9
Zvaničnici NATO saveza su u Briselu osmislili plan za dugoročnu vojnu podršku Ukrajini kako eventualna Trampova administracija ne bi mogla tome da stane na put. Ovo je samo jedan deo priprema lidera Severnoatlantske alijanse za potencijalni povratak Donalda Trampa u Belu kuću. Kako brojni zvaničnici smatraju, svet 2016. godine nije bio spreman na njegovu pobedu na predsedničkim izborima u Americi, a te greške 2024. ne smeju biti ponovljene.
U Atlanti, Ostinu i Linkolnu, najviši ministri Nemačke i Kanade sastali su se sa republikanskim guvernerima kako bi ojačali odnose na američkoj desnici. U Vašingtonu je Trampov povratak dominantna tema na mesečnim sastancima za doručak ambasadora evropskih zemalja.
Više od šest meseci pre nego što sledeći američki predsednik stupi na dužnost, već postoje izuzetni napori širom NATO saveza, i daleko šire od toga, da se spremno dočeka potencijalni prenos vlasti u Americi. Pošto se aktuelni predsednik Džozef Bajden loše pokazao, mnogi saveznici predviđaju da će u ovo vreme sledeće godine imati posla sa novom Trampovom administracijom – onom koju definiše skepticizam prema Evropi, jak desni izolacionizam i rešenost da se suočavanje sa Kinom stavi iznad drugih globalnih prioriteta.
Uoči ovonedeljnog samita NATO-a u Vašingtonu, „Politiko“ i nemački list „Velt“ zajedno su krenuli u projekat istraživanja kako bi procenili kako se svet priprema za mogući Trampov povratak u Belu kuću. Reporteri obe publikacije intervjuisali su više od 50 diplomata, poslanika, stručnjaka i političkih stratega u zemljama NATO-a i drugde.
U mnogim aspektima, države članice NATO-a osećaju se daleko sigurnije u svoju sposobnost da se nose sa Trampom nego što je to bio slučaj kada je on prvi put došao na vlast 2016. godine kao amater na svetskoj sceni. Njihove pripreme obuhvataju tri kategorije.
Prvo, postoji širok lični kontakt sa Trampom i njegovim savetnicima, u nadi da će se izgraditi odnosi koji će pomoći da se sukob umanji koliko god je to moguće.
Drugo, postoje promene u politici koje imaju za cilj da udovolje Trampu i njegovoj političkoj koaliciji, uglavnom ublažavanjem njegovih pritužbi o neadekvatnim evropskim izdacima za odbranu.
Treće, u toku su kreativne diplomatske i pravne mere kako bi se prioriteti NATO-a zaštitili od neovlašćenog uticaja Trampove administracije.
To počinje da izgleda kao verodostojna strategija za upravljanje turbulencijama sveta koji predvodi Tramp. Ipak, čak i lideri NATO-a koji vode ovaj pristup priznaju da bi veliki deo ovog projekta mogao na kraju da završi na milosti Trampovih individualnih hirova.
„Naravno, najveći izazov je što ne znamo, a mislim da niko ne zna tačno, šta će on uraditi“, rekao je jedan diplomata iz zemlje NATO-a.
Kada je Tramp prvi put došao na funkciju, Zapad je bio u stanju relativnog mira. Ovog puta, njihovo razmišljanje je drugačije. Sada je jasno da „trampizam“ nije prolazna moda, a NATO alijansa se suočava sa daleko neposrednijim pretnjama evropskoj bezbednosti.
Alijansa je i dalje u uznemirena, što je pojačala rastuća moć desničarskih skeptika u NATO-u. Kamil Grand, bivša pomoćnica generalnog sekretara NATO-a i francuska zvaničnica za odbranu, rekla je da Alijansa sada pristupa Trampu daleko drugačije nego 2017. godine
„Prošli put je bilo mnogo lakše jer nije bilo rata. Sada smo u okruženju u kojem je razgovor zaista, zaista drugačiji“, rekla je Grand.
Govoreći o ratu, upravo je Tramp istakao da je pripremio plan za mir između Rusije i Ukrajine. Prema njegovim rečima, ako Vladimir Putin odbije da pregovara o okončanju rata, SAD bi preplavile Ukrajinu sa još više oružja. A ako ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odbije da sedne za pregovarački sto sa Rusijom, SAD bi povukle svoju obilnu vojnu podršku.
Ako se veći deo Trampove transatlantske agende čini fluidnim i vođenim impulsima, on je bio potpuno dosledan u jednoj tački: želi da evropske zemlje troše daleko više novca na sopstvenu odbranu.
Evropa ima dobre razloge da poveća troškove za odbranu koji nemaju nikakve veze sa Trampom. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. razbila je iluziju u mnogim evropskim glavnim gradovima da se Putin može tretirati kao kvazi prijatelj, ili da bi njegove imperijalne ambicije mogle da budu obuzdane na Krimu i nekoliko marginalnih delova istočne Evrope.
Ruska pretnja je još strašnija za Evropu zbog Trampove ambivalentnosti u vezi sa opredeljenjem NATO-a za kolektivnu bezbednost. Bivši predsednik otvoreno je kritikovao zaostajanje u potrošnji na odbranu u Evropi, izražavajući frustraciju što veliki deo sveta računa da će američki poreski obveznici platiti račune za spoljne bezbednosne potrebe. Ranije ove godine, Tramp je rekao da će Rusiji dati slobodu da „radi šta god hoće“ sa saveznicima iz NATO-a koji ne ispunjavaju svoje obaveze u pogledu izdvajanja za odbranu.
U junskom govoru, Tramp je osudio tekući priliv američkog novca za rat u Ukrajini.
„To se nikad ne završava“, rekao je.
Veći deo NATO saveza se sada okrenuo ka ulaganju u odbranu koje bi istovremeno imalo za cilj odvraćanje Rusije i zadovoljavanje nezadovoljstva Trampa. Procenjuje se da će 23 od 32 zemlje članice NATO potrošiti dva odsto ili više svog BDP-a na odbranu, ispunjavajući cilj koji je zacrtan za Alijansu 2014. godine.
Jens Stoltenberg, odlazeći generalni sekretar, pohvalio se ovim brojkama na sastanku u Vašingtonu nedeljama pre samita, a očekuje se da će istu tačku istaći na skupu. Neke zemlje su nedavno iznele nove ambiciozne planove za proširenje svojih vojnih kapaciteta. Norveška je u aprilu predstavila 12-godišnji plan da potroši 152 milijarde dolara na odbranu, od čega je veći deo bio fokusiran na proizvodnju raketa i artiljerije.
Rumunija, koja je potpisala ugovor vredan četiri milijarde dolara za nabavku raketa Patriot pod Trampovom administracijom, pomaže u proširenju onoga što će uskoro postati najveća vojna baza NATO-a u Evropi.
POGLEDAJTE JOŠ:
Na sastanku ministara odbrane NATO-a sredinom juna u Briselu, članice Alijanse su se načelno složile oko plana za prebacivanje kontrole nad podrškom NATO-a Ukrajini. Do ovog trenutka, Sjedinjene Države su preuzele vodeću ulogu u organizovanju vojne pomoći preko jedne jedinice, smeštene u američkoj vojnoj bazi u Visbadenu.
Stoltenberg je predložio alternativnu konfiguraciju: prenošenje odgovornosti za upravljanje pomoći na sam NATO, a posebno na evropske partnerske države.
Šeme poput ove, osmišljene da bi se ublažio uticaj Trampove administracije na zajedničke prioritete NATO-a, mogle bi biti testirane ako bi se Tramp vratio na vlast.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
