0
Komentatori pozdravljaju odustajanje od petodnevnog potpunog zatvaranja Nemačke za Uskrs, ali ujedno je to dokaz da se korona-krizom loše upravlja.
Pročitajte još:
Kada je za manje od 36 časova od odluke da za Uskrs na pet dana zatvori sve u Nemačkoj, Angela Merkel izašla pred javnost i saopštila da je to bila greška te da se odluka povlači, malo je reći da je cela zemlja bila iznenađena.
Nekad širom sveta slavljena kancelarka kao uzor kako se uspešno upravlja korona-krizom, kako ocenjuju mnogi, pokazala je svoju veličinu, ali i činjenicu da je nemačka borba protiv pandemije koronavirusa u rasulu.
Merkelin zaokret došao je posle prave bure u nemačkoj javnosti od onih kojima je muka novih ograničenja do predstavnika katoličke i protestantskih crkava u Nemačkoj koji su rekli rezolutno ne apelima vlast da ove godine uskršnju misu služe isključivo onlajn, to jest bez prisustva vernika u crkvama, piše Al Džazira.
Veliki ulog u igri
Prema oceni lista Vistfalen Blat, kancelarka je “izabrala istorijske reči, ali je blamaža i dalje savršena”. Analizirajući njeno priznanje greške, ovaj dnevnik ističe da se nikada pre iz Merkelinih usta nije čula rečenica: “Molim sve građanke i građane za izvinjenje”.
“Kancelarka ne može često tako nešto da kaže. Činjenica da Angela Merkel to sada čini, pokazuje koliki je ulog u igri”, ističe ovaj list.
Pročitajte i:
Ulog je očigledan, opstanak njenog demohrišćanskog bloka (CDU-CSU) i posle njenog odlaska u političku penziju ove jeseni.
Pad popularnosti CDU-CSU je za samo nekoliko meseci dramatičan – od podrške koja je dolazila do 40 odsto svela se na 26 odsto, prema poslednjem istraživanju instituta Forsa. Istovremeno Zeleni beleže podršku od 22 odsto, SPD 16, FDP i AfD po 10, a Levica 8 odsto.
Da su i glavni finansijeri demohrišćana zabrinuti da oni zapravo, zbog lošeg upravljanja pandemijom, srljaju u opozicione redove, svedoči i to da je predsednik Saveza koji okuplja predstavnike nemačke automobilske industrije, promptno nakon Merkelinog zaokreta to pozdravio, saopštivši da je “priznanje greške oznaka veličine” kancelarke.
I dok list Feinpfalz ukazuje da je kancelarka velikodušno prenebregnula to da su se i premijeri 16 pokrajina saglasili sa njenom greškom te da su i oni krivi za rasulo u rešavanju korona-krize, ekonomski dnevnik Handelsblatt smatra da je šefica vlade u “ozbiljnoj krizi”.
“Kancelarka se izvinila zbog ove greške. Poštovanje jer ne bi svi to učinili. Uprkos tome, niz grešaka njene vlade je jednostavno predug. Kampanja vakcinacije štuca, strategija testoranja ne funkcionište, a traženje kontakata je zastalo. U tome pogledu, dodatno zakjučavanje, koje je epidemiološki neophodno, izgledalo je kao koncept od prekjuče. Merkelin metod da pusti svoje ministre da rade više ne funkcioniše. Baš kao što ne funkcionišu mnoge druge stvari”, navodi Handelsblatt i ističe da je Angeli Merkel i Nemačkoj potreban novi početak.
“Ona mora da napravi zaokret koji će biti kredibilan za stanovništvo. Posle 16 godina na čelu države, teško je promeniti stil vlasti. Ali kancelarka to ne može da zaobiđe“, zaključuje list.
Ovo nije mala greška
I Koelner Stadt Annzeiger smatra da ovde nije reč o jednokratnoj omašci koja se može rešiti molbom za oproštaj. Prema oceni ovog dnevnika, Merkelova, kao i savezna i pokrajinske vlade, moraju konačno da ostave birokratskih sitnica u borbi protiv pandemije, kao što je pitanje da li je dozvoljeno otvaranje pekara na Veliki četvrtak ili da li porodice mogu za Uskrs da koriste vikendice.
Landshuter Zeitung podseća da je Merkelina taktika pregovora na samitima EU da se pregovara sve dok retko ko može da drži oči otvorene, a zatim iznenaditi partnere kompromisnim predlogom koji će biti usvojen, jer svi žele da idu u krevet.
