0
Opsada Vejkoa ili masakr u Vejkou kako je još poznat, najveći je oružani sukob među Amerikancima još od Građanskog rata. Slučaj, koji je Netflix pretočio u dokumentarac koji se prikazuje od 22. marta, smatra se i jednom od najgorih akcija amertičkih agenata u kom su stradale desetine ljudi tokom opsade kompleksa koji pripada verskom kultu poznatom kao Loza davidijanaca Adventističke crkve sedmog dana.
Opsada se odigrala između 28. februara i 19. aprila 1993. godine.
Loza davidijanaca, predvođena Dejvidom Korešom, imala je sedište na ranču Maunt Karmel Centar u zajednici Akstel u Teksasu, 21 kilometar severoistočno od Vejkoa. Sumnjajući da grupa skladišti ilegalno oružje, Biro za alkohol, duvan i vatreno oružje (ATF) je dobio nalog za pretres kompleksa i naloge za hapšenje Koreša i nekoliko članova grupe.
Grupa tajnih agenata, koji su se predstavljali kao studenti, uselila se u kuću preko puta kompleksa Loze davidijanaca, ali su ih Davidijanaci razotkrili. Drugi agent, Robert Rodrigez, predstavljao se kao potencijalni pratilac kulta da bi dobio pristup grupi. Koreš ga je brzo označio kao federalnog agenta, ali ga je svejedno pozivao na proučavanje Biblije.
ATF je planirao iznenadni dnevni napad na ranč, ali su dan pre jutarnje racije zvaničnici Ministarstva finansija u Vašingtonu pokušali da zaustave plan zabrinuti zbog mogućeg korišćenja nepotrebne sile. Želeli su da Koreš bude uhapšen van imanja, međutim, od plana se nije odustalo. Čak, neki agenti su bili uvereni da će misija biti gotova za nekoliko sati.
Faktor iznenađenja je izgubljen kada je reporter KVTKS-TV-a, koji je bio obavešten o raciji, zatražio uputstva od poštanskog operatera američke pošte koji je slučajno Korešov zet. Dakle, članovi grupe su bili obavešteni, potpuno naoružani i pripremljeni.
Ranog jutra 28. februara 1993. godine, Rodrigez je slušao Koreša kako priča da zna da je racija neizbežna. Rodrigez je požurio da saopšti vest svojim nadređenima, siguran da će oni prekinuti misiju, ali racija se nastavila. Situacija je izmakla kontroli, jer je došlo do pucnjave koja je rezultirala smrću četiri agenta ATF-a i šest članova Loze Davidijanaca, prenosi Njujorker.
Nakon što je ATF ušao na imanje, Federalni istražni biro (FBI) je pokrenuo opsadu tokom koje su usledili pregovori između strana da bi se postigao kompromis.
Nakon 51 dana, 19. aprila 1993. godine, FBI je pokrenuo napad suzavcem u pokušaju da natera članove kulta da napuste zgrade kompleksa. Ubrzo nakon toga, centar je zahvatio plamen. U požaru je poginulo 82 člana Loze Davidijanaca, od kojih su 28 bila deca. Stradale su i dve trudne žene i Dejvid Koreš. Opsada je rezultirala smrću i četiri federalna agenta.
„Taoci nisu bili oni Davidijanci tamo. Talac u celom ovom procesu bio je FBI. Morali smo da odgovorimo na zahteve Dejvida Koreša. Bili smo kao glumci u njegovoj predstavi. Na kraju krajeva, sve je bilo pod kontrolom Dejvida Koreša“, rekao je Bob Riks, FBI specijalni agent zadužen za operaciju.
Kako je opsada odmicala, pojavile su se tenzije između pregovarača FBI-a i njegovog tima za spasavanje talaca (HRT), specijalizovanih jedinica koje su radije rešavale sukobe brzo, taktičkom upotrebom sile.
FBI je sakupio, kako je rečeno, najveći vojnu silu ikad angažovanu protiv osumnjičenih civila u američkoj istoriji: 10 tenkova marke bredli, dva tenka marke abrams, četiri borbena vozila, 668 agenata i šest američkih carinika, 15 pripadnika američke vojske, 13 članova Teksaške nacionalne garde, 31 Teksaškog rendžera, 131 pripadnika Teksaškog ministarstva javne bezbednosti, 17 pripadnika šerifske kancelarije okruga Meklenon i 18 članova policije iz Vejkoa – ukupno 899 ljudi.
