0
Dok očajni Palestinci u zatvorenoj Gazi pokušavaju pronaći utočište pod nemilosrdnim izraelskim bombardovanjem u znak odmazde za Hamasov brutalni napad 7. oktobra, neki se pitaju zašto ih susedni Egipat i Jordan ne prime.
Dve zemlje, koje graniče s Izraelom na suprotnim stranama i dele granice s Gazom i okupiranom Zapadnom obalom, odgovorile su nepokolebljivim odbijanjem.
Jordan već ima veliku palestinsku populaciju.
Egipatski predsednik Abdel Fatah el-Sisi izneo je u sredu, 18. oktobra, svoje najoštrije komentare do sada, rekavši da sadašnji rat nije usmeren samo na borbu protiv Hamasa, koji vlada Pojasom Gaze, „već i pokušaj da se civilno stanovništvo gurne da… migrira u Egipat“.
Upozorio je da bi to moglo uništiti mir u tom regionu, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Jordanski kralj Abdulah II dao je sličnu poruku dan ranije, rekavši: „Nema izbeglica u Jordanu, nema izbeglica u Egiptu“.
Njihovo odbijanje je ukorenjeno u strahu da Izrael želi prisiliti Palestince na trajno proterivanje u njihove zemlje i poništiti palestinske zahteve za državnošću.
El-Sisi je takođe rekao da bi masovni egzodus rizikovao dovođenje militanata na egipatsko Sinajsko poluostrvo, odakle bi mogli pokrenuti napade na Izrael, ugrožavajući 40-godišnji mirovni sporazum između dve zemlje, piše AP.
Evo šta su motivi za stavove Egipta i Jordana.
Raseljavanje je glavna tema palestinske istorije.
U ratu 1948. o stvaranju Izraela, procenjuje se da je 700.000 Palestinaca proterano ili pobeglo sa teritorije koja je sada Izrael. Palestinci taj događaj nazivaju Nakba, što na arapskom znači „katastrofa“.
U Bliskoistočnom ratu 1967. godine, kada je Izrael zauzeo Zapadnu Obalu i Pojas Gaze, još 300.000 Palestinaca je pobeglo, uglavnom u Jordan.
Izbeglice i njihovi potomci sada broje gotovo šest miliona, a većina ih živi u kampovima i zajednicama na Zapadnoj Obali, Gazi, Libanu, Siriji i Jordanu.
Dijaspora se dalje proširila, s mnogim izbeglicama koje žive u arapskim zemljama Zaliva ili na Zapadu.
Nakon što su borbe prestale u ratu 1948., Izrael je odbio dopustiti izbeglicama da se vrate svojim domovima.
Od tada je Izrael odbijao palestinske zahteve za povratkom izbeglica kao deo mirovnog sporazuma, tvrdeći da bi to ugrozilo jevrejsku većinu u zemlji.
Egipat strahuje da će se istorija ponoviti i da će veliki broj palestinskih izbeglica iz Gaze na kraju ostati zauvek.
To je delom zato što nema jasnog scenarija kako će ovaj rat završiti.
Izrael kaže da namerava uništiti Hamas zbog krvavog divljanja u njegovim južnim gradovima. Ali nije dao nikakve naznake što bi se moglo dogoditi nakon toga i ko će upravljati Gazom. To je izazvalo zabrinutost da će ponovno zauzeti teritoriju na određeno vreme, podstaći dalji sukob.
Izraelska vojska je rekla da će Palestincima koji su sledili njenu naredbu da pobegnu iz severne Gaze u južnu polovinu Pojasa biti dopušteno da se vrate svojim domovima nakon što rat završi.
Egipat nije uveren u to.
El-Sisi je rekao da bi borbe mogle trajati godinama ako Izrael bude tvrdio da nije dovoljno slomio militante. Predložio je da Izrael smesti Palestince u svoju pustinju Negev, koja graniči s Pojasom Gaze, dok ne okonča svoje vojne operacije.
„Nedostatak jasnoće Izraela u pogledu njegovih namera u Gazi i evakuacije stanovništva je sam po sebi problematično“, rekao je Rikardo Fabiani, direktor projekta za Severnu Afriku Međunarodne krizne grupe (International Crisis Group).
„Ova zbrka raspiruje strahove u susedstvu“, rekao je Fabiani.
Egipat se zalagao da Izrael dopusti humanitarnu pomoć u Gazu, a Izrael je u sredu rekao da hoće.
Prema Ujedinjenim narodima, Egipat, koji se nosi sa spiralnom privrednom krizom, već ugošćuje oko devet miliona izbeglica i migranata, uključujući otprilike 300.000 Sudanaca koji su stigli ove godine nakon što su pobegli od rata u svojoj zemlji.
Ali arapske zemlje i mnogi Palestinci takođe sumnjaju da bi Izrael mogao iskoristiti ovu priliku za prisiljavanje trajnih demografskih promena kako bi uništio palestinske zahteve za državnošću u Gazi, Zapadnoj Obali i istočnom Jerusalimu, koji je takođe zauzeo Izrael 1967. godine.
El-Sisi je u sredu ponovio upozorenja da egzodus iz Gaze ima za cilj „eliminisati palestinsku stvar… najvažniju stvar našeg regiona“.
Tvrdio je da sada ne bi bilo rata – da je demilitarizovana palestinska država stvorena davno u pregovorima.
„Svi istorijski presedani ukazuju na činjenicu da kad su Palestinci prisiljeni napustiti palestinsku teritoriju, nije im dopušteno da se vrate“, rekao je H.A. Helier, viši saradnik u Zadužbini Karnegi za međunarodni mir.
„Egipat ne želi biti saučesnik u etničkom čišćenju u Gazi“, rekao je on.
Strahovi arapskih zemalja samo su podstaknuti porastom ekstremno desnih stranaka pod vođstvom izraelskog premijera Benjamina Netanijahua koje pozitivno govore o uklanjanju Palestinaca.
Od napada Hamasa, retorika je postala manje suzdržana, a neki desničarski političari i medijski komentatori pozivaju vojsku da sravni Gazu i istera njene stanovnike.
Jedan zakonodavac rekao je da bi Izrael trebao sprovesti „novu Nakbu“ na Gazu.
U isto vreme, Egipat kaže da bi masovni egzodus iz Gaze doveo Hamas ili druge palestinske militante na njegovo tlo.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
To bi moglo biti destabilizirajuće na Sinaju, gde se egipatska vojska godinama borila protiv islamističkih militanata i u jednom trenutku optužila Hamas da ih podržava.
Egipat podržava izraelsku blokadu Gaze otkako je Hamas preuzeo teritoriju 2007., strogo kontrolirajući ulazak materijala i prolaz civila.
Takođe je uništio mrežu tunela ispod granice koje su Hamas i drugi Palestinci koristili za krijumčarenje robe u Gazu.
Budući da je pobuna na Sinaju uglavnom ugušena, „Kairo ne želi imati novi problem u rukama u ovoj problematičnoj regiji“, rekao je Fabiani.
El-Sisi je upozorio na još više destabilišući scenario: rušenje mirovnog sporazuma Egipta i Izraela iz 1979. godine.
Rekao je da će uz prisutnost palestinskih militanata Sinaj „postati baza za napade na Izrael. Izrael bi imao pravo da se brani… i napao bi egipatsku teritoriju“.
„Mir koji smo postigli bi nestao iz naših ruku“, rekao je, „sve u svrhu ideje o eliminaciji palestinske stvari“.