Vojnici Foto:Handout / Zuma Press / Profimedia

Teroristički napadi na aerodromu u Kabulu koji su se dogodili u četvrtak, potvrdili su hipotezu da je IS-K, pokret talibanskih ekstremista, povezan sa Islamskom državom iz centralne Azije. Jačanje njihovih veza dovelo je do ogromne tragedije u Avganistanu, u kojoj je poginulo više od 170 ljudi, a već sada je jasno da bi njihova koleracija mogla da postane ozbiljna opasnost po čitav svet.

Pročitajte još:

Ovaj napad ipak nije došao iznenada, na ovakav scenario zapadne obaveštajne službe danima su upozoravale građane, govoreći da postoji realna pretnja od terorističkih napada na njima, piše DW.

Avganistanski ogranak terorističke organizacije „Islamska država“, poznate kao ISIS-Khorasan (Horasan), IS-K ili ISIS-K, preuzeo je odgovornost za napade. Grupa je dobila ime po provinciji Horasan, području koje je u srednjem veku obuhvatalo delove Avganistana, Irana i centralne Azije.

Američki zvaničnici rekli su za Njujork Tajms da su napadi na aerodrom bili strateški napadi i na SAD i na talibane, jer talibanski lideri pokušavaju da dokažu svetu da kontrolišu zemlju, što je ovakav potez terorista oštro demantovao.

Kada je američki predsednik Džozef Bajden u utorak izjavio da će evakuacija biti završena do 31. avgusta, dodao je i to da do produženja roka neće doći, upravo zbog Islamske države, jer je kako neki zaključuju, smatrao da bi oni mogli da izvedu teroristički napad. Napad se jeste dogodio, ali mnogo brže nego što je Bajden očekivao.

„Svaki dan u kojem boravimo novi je dan za koji znamo da će ISIS-K gađati aerodrom i napasti Amerikance, kao i saveznike i nedužne civile“, rekao je Bajden tada u Beloj kući, ističući da je teroristička organizacija targetirana kao neprijatelj talibana.

Džihadisti podeljeni po ideologiji, ciljevima

IS-K i talibani su već neko vreme u međusobnim krvavim obračunima. Pre eksplozije u četvrtak, novinske agencije citirale su vojne izvore koji su naveli kako su talibani presreli i ubili nekoliko pripadnika IS-Ka na talibanskim punktovima oko aerodroma. Osim toga, prijavljeno je i da je nekoliko talibanskih stražara poginulo u bombaškim napadima.

Osnov ovog sukoba dve militantne grupe jeste ideološki jaz. Dok IS pripada salafističkom pokretu islama, talibani se pridržavaju škole Deobandi.

Iako se čini da su talibani zadovoljni, barem trenutno, veličinom Islamskog emirata u Avganistanu, moguće je da će ih u tek osvojenoj teritoriji potisnuti upravo Islamska država koja je prisutna u Avganistanu i Pakistanu, jer već duže vreme nastoji uspostaviti kalifat u celoj južnoj i centralnoj Aziji.

Oni takođe zagovaraju i svetski džihad protiv nemuslimana.

Nisu usaglašeni ni po pitanju šerijatskog prava i njegovog tumačenja. Za IS-K, stavovi talibana nisu dovoljno strogi. Borci IS-Ka nazvali su talibane otpadnicima i lošim muslimanima zbog njihove spremnosti da pregovaraju o mirovnom sporazumu sa Sjedinjenim Državama.

„Time su izneverili ciljeve džihada“, rekli su borci IS-a.

To je takođe razlog toga što su sve džihadističke grupe, sem Islamske države, čestitale talibanima ulazak u Kabul pre dve nedelje. Umesto toga, IS-K je najavio da će se nastaviti da se bori protiv talibana. Ni talibani ne ostaju po strani, njihovi militanti pridružili su se snagama američke i avganistanske vlade kako bi isterali Islamsku državu iz dela severoistočnog Avganistana.

Prema izveštaju Ujedninjenih nacija od 15. jula, IS-K ima između 500 i 1.500 boraca u Avganistanu i ojačao je svoje položaje u i oko prestonice Kabula, gde izvodi većinu svojih napada. Grupa se nada da će proširiti svoje redove regrutovanjem razočaranih talibanskih boraca koji odbacuju nedavne mirovne pregovore sa SAD.

IS takođe računa na priliv boraca iz Sirije, Iraka i drugih zona sukoba. U junskom izveštaju UN, svetsko telo je procenilo da se u Avganistanu trenutno nalazi između 8.000 i 10.000 stranih boraca.

Duga istorija krvavih napada

IS-K je u poslednje vreme bio zauzet na terorističkom frontu. Misija Ujedinjenih nacija za pomoć u Avganistanu izbrojala je 77 napada IS-K boraca samo u prva četiri meseca 2021. godine. To je tri puta više nego u istom periodu prošle godine. U eksploziji automobila u maju u školi koju su uglavnom pohađale šiitske devojčice u Kabulu poginulo je 85 ljudi, a povređeno još 300.

Sjedinjene Države su za napad okrivile IS-K.

Mesec dana kasnije, militanti IS-a su upali u zasedu i ubili desetoro ljudi koji su radili sa nevladinom organizacijom u provinciji Baglan, na severu Avganistana. Nastradali su pripadali HALO Trustu, britanskoj dobrotvornoj organizaciji osnovanoj 1988. godine kako bi pomogli zemljama da se oporave od sukoba. Generalni direktor te nevladine organizacije kasnije je rekao za BBC da su lokalni talibanski borci oterali napadače, što je povećalo tenzije između dve grupe.

IS-K je počeo sa akcijama protiv talibana 2017. godine kada su isterali talibane iz planinskog regiona Tora-Bora. Tora-Bora-in sistem dubokih tunela bio je mesto u kom se načelnik Al Kaide, Osama bin Laden krio od američkih odmazdi nakon napada 11. septembra 2001 u Sjedinjenim Državama.

„Rodili se“ u Pakistanu

IS-K se prvobitno pojavio u Pakistanu kao naoružana studentska grupa koja pripada krovnoj organizaciji Tehrik-i-Taliban Pakistan. U strahu od progona kod kuće, oni su 2014. godine pobegli preko granice u Avganistan i obećali vernost Islamskoj državi i šefu IS-Ka Bagdadiju 2014. koji je od tada ubijen u proleće 2015. godine.

Tada je IS zvanično apsorbovao teroriste u svoju mrežu i najavio svoje širenje u centralnoj Aziji pod imenom IS-K. U to vreme, IS je bila na vrhuncu moći u Iraku i Siriji i bila je u stanju da pruži finansijsku i kadrovsku podršku svom ogranku u Avganistanu. Ta podrška je od tada uveliko presušila. Međutim, prema izveštaju Ujedninjenih nacija rukovodstvo IS-a u Siriji i Iraku, koje je sada posluje u podzemlju, i dalje održava kontakt sa IS-K.

BONUS VIDEO: Hiljade u redovima čekaju na spas – avioni lete i dan i noć

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar