0
Šef NATO-a Jens Stoltenberg ponudio je revolucionarnu ideju u načinu na koji savez finansira i naoružava Ukrajinu, ali njegov plan izazvao je mešovitu reakciju ministara spoljnih poslova NATO-a u sredu.
Ideja glavnog sekretara je da ukloni politiku i neizvesnost iz vojne pomoći Ukrajini uspostavljanjem petogodišnjeg fonda od 100 milijardi evra te da savez preuzme veću ulogu u organizovanju naoružanja za Kijev, prenosi Jutarnji list.
„Moramo da obezbedimo pouzdanu i predvidljivu bezbednosnu pomoć Ukrajini na duge staze“, rekao je Stoltenberg uoči sastanka, „tako da se manje oslanjamo na dobrovoljne doprinose, a više na obveze prema NATO-u. Manje na kratkoročne ponude, a više na višegodišnje obaveze“.
Motiv cele akcije je ono što se događa u Vašingtonu, gde je predlog zakona o vojnoj pomoći od 60 milijardi dolara zaustavljen u Kongresu zahvaljujući otporu nekih poslanika iz Republikanske stranke i njihovog predsedničkog kandidata Donalda Trumpa. Iako je Stoltenberg izbegavao da spominje Trampa, jasno je dao do znanja da je situacija u Vašingtonu zabrinjavajuća.
„Svaki dan odgađanja odluke Sjedinjenih Država o pružanju veće podrške Ukrajini ima posledice na bojnom polju“, rekao je, dodajući da je Rusija sada u stanju „da nadmaši Ukrajinu oružjem“. Plan glavnog sekretara preokrenuo bi sadašnju ulogu NATO-a. Većina od 32 članice saveza snabdevaju Ukrajinu vojnom pomoći i novcem kroz „Ramstein format“ pod vođstvom SAD-a, koji organizuje oružje za Ukrajinu.
Ako bi NATO preuzeo kontrolu nad tim telom, to bi značilo da savez nadilazi svoju prethodnu ulogu, piše Politiko: „Jača uloga NATO-a u koordinaciji i pružanju podrške načinu da se ovaj rat završi pobedom Ukrajine“, rekao je Stoltenberg.
Jedan predlog je da članice NATO-a doprinesu fondu od 100 milijardi evra prema veličini svoje ekonomije. To bi smanjilo ukupni udeo koji plaćaju SAD i potkopalo argument koji koristi Tramp da evropski saveznici ne pomažu dovoljno.
Stoltenberg je umanjio strahove da bi veća uloga NATO-a oslabila američku prisutnost te je istakao dvostruku ulogu Kristofera Kavolija, vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Evropi.
„General Kavoli je američki komandant u Evropi, ali general Kavoli je takođe komandant NATO-a u Evropi“, rekao je Stoltenberg.
Ali, takva radikalna promena politike NATO-a treba odobrenje svih članica.
Iako je portparolka NATO-a Fara Daklalah rekla da su se ministri „složili da krenu napred s planiranjem veće uloge NATO-a u koordinaciji pomoći Ukrajini“, rasprave će se verovatno nastaviti do samita u maju u Vašingtonu. Prva reakcija u sredu od strane ministara na proslavi 75. godišnjice saveza u četvrtak u Briselu bila je mešovita.
„Podržavamo napore glavnog sekretara NATO-a za Ukrajinu unutar Severnoatlantskog saveza“, rekao je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski. Za Tursku je takođe rečeno da se slaže s tom idejom, rekao je zvaničnik NATO-a upućen u to pitanje.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da je neophodno stvoriti „pouzdane, dugoročne strukture“ za pomoć Ukrajini.
Ali postoje i nedoumice… Nakon prezentacije, neki ministri su prevrnuli očima na brojku od 100 milijardi evra, pitajući se odakle im, rekao je diplomata koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman. Hadja Lahbib, belgijski ministar spoljnih poslova, upozorio je: „Opasno je davati obećanja koja ne možemo da održimo“.
Neke zapadnoevropske zemlje brinu se da bi davanje NATO-u toliko novca i moći potkopalo napore da Evropska unija igra veću ulogu u odbrani. Predlog NATO-a takođe je izazvao mnogo pitanja o detaljima. Ključno je pitanje sastoji li se finansijski cilj od svežeg novca ili je samo sastavljen od postojećih programa koje saveznici pojedinačno šalju Ukrajini.
Pročitajte još...
Diplomate su upozorile da je rasprava o finansiranju još uvek u vrlo ranoj fazi, ukazujući na Stoltenbergovo odbijanje da javno prizna iznos koji je uključen u njegov predlog.
„Moramo izračunati koliko Ukrajini treba da zadrži svoju demokratiju, suverenitet i teritorijalni integritet. A kada budemo imali taj iznos, moramo da odlučimo kako ćemo ga dobiti“, rekao je španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto insistirao je na tome da je NATO samo odbrambeni savez.
„Mađarska će odbiti svaki predlog koji bi je transformisao u ofanzivni savez jer bi to dovelo do ozbiljne opasnosti od eskalacije“, rekao je pre sastanka, dodavši: „Ovo nije rat Mađarske, a nije ni rat NATO-a“.
Ipak, Stoltenberg je insistirao da će stvaranje veće izvesnosti o tome kako se Ukrajina naoružava i finansira takođe poslati jasnu poruku Kremlju: „Vidimo da Rusija pokušava da dobije ovaj rat tako što nas samo čekaju. A onda moramo da odgovorimo slanjem jasne poruke praktične podrške, finansijske podrške i institucionalnog okvira koji osigurava da smo tu dugoročno kako bismo mogli da okončamo rat“, rekao je.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
