0
Adnan Spahić, brat mlade doktorke Azre Spahić, koja je u petak, 26. maja, smrtno stradala u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u sarajevskom naselju Marindvor u Sarajevu oko 23.30 sati je izjavio da nikad nikome ne bi poželeo ovakvu tragediju.
Spahić je bio uzor svojoj sestri, koja je od njega bila mlađa osam godina. Ona je želela postati doktor, baš kao njen brat, prenosi Srpskainfo.
„Još smo u šoku, jednostavno zdrav razum ne može prihvatiti da se u tom trenutku toliko slučajnosti desilo, da je radila do devet naveče, da je izašla s koleginicama na kafu, došle su iz različitih gradova da se vide. To su bile njene koleginice, doktorke sa fakulteta, i baš ona kaže da izađe 10 minuta ranije, da kaže momku: “Ne moraš me ti voziti kući. Koleginica će me odvesti” i koleginica baš parkira auto u toj nekoj sporednoj ulici, gde baš u tom trenutku, na tom mestu, gde je neko tamo proklizao pod dejstvom alkohola… Neverovatno, toliki splet okolnosti… Da je neko režirao, nema šanse da bi se sve desilo u tom trenutku… A tek trenuci tuge i bola, to ne može niko osetiti ko nije doživeo“, izjavio je Spahić.
Dodao je da su se poslednji put okupili porodično sedam dana pred nesreću, kada su bili na jednoj svadbi u Bihaću. Kaže da je to bio prvi put da je momka povela, prvi susret s njenom porodicom.
„To joj je bio prvi momak. Nije je to zanimalo ranije, nije imala ni vremena. Pre godinu je rekla da nije upoznala stvorenje kakav je njen Nedim, tako divan. Planirali su zajednički život. Prvi put ga je dovela u Bihać, ja sam došao iz Nemačke, gde živim sa suprugom i dvoje dece, i upoznao sam ga. Toliko se veselila i plesala, ti trenuci će mi zauvek ostati u sećanju“, kazao je Spahić.
Istakao je da se Azra s momkom Nedimom poslednji put čula 10 minuta pred tragediju.
Rekla mu je da je izašla, uživala i da joj je bilo predivno.
„Uživala je stvarno, nikad u životu nije bila sretnija, svi snovi su joj se polako ostvarivali. Radila je na fakultetu, a, pored toga, svirala je klavir, crtala, neverovatno vedra je bila, i to svi kažu. Ovih dana su to potvrdile i radne kolege koje su dolazile. Jednostavno, njena pozitivna energija vladala je gde god se pojavi i takva je odmalena bila, skromna, pozitivna i vesela. Jednostavno, još ne možemo to pojmiti“, kazao je Adnan.
Između njih je razlika bila osam godina, stoga su se u mnogo stvari mimoišli u životu.
„Ja sam krenuo u školu, ona se tek rodila. Ja sam u srednju školu krenuo kad je ona u osnovnu. Ja sam u Sarajevo otišao da studiram kad je ona bila četvrti osnovne. Tako da smo uvek bili u nekom raskoraku. Kad sam ja otišao u Nemačku, ona je otišla u Sarajevo“, prepričava on.
Kad se desila tragedija, Adnan je bio kod prijatelja sa svojom suprugom u Minhenu.
Oko dva sata posle ponoći moja supruga je videla propušten poziv od Azrinog momka na telefonu… Ja sam obavestio svoje najbliže, a suprugini roditelji su odmah krenuli iz Konjica u Bihać, u tri ujutro… Mi smo seli u auto i krenuli bez ičega, bez pasoša. Savetovano nam je da krenemo kad svane. Vozio sam sat i po, nisam mogao više izdržati, morao sam nazvati majku, stao sam pored puta i nazvao sam je. Nisam mogao izustiti ni reč. Pitala me je šta je bilo. Rekao sam joj da je Azru . udario auto i da ona nažalost više nije živa“, ispričao je Spahić.
Pročitajte još:
Istakao je da su njegovi roditelji trenutno kući u Bihaću te da je i on s njima.
„Pod tabletama smo. Svako traži nešto… Razmišljamo kako bi Azra želela da se mi osećamo i šta bi nju činilo sretnom… Majka pokušava i s verske strane da se smiri… Azra je s osmehom na licu umrla i to nam daje snagu. Poslednja tri-četiri meseca je bila najsretnija i otišla je kada je bila najsretnija“, istakao je njen brat.
Dodao je da je Azra često odlazila u Bihać, a posećivali su je i roditelji u Sarajevu.
„Najteže što je roditeljima palo su ti njeni svakodnevni pozivi. Ona je vodila računa o njima i svaku noć je prepričavala svoje dane. Ta komunikacija je bila konstantna i svakodnevna. Ne dao Bog nikome ovu bol“, zaključio je Adnan.
