1
Deceniju posle nuklearne katastrofe u Fukušimi, pored problema s kontaminiranom vodom i zemljištem, stanovnici te oblasti se suočavaju s psihičkim problemima, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.
PROČITAJTE JOŠ:
S druge strane, dok je prva reakcija na nesreću bila gašenje nuklearnih reaktora, Japanu i pored nepoverenja javnosti ponovo razmatra veća upotreba nuklearne energije kako bi ispunio svoje ciljeve u borbi protiv klimatskih promena.
Cunami izazvan zemljotresom magnitude 9 pogodio je severoistočnu obalu Japana 11. marta 2011, izazvavši smrt skoro 20.000 ljudi i topljenja jezgra nuklearnih reaktora u Fukušimi.
Japanska vlada je potrošila oko 300 milijardi dolara za obnovu cunamijem razorenog regiona Tohoku, ali je dalje zabranjen pristup oblasti oko postrojenja u Fukušimi, dok i dalje opstaje zabrinutost zbog radijacije i mnogi stanovnici iz tog kraja nastanili su se negde drugde.
Japan ipak ponovo raspravlja o ulozi nuklearne energije u energetskom snabdevanju, jer zemlja siromašna resursima želi da postigne neto karbonsku neutralnost do 2050. u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Od preostala 33 japanska komercijalna reaktora tek devet je odobreno za ponovno uključivanje u skladu sa sigurnosnim standardima posle Fukušime, ali samo četiri rade, u poredjenju sa 54 pre katastrofe.
U prvoj polovini prošle godine nuklearna energija je pokrivala samo šest odsto energetskih potreba Japana, u poredjenju sa 23,1 odsto za obnovljive izvore i skoro 70 odsto za fosilna goriva.
Demonstracije protiv nuklearne energije posle nesreće su s vremenom izgubile na snazi, premda i dalje postoji nepoverenje, ukazuje Rojters. Istraživanje iz februara pokazalo je da se širom zemlje 53 odsto stanovništva protivi ponovnom pokretanju reaktora, u poredjenju sa 32 odsto koji su za.
U Fukušimi je samo 16 odsto podržalo ponovno uključivanje reaktora.
Mada uklanjanje 900 tona otopljenog nuklearnog goriva iz havarisanih reaktora tek treba da počne a japanska vlada još nije smislila šta da radi s radioaktivnom zemljom nagomilanom u velike crne kese, problem u oblasti oko Fukušime, sada većinom nije kontaminacija, ocenjuje Ekonomist (The Economist).
List ukazuje da je mali deo područja zabranjen za stanovanje, dok stope raka u regionu nisu porasle a zdravstveni rizici su mnogo manje izraženi nego što se strahovalo posle katastrofe.
U protekloj deceniji vladini napori na rekonstrukciji bili su usredsredjeni na infrastrukturu i dekontaminaciju zemljišta, ali, podvlači časopis, naglasak na fizičkoj rekonstrukciji promašuje poentu imajući u vidu da su stope depresije i anksioznosti medju stanovnicima Fukušime više nego dvostruko veće od nacionalnog proseka.
Bolesti poput dijabetesa i hipertenzije su češće, verovatno zbog kontinuirane anksioznosti i poremećaja. Uz to porodice su razdvojene, sredstva za život izgubljena.
Katastrofa u japanskim reaktorima označila je prekretnicu za nuklearnu industriju koja je nekada obećavala da će svetu dati gotovo neograničen izvor energije, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
List ukazuje da su širom sveta kao odgovor na Fukušimu pooštreni propisi i odloženi projekti novih reaktora, dok bi, na primer, u Nemačkoj poslednji reaktor trebalo da bude ugašen sledeće godine.
Prerano je, medjutim, reći da je nesreća u Fukušimi svuda ubila nuklearnu energiju, podvlači američki list i dodaje da je umesto toga, svet podeljen na bogate razvijene države koje se uglavnom plaše nuklearne energije i niz zemalja u razvoju, predvodjenih Kinom, gde nuklearna industrija još gaji nade za širenje.
Širom sveta 1. jula 2020. bilo je 408 aktivnih nuklearnih reaktora, što je pad sa 437 neposredno posle Fukušime, dok nuklearna energija proizvodi oko jedne desetine svetske struje, u poredjenju sa vrhuncem od 17,5 odsto pre četvrt veka.
S druge strane, globalni pokret za smanjenje emisije ugljenih gasova ponegde daje vetar u ledja nuklearnoj energiji.
Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije širom sveta je u izgradnji oko 50 reaktora, od čega 16 u Kini. Neke države poput Kanade razmatraju novu generaciju manjih reaktora.
Pre Fukušime, ističe Volstrit džurnal, nuklearna energija se uglavnom takmičila s fosilnim gorivima, dok danas bitku vodi s obnovljivim izvorima, posebno s energijom sunca i vetra. Pojedini stručnjaci ocenjuju da nema smisla raditi 10 ili 15 godina na novim nuklearnim elektranama s obzirom na brz pad troškova obnovljive energije i baterija za njeno skladištenje.
Zastupnici nuklearne energije, medjutim, kažu da obnovljivi izvori nisu nužno jeftiniji kada se uzme u obzir nepostojanost u snabdevanju. Oni takodje kažu da je cena nuklearne energije povećana zbog teške regulacije koja povećava gradjevinske i operativne troškove.
Ali, podvlači Volstrit džurnal, tu se uveliko nadvija Fukušima, jer sa sećanjem na radijaciju posle katastrofe javnost, a posebno u Japanu, opire se argumentima za slabiju regulaciju.
S druge strane, ukazuje Blumberg (Bloomberg), zelena budućnost Japana zahteva povratak u nuklearnu prošlost, pošto će ta zemlja, da bi ispunila globalne klimatske obaveze, morati ponovo da pokrene gotovo svaki reaktor koji je zatvorila posle katastrofe u Fukušimi 2011. godine, a onda i da izgradi dodatne.
To je zastrašujući tehnički izazov koji će zahtevati od države da ubrza obnavljanje rada reaktora i pronadje trajno rešenje za problem skladištenja radioaktivnog otpada.
Jednako teško za vladu premijera Jošihide Suge biće da ubediti oprezne regulatore i širu javnost koja gaji duboku zabrinutost zbog bezbednosti.
Budući da se danas fosilna goriva poput tečnog prirodnog gasa i uglja koriste za proizvodnju većine električne energije u Japanu, samo za ispunjavanje pariskih ciljeva, Japan bi trebalo da poveća udeo nuklearne energije na 20 do 22 odsto do 2030. godine, ukazuje Blumberg i ističe da će za ambiciozniji cilj da zemlja do 2050. bude karbonski neutralna taj udeo morati da bude još veći.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
