1
Ceo svet već nedeljama prati izveštaje o "napetoj situaciji" u Kremlju. U javnost cure informacije o raskolu, svađama, čak i potencijalim naslednicima Vladimira Putina. Iako je zasad nemoguće proceniti šta do toga je tačno i koliko je realna opcija Putinovog odlaska sa mesta predsednika Rusije, jedno je primetno - izvan svih potresa nalazi se Dmitrij Medvedev, koji se od početka rata u Ukrajini trudi da ostvari poziciju ključnog čoveka. Međutim, kako sada situacija izgleda, pored Ramzana Kadirova, Jevgenija Prigožina i Nikolaja Patruševa, Medvedev je potisnut iz Kremlja.
Šef ukrajinskih obaveštajaca Kiril Budanov, kog Rusija smatra glavnim krivcem za eksploziju na Krimskom mostu, rekao je da su Dmitrij Patrušev i Sergej Kirijenko ključna imena kada je reč o eventualnom nasledniku Putina.
Nakon aneksije četiri ukrajinske oblasti, ali i navodnog povlačenja iz grada Hersona, koji čini okosnicu ruske vojske na jugu Ukrajine, glasine o nezadovoljstvu ruskih moćnika čuju se kao nikada pre.
Te navode komentarisao je, ali i potvrdio šef ukrajinske obaveštajne službe (SBU) Kiril Budanov. Njega je Kremlj nedavno označio kao glavnog krivca za eksploziju na Krimskom mostu, zbog čega je više ljudi uhapšeno.
Prema rečima Budanova, elita Kremlja nije bila za aneksiju ukrajinskih oblasti – Herson, Zaporožje, Donjeck i Lugansk, pre nego što potpuna kontrola nad tim teritorijama bude obezbeđena. Putin je, uprkos protivljenju, odlučio da ipak potpiše aneksiju, što je navelo mnoge visoko pozicionirane ruske zvaničnike da razmisle o podršci lideru Kremlja.
Iako se ranije spekulisalo da je prvi na listi za Putinovog naslednika bivši predsednik Dmitrij Medvedev, Budanov kaže da on nije ni u opticaju.
Umesto njega, kao glavnog kandidata pomenuo je Dmitrija Patruševa, sina Nikolaja Patruševa, aktuelnog sekretara Saveta bezbednosti Rusije. Pored toga, Patrušev i Putinov 30-godišnji saveznik kog je upoznao za vreme službe u KGB-u.
Do sada nepoznato ime koje je Budanov pomeno je Sergej Kirijenko. On trenutno zamenik šefa kabineta Vladimira Putina, a već decenijama obavlja razne funkcije u Kremlju. Premijer Rusije bio je 1998. godine u vreme vladavine Borisa Jeljcina.
Kirijenka mnogi smatraju arhitektom politike aneksije ukrajinskih teritorija, koji ne bi imao ništa protiv da u nekom momentu ima i ulogu vladara, ne samo savetnika.
„Kirilenko se vidi u fotelji. On sebe vidi kao naslednika u koliko-toliko mirnom prenosu vlasti“, rekao je Budanov.
„Siloviki“ u ratu
O nezadovoljstvu onih koji se u Rusiji nazivaju „siloviki“ ili „silni“ govori se već duže vreme. Neki od njih su istupili i javno, a u kritikama ratnog dejstva Rusije i „slabom“ reakcijom Vladimira Putina prednjače lider Čečenije Ramzan Kadirov i vođa paravojne formacije Vagner Jervgenij Prigožin.
Kadirov se nedavno požalio da je ruski odgovor na ukrajinske napade bio „slab“, napominjući da Rusija mora „da izbriše ukrajinske gradove sa lica zemlje“.
Istog stava je i Prigožin, koji je oštro kritikovao rusko ministarstvo odbrane i ministra Sergeja Šojgua.
Prigožin je navodno optužio rusko Ministarstvo obrane da se uveliko oslanja na Vagnerove snage, dok nije uspelo da finansira svoju vojsku i osigurati potrebne resurse.
Tako je većini ljudi postalo jasno da se u Kremlju vodi borba, ai između Prigožina i Kadirova sa jedne, a Patruševa sa druge strane.
Ni u jednom od brojnih izveštaja ne pominje se ime Dmitrija Medvedeva, a koji se svih ovih meseci trudio da bude glasan u opravdanju ruske invazije na Ukrajinu.
Pretnje Ukrajini, ali i celom svetu
Kao zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Medvedev je u prethodnom periodu upućivao brojne pretnje evropskim zemljama.
„Kao rezultat sankcija stvoriće se nova sigurnosna arhitektura u kojoj se de fakto, a potom i de jure prepoznaju postojeće realnosti: a) slabost zapadnjačkih koncepata međunarodnih odnosa poput „reda temeljenog na pravilima“ i drugog besmislenog zapadnog smeća, b) kolaps ideje američkocentričnog sveta; c) prisutnost interesa koje poštuje svetska zajednica u onim zemljama koje su u akutnoj fazi sukoba sa zapadnim svetom“, napisao je Medvedev na Telegramu.
POGLEDAJTE JOŠ:
1
0
1
On je zaključio da će sankcije pogoditi i globalni finansijski sistem, što će rezultirati mogućom monetarnom i finansijskom krizom u nekim zemljama ili zajednicama zemalja, što će rezultirati podrivanjem stabilnosti niza nacionalnih valuta, galopirajućom inflacijom i uništenjem pravnog sistema koji čuva privatno vlasništvo.
Pored toga, Kijevu je više puta pretio korišćenjem nuklearnog oružja, bivšu britansku premijerku Liz Tras nazvao je „nesposobnom rusofobičarkom“, a predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen „specijalistom za rađanje dece“.
Sve ovo, čini se, nije imalo očekivani efekat, imajući u vidu da nezavisni novinari i analitičari iz Rusije sada ističu da Medvedev nema nikakvu ulogu u donošenju vlažnih odluka Kremlja.
BONUS VIDEO Putin uveo ratno stanje: Uvod u totalni rat?