0
Ukrajina je optužila ruske snage da su digle u vazduh veliku branu u Hersonskoj oblasti na jugu zemlje. Ruske vlasti optužile su Ukrajinu za granatiranje. Hiljade ljudi koji žive nizvodno od brane Kahovka pogođeno je uništavanjem brane, uz ugrožene zalihe pijaće vode i poplavljeno poljoprivredno zemljište.
Takođe postoji zabrinutost za nuklearnu elektranu u Zaporožju (koja je u ruskim rukama), uzvodno od brane, koja se oslanja na akumulaciju Kahovka za vodu da bi se hladila.
Koliko brana ima Ukrajina i čemu služe?
U sovjetsko doba, inženjeri su izgradili niz od šest brana duž ukrajinskog dela reke Dnjepar, koji se proteže od njene granice sa Belorusijom 1.095 km južno do mora. Brana Kahovka je poslednja u lancu, prenosi BBC.
Između brana, pretvorili su reku u niz ogromnih rezervoara za snabdevanje vodom za domaćinstva i industriju i za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. Svaka od brana duž Dnjepra sadrži hidroelektranu (HE).
Postoje brane sa hidroelektranama na drugim rekama, a manje brane na ulazima u akumulacije u drugim delovima zemlje. Pre ruske invazije, do 10 odsto energetskih potreba Ukrajine dolazilo je iz hidroelektrana.
Koliko je ukrajinskih brana napadnuto?
Ukrajina je optužila Rusiju za brojne napade na brane i elektrane nakon invazije ruskih snaga u februaru 2022. godine.
U septembru 2022., brana u blizini grada Krivog Riha pogođena je u raketnom napadu;
U oktobru 2022. godine, bilo je izveštaja o raketnim napadima na brane hidroelektrana u Kremenčuku i na reci Dnjestar;
U decembru 2022. i februaru 2023. prijavljeno je da je napadnuta HE Dnjepar u blizini Zaporožja;
U maju 2023. godine, ruski napadi su „uništili“ rezervoar u blizini Donjecka, kažu Ukrajinci;
U novembru 2022. došlo je do eksplozije na brani Kahovka, za koju su Ukrajina i Rusija okrivile jedna drugu;
Neki stručnjaci veruju da bi ciljanje brana moglo biti deo šireg pokušaja da se oslabi kritična infrastruktura Ukrajine, kako se rat odugovlači.
„Ovo je deo ruske strategije uništavanja energetskih kapaciteta Ukrajine“, kaže dr Marina Miron, istraživač na studijama odbrane na Kings koledžu u Londonu.
„Njihove hidroelektrane su nekada proizvodile nešto više od 6.000 megavata energije. Nakon napada na hidroelektrane, nestalo je oko 2.500 megavata snage“, navodi se.
Da li su ukrajinske brane ranije bile napadnute?
Postoji istorijski presedan za incidente sa branama u Ukrajini, koji datira iz Drugog svetskog rata. U avgustu 1941. sovjetska vojska se brzo povlačila dok je nemačka vojska napredovala na istok.
Sovjetski komandanti odlučili su da unište mostove i branu u Zaporožju u južnoj Ukrajini kako bi sprečili nemačke snage da pređu reku Dnjepar i usporili njihovo napredovanje.
Civili nisu upozoreni, a istoričari procenjuju da je od posledica toga poginulo najmanje 3.000 ljudi.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Da li je ratni zločin napadati brane?
Ženevske konvencije i njihovi protokoli izričito zabranjuju ratne napade na „instalacije koje sadrže opasne sile“ kao što su brane.
Oni su civilna infrastruktura i generalno nisu validni vojni ciljevi, kaže profesorka Trejsi German na Kings koledžu u Londonu.
„U zakonu o oružanom sukobu, recimo da je postojala ukrajinska vojna jedinica koja se nalazila oko brane. Tada bi Rusija mogla da je tretira kao vojni cilj. Ali, koliko mi je poznato, to nije bio slučaj“, navodi se.
„Napad na civilnu metu poput brane mora se izvršiti iz vojne potrebe“, kaže dr Mark Elis, izvršni direktor Međunarodne advokatske komore.
„Ali ako je stečena vojna prednost mala, a šteta koja je nanesena civilima katastrofalna, onda bi to bilo kršenje međunarodnog prava“, dodaje se.
BONUS VIDEO: Zelenski u Bahmutu