0
Rusija i Belorusija počele su veliku strateško-vojnu vežbu "Zapad 2021" koja se održava na 14 poligona, od kojih se pet nalazi na teritoriji Belorusije i devet u Rusiji. Iako su iz Minska i Kremlja objavili da su manevri odbrambene prirode, vežba je izazvala zabrinutost kod zapadnih zemalja jer su lokacije vežbi blizu granice EU i Ukrajine.
Pročitajte još:
Vladimir Putin, u pratnji ministra odbrane Sergeja Šojgua, posmatrao je u utorak vežbu u regionu Nižnji Novgorod.
Vežba „Zapad 2021“ koje je počela 10. septembra, trebalo bi da traje do 16. septembra, a na njoj će učestvovati oko 200.000 vojnika, više od 80 aviona i helikoptera i 760 jedinica vojne opreme, uključujući tenkove, višecevne raketne sisteme, minobacače, kao i brodove. Najviše trupa raspoređeno je u Kalinjingradu, oblasti na granici Rusije sa EU. Pored Rusije i Belorusije u vežbi učestvuju Jermenija, Indija, Kazahstan, Kirgistan i Mongolija.
Cilj ove masovne vojne vežbe je poznat, kaže za Nova.rs vojni analitičar Aleksandar Radić. „Zapad 2021“ zapravo je priprema ukoliko zapad pokuša vojnom silom da sruši predsedika Belorusije Aleksandra Lukašenka.
„Pretpostavka vežbe je da će zapad pokušati da sruši Lukašenkovu vladu, da će zauzeti delove teritorije Belorusije i u daljem toku scenarija kreću u ofanzivni prodor sa dejstvom po dubini i onda ruske i beloruske snage uzvrađaju na taj udar. To nije tajna“, kaže naš sagovornik.
Radić dodaje da ove godine manje ljudi učestvuje u vežbi, delom zbog kovida, delom zbog manjka novca, jer su troškovi su veliki.
„Ali bitno je to kako se gleda na rizike, ovim Moskva i Minsk javno kažu kako gledaju na NATO kao na potencijalno agresorsku stranu“, kaže.
Kako izgleda vežba „Zapad 2021“?
Na snimcima koji su nastali u Kalinjingradu vidi se vežba sletanja koja uključuje baltičku flotu koja leti Zubr-klasom LCAC, koja je od 2012. godina najveća letelica na svetu. Njena namena je prebacivanje jurišnih jedinica sa plovila na obalu, ali takođe može da posluži i za prevoz i postavljanje mornaričkih mina. Trenutno je aktivno samo 10 takvih letelica, dve poseduje mornarica Rusije, a po četiri Grčka i Kina.
Drugi snimci prikazuju napadi „helikopterskih ringišpila“, Mi-35 i Mi-24, koji su korišćeni u ratu u Siriji. Ovoga puta imali su za cilj da nanesu neprekidnu vatrenu štetu komunikacijama, komandnim mestima i komunikacionim putevima u oblastima koje zauzima „neprijatelj“.
Radić: Belorusi su tradicionalno privrženi ruskom sistemu naoružanja
Što se tiče najave iz Minska da će Belorusija od svog „starijeg brata“ kupiti oružje u vrednosti od milijardu dolara, Radić kaže da to nije ništa novo. I sada najveći deo naoružanja te zemlje je ruske ili SSSR proizvodnje i uglavnom je zastarelo. Lukšenko je najavio da sa Moskovom pregovora oko kupovine raketnog sistema S-400.
„Belorusija svakako mora da obnovi oružana sredstva, jer dobar deo opreme potiče još od SSSR-a, zastareo je, dobar deo su prodali, trgovalo se dosta, a Belorusija je i do sada nabavljala oružje od Rusije, tako da ovo ništa ne menja. Oni ostaju tradicionalno privrženi ruskom sistemu naoružanja“, objašanjava Radić.
Vojne vežbe su u toku i na Arktiku, gde je prikazana ruska podmornica na nuklearni pogon „Oriol“ koja ispaljuje P-700, protivbrodsku krstareću raketu „Granit“, o čijem se projektilu gotovo ništa ne zna, ali se u medijima naziva noćnom morom američke ratne mornarice.
Inače, vežbe bi trebalo da se završe 16. septembra, ali je rusko ministarstvo odbrane najavilo da deo njenih vojnih snaga neće vratiti u vojne baze do sredine oktobra. Odlaganje povratka nije obrazloženo.
Da li Ukrajina preteruje?
Očekivano, vojna vežba Rusije i Belorusije izazvala je zabrinustost na zapadu. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba upozorio je da vežba „Zapad 2021“ „ozbiljan rizik“ po njegovu zemlju. Njegov prethodnik Pavlo Klimkin upozorio je da Rusija pokušava da opkoli Ukrajinu i zamolio NATO da pomogne.
Radić smatra da je stav Ukrajine opravdan, ali i predimenzioniran.
„Ukrajina uvek to doživljava pritisak, što je opravdano, ali sa druge strane, Ukrajina voli da predimenzionira u tumačenju događaja, zbog stvaranja svoje pozicije. Ukrajina zapravo kapitalizuje ruski pritisak kako bi došla do referente pozicije u odnosu na zapad, jer ne postoiji realna indicija da bi došlo do agresije od strane Rusije prema Ukrajini. Štaviše, Rusi zauzimaju defanzivni stav i upućuju poruku da su, iz njihovog diskursa, oni ti koji se brane“, kaže Radić.
Kada je reč o NATO-u, iz ove vojne organizacije negodovali su i pre početka vežbi.
„Obim i razmere prethodnih vežbi ‚Zapad‘ su daleko premašile ono što je bilo najavljeno. Sve nacije imaju pravo da uvežbavaju svoje snage, ali bi takođe trebalo da poštuju obavezu transparentnosti“, rekla je portparolka NATO-a Oana Lungesku.
Putinova korist
Putinova poseta vojnim vežbama došla uoči parlamentarnih izbora u Rusiji, koji se održavaju 17. i 19. septembra. Kako kaže naš sagovornik, sama činjenica da se vojna vežba održava Putinu donosi političke poene i etablira poziciju Rusije, ali postoji i još jedna korist.
„Ovim Rusija približava dodatno Lukašenka sebi, koji je, podsetimo, imao indicije da se približi zapadnim zemljama, ali je nakon prošlogodišnjih izbora ostao bez te opcije. Tako je radikalizovao situaciju i Belorusija je skliznula u čvrst zagrljaj Rusije. To je za Putina neprocenjiv vojni i politički dobitak“, zaključuje Radić.
BONUS VIDEO: Ruske vojne vezbe zapad 2021
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