“To se ne sme ponoviti u borbi protiv koronavirusa, jer previše toga je u igri. Šef CDU Markus Soeder je u pravu kada dovodi u pitanje i format sastanka. Oni bi trebalo da počinju ujutru sa odmornim učesnicima, koji se mogu konsultovati sa stručnjacima svojih vlada ili spoljnim ekspertima kako bi donosili utemeljene odluke. Ako je potrebno, mora se prekinuti sastanak a ne donositi polovične mere”, ističe ovaj dnevnik.
Uticajni minhenski Suedeutsče Zeitung smatra da je najozbiljnija greške Angele Merkel bila to što je u leto 2020. godine prepustila Evropskoj uniji da naručuje vakcine. Nemačka sada ne bi bila na ivici histerije da je savezna vlada tada naručila dovoljno doza vakcine, i to ne samo od Bioteneka iz sopstvene zemlje koji je razvio prvi vakcinu protiv koronavirusa.
“A Merkelova ne bi trebalo da se izvini za grešku, koja delimično može da ima veze sa znakovima umora u dugoj noći (pregovora), već pre svega za zanemarivanje problema koje seže mnogo dalje u prošlost”, smatra Suedeutsče Zeitung.
Ludilo oko Ukrsa simbolizuje problem, ocenjuje Neue Osnabrueker Zeitung, koji je opisan mnogo puta, ali je retko kada bio jasan kao sada, “Merkelova postaje sve usamljenija”.
“Nedostaje pouzdana mreža savetnika. Politički mehur postaje opasnost. Čak se čini i da poslanici smetaju zbog previše direktnih kontakata u svojim izbornim jedinicama. Umesto toga, služi se konceptu borbe protiv koronavirusa, koji potpisuje mali homogeni klub profesora, što svedoči o aroganciji i nepoštivanju demokratskih principa”, ističe ovaj list.
Gradonačelnici bi da eksperimentišu
U opštoj konfuziji i nezadovoljstvu kako savezna kancelarka, njeni savetnici, ali i premijeri 16 nemačkih pokrajina rukovode korona-krizom, pojedine opštine i okruzi krenuli su samostalno da se bore sa širenjem infekcije, ali tako da se ta borba ne zasniva na zatvaranju ljudi u kuće.
U pokrajini Baden Virtemberg sve više i više opština želi da koristi brze testove kako bi otvorili prodavnice i restorane na otvorenom, primećuje Reutlinger Generalanzeiger i dodaje da je Donja Saksonija započela model praćenja testiranja zaraženih preko aplikacije Luca, dok je Saarland pretvoren u probni region u kojem se koriste brzi testovi.
“Federalizovana Nemačka je postala polje za eksperimentisanje. Sada je iznenada moguće ono što bi ranije izazvalo negodovanje. To je zbog duha vremena i promene političke težine. Posle godinu dana koronavirusa, ljudu žude za otvaranjem. Istovremeno se urušilo uverenje da je država sposobna da uvede red. Tamo-amo sa zaključavanjem i popuštanje je istrošilo građane. Osim toga, kancelarka je izgubila autoritet nakon greške sa insistiranjem na uskršnjim odmorom. To stvara slobodan prostor i hrabrost da se odvažite na nove eksperimente”, navodi Reutlinger Generalanzeiger i dodaje da je ova raznolikost u borbi protiv koronavirusa dobra, ali i opasna.
Vreme je da se razmišlja o nadolazećoj godini
S druge strane, Muenčner Merkur kritikuje premijera Severne Rajne Vestfalije Armina Lasčeta i gradonačelnika grada-pokrajine Berlina Majkla Muelera što u svojim pokrajinama ne povlače “kočnicu” u otvaranju javnog života, onako kako je to dogovoreno na sastanku kancelarke i pokrajinskih premijera.
“Oni ignorišu korektiv koji su upravo oni doneli. Za ionako opadajuću korona-disciplinu u zemlji ovo je čisti otrov: ako se najveća savezna pokrajina i nemačke prestonica jednostavno uzdignu iznad samonametnutih pravila jer to njima odgovara, zašto bismo mi kao građani se i dalje pridržavali pravila”, pita se minhenski dnevnik.
Algemein Zeitung ipak smatra da su ovi eksperimentalni modeli “rizični ali su u pravu”, jer je “ljudima neophodna perspektiva”.
“Birokratisanje predugo koči borbu protiv pandemije. Da bismo, nadam se, za nekoliko meseci mogli ponovo da imamo više normalnosti u zemlji, koncepti za to se moraju razvijati i testirati sada. I više ne možemo sebi da priuštimo drugo leto u kome se premalo razmišlja o nadolazećoj jeseni i zimi”, ističe ovaj list.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