Pregovarači su verovali da bi Koreša na kraju mogli nagovoriti da se preda mirno, iako je dominantni HRT imao gledište da je Koreš lažov koji nikada neće izaći svojom voljom. Dve FBI frakcije su radile u različite svrhe: pregovarač bi napredovao sa Davidijancima samo da bi saznao da je taktički tim upravo pregazio jedan od Koreševih voljenih starinskih automobila tenkovima.
Nekoliko nedelja nakon opsade, Koreš je tvrdio da će se mirno predati čim završi pisanje rasprave o Knjizi Otkrovenja. Članovi sekte su komunicirali sa spoljnim svetom putem poruka naslikanih na posteljini, okačenih kroz prozore. Zatim su prikazali jedan natpis „Hajde da popijemo pivo kada se ovo završi“. Umesto toga, taktička frakcija je dobila odobrenje da brže okonča situaciju.
Rano ujutru 19. aprila, federalni agenti su tenkovima oštetili zgradu na planini Karmel i bacili suzavac u rupe koje su napravili. Oko podneva neko je prijavio da je video plamen. Agenti su očekivali da vide ljude kako izlaze iz zgrade da bi se predali, ali samo devetoro je to učinilo; više od sedamdeset drugih, uključujući dvadesetak dece, poginulo je kada se zgrada srušila. Kako se navodi, oni su preminuli od posledica samoubistva ili u požaru. Jedno dete je umrlo od ubodne rane u grudi.
Razni izvori osporavaju događaje opsade i napada, posebno uzrok požara. Izveštaji Ministarstva pravde iz oktobra 1993. i jula 2000. zaključuju da, iako je FBI koristio kanistere zapaljivog suzavca, ogranak Davidijanaca je podmetnuo vatru, pozivajući se na dokaze sa audio-nadzornih snimaka veoma konkretnih diskusija između Koreša i drugih o dolivanju goriva na gomile sena kada su požari izbili, kao i iz snimaka iz vazduha koji pokazuju najmanje tri istovremene tačke paljenja na različitim lokacijama u kompleksu zgrada.
FBI tvrdi da nijedan od njihovih agenata nije ispalio bojne metke na dan požara. Kritičari tvrde da je bojne metke zaista ispalila policija i sugerišu da je kombinacija pucnjave i zapaljivog suzavca pravi uzrok požara.
Dejvid Koreš bio je vođa američkog kulta koji je igrao centralnu ulogu u opsadi Vejkoa 1993. godine. Kao poglavar Loze Davidijanaca, religiozne sekte i izdanaka Davidovskih adventista sedmog dana, Koreš je tvrdio da je njen poslednji prorok. Njegova apokaliptička biblijska učenja, uključujući tumačenja Knjige Otkrovenja i Sedam pečata, privukla su različite sledbenike.
Koreš je navodno bio umešan u više incidenata fizičkog i seksualnog zlostavljanja dece. Njegova doktrina jeste dovela do „brakova“ i sa udatim i sa slobodnim ženama u Lozi Davidijanaca. Ova doktrina je bila zasnovana na navodnom otkrovenju koje je uključivalo proizvodnju dvadeset četvoro dece od strane izabranih žena u zajednici.
Šestomesečna istraga navoda o seksualnom zlostavljanju koju je sprovela Teksaška služba za zaštitu dece 1992. godine nije uspela da iznedri nijedan dokaz, verovatno zato što su Davidijanci sakrili duhovni brak Koreša sa Mišel, dodelivši devojčici surogat muža (Dejvid Tibodo) privida radi. Što se tiče navoda o fizičkom zlostavljanju, dokazi su manje sigurni.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Konačno, opravdanje FBI-ja za prinudno okončanje opsade zasnivalo se na optužbi da je Koreš zlostavljao decu u centru Maunt Karmel. Izneti su navodi da je imao decu sa maloletnim devojčicama u Lozi Davidijanaca. U satima koji su usledili nakon smrtonosnog požara, državni tužilac Dženet Reno rekla je novinarima: „Imali smo konkretne informacije da su bebe tučene.“ Međutim, direktor FBI Vilijam Sešns javno je negirao optužbe i rekao novinarima da nemaju takve informacije o zlostavljanju dece. Pažljivo ispitivanje drugih optužbi za zlostavljanje dece pokazalo je da su dokazi slabi i dvosmisleni, što dovodi u sumnju optužbe.
BONUS VIDEO: Pomahnitali muškarac ubio pet kolega i sve prenosio uživo na Instagramu