“.

Grčki premijer Kirjakos Micotakis izjavio je da bi bilo pogrešno „prelaziti na logiku ad hoc izuzeća iz Šengenskog sporazuma, sa graničnim kontrolama koje će ... naneti štetu jednom od temeljnih dostignuća EU.“

Odgovor, rekao je Micotakis, „ne može biti jednostrano ukidanje Šengena“. Međutim, drugi su bili manje zabrinuti, a češki ministar unutrašnjih poslova Vit Rakušan rekao je da ne očekuje velike promene jer će provere uglavnom biti nasumične.

Lideri krajnje desnice bili su oduševljeni ovim vestima. Gert Vilders iz holandske Stranke slobode (PVV) rekao je da je odluka Berlina „sjajna ideja“ i upitao kada će Holandija slediti taj primer, dok je mađarski premijer Viktor Orban na platformi X napisao: „Dobrodošli u klub.“

Orbanov šef kabineta, Gergeli Gujaš, izjavio je da se popustljivost na spoljašnjim granicama EU kombinuje sa strožim unutrašnjim kontrolama granica, što „uništava slobodno kretanje“.

Marin Le Pen iz francuskog Nacionalnog okupljanja rekla je da je njena stranka na nedavnim izborima predložila sistem „dvostruke – spoljne i unutrašnje – granice“, ali im je rečeno da to nije moguće. „Sada to radi Nemačka“, rekla je. „Kada će Francuska slediti primer?“

Partija Braća Italije, predvođena desničarkom Đorđom Meloni, pohvalila je nemačku odluku.
Nemački kancelar Olaf Šolc, čija podeljena tročlana koalicija u anketama zaostaje za AfD-om i opozicionim demohrišćanima (CDU) godinu dana pre saveznih izbora, branio je odluku.

Sa nekoliko dana do novih izbora u Brandenburgu, gde se očekuje pobeda AfD-a, Šolc je rekao u parlamentu da je ovaj potez neophodan i da će vlada „nastaviti s tim, iako otežava odnos sa našim susedima.“

Još uvek nije jasno kakav će biti uticaj pojačanih graničnih kontrola. Berlin je obećao da će „blisko koordinirati sa našim susedima... i održavati uticaj na svakodnevni život u pograničnim regionima što je moguće manjim.“

Ministarstvo unutrašnjih poslova prošle nedelje je insistiralo da će mere, koje su prvobitno planirane da traju šest meseci, biti u skladu sa postojećim kontrolama granica – odnosno nasumične provere ili ciljanje specifičnih vozila na osnovu policijskih informacija.

Predstavnici transportne industrije rekli su da veruju da pooštrene provere ne bi trebalo da dovedu do preteranih zastoja i ekonomskih gubitaka, ali udruženja za radnike koji svakodnevno prelaze granicu rekla su da će pažljivo pratiti situaciju.

Analitičari sugerišu da je verovatniji scenario rastuće napetosti sa nemačkim susedima ako provere, zajedno sa planovima za lakše vraćanje ljudi direktno na granici, dovedu do većeg broja vraćanja ljudi u zemlju iz koje su stigli.