4
Moldavija će u nedelju glasati na parlamentarnim izborima koje je predsednica zemlje opisala kao najvažnije u istoriji ove male države. Rezultati će pokazati da li će Moldavija, bivša sovjetska republika koja je nezavisnost stekla 1991, nastaviti putem zapadnih integracija ili će se ponovo okrenuti Rusiji.
Sudbina Moldavije, zemlje sa 2,4 miliona stanovnika između Ukrajine i Rumunije, pažljivo se prati širom kontinenta. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je ove nedelje da Moldavija mora dobiti podršku kako ne bi pala pod ruski uticaj, sudbinu koja je već zadesila Gruziju i Belorusiju. „Evropa ne sme da izgubi ni Moldaviju“, rekao je Zelenski u Generalnoj skupštini UN u Njujorku, piše Gardijan.
Moldavija je zauzela neočekivano važnu poziciju na diplomatskoj tabli zbog blizine Ukrajini i NATO-u (preko granice s Rumunijom), ali i zbog svoje političke putanje. Godine 2021. izabrala je proevropsku stranku Akcija i solidarnost (PAS) predsednice Maie Sandu. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Moldavija je podnela zahtev za članstvo u EU, rekordnom brzinom dobila status kandidata i sada se nada da će ući u Uniju do 2030.
Sandu je prošle godine ponovo izabrana za predsednicu, ali je referendum o članstvu u EU dobila s minimalnom razlikom, što je otvorilo pitanje dugoročne orijentacije zemlje. Oba glasanja bila su praćena optužbama na račun ruske umešanosti, uključujući šemu masovnog potkupljivanja birača u kojoj je, navodno, 15 miliona dolara prebačeno na 130.000 Moldavaca – oko 10 odsto biračkog tela.
Sada ankete pokazuju da se stranka PAS suočava s ozbiljnim izazovom od strane proruske ili nominalno proevropske opozicije, koja bi mogla da joj oduzme većinu u parlamentu. Bez sigurne većine, vlada će teško sprovesti zahtevne reforme potrebne za ulazak u EU, dok se bori s dubokim siromaštvom, visokom inflacijom i velikim brojem ukrajinskih izbeglica.
Sandu upozorava da bi prosrpska vlada bila iskorišćena kao „odskočna daska za hibridne napade na EU“. Evropski lideri podržavaju ovu tvrdnju. Na simboličnoj poseti Kišinjevu prošlog meseca, premijer Poljske Donald Tusk izjavio je: „Ne može biti sigurne EU, sigurne Poljske, Francuske i Nemačke bez nezavisne Moldavije.“
Na izborima se ne pojavljuju kandidati povezani s odbeglim proruskim oligarhom Ilanom Šorom, osuđenim 2023. zbog prevare i pranja novca u skandalu u kojem je iz moldavskih banaka nestao milijardu dolara.
Građani u nedelju biraju 101 poslanika po proporcionalnom sistemu.
Veliki značaj imaće dijaspora – oko milion Moldavaca živi u inostranstvu, uglavnom u zapadnoj Evropi, i oni su presudno pomogli pobedi PAS-a i tesnom uspehu na proevropskom referendumu. Neizvestan faktor predstavlja i 277.000 registrovanih birača u otcepljenoj prorusskoj oblasti Pridnjestrovlje, gde je izlaznost tradicionalno niska, ali gde Rusija intenzivira dezinformacije.
Ankete pokazuju da PAS ima malu prednost ispred Patriotskog bloka, ali bez garancije većine.
Izbori se održavaju u atmosferi straha od spoljnog mešanja. Moldavske vlasti su ove nedelje uhapsile 74 osobe u 250 racija, navodno zbog plana, uz podršku Moskve, da se izazovu neredi. Premijer Rečan optužio je Rusiju da ulaže stotine miliona evra u pokušaj da preuzme vlast i „stavi zemlju pod opsadu“. Kremlj negira sve optužbe.
Procena rizika koju je objavio Digital Forensic Research Lab zaključuje da se Moldavija suočava s „upornim ruskim hibridnim pretnjama, uključujući informacioni rat, ilegalno finansiranje, sajber-napade i mobilizaciju posrednika“, čime se nastoji potkopati proevropska agenda vlade i ojačati proruski akteri.
Pročitajte još:
4
15
4
Samo nekoliko dana pred izbore, MUP Srbije saopštio je da su dve osobe uhapšene zbog organizovanja borbeno-taktičkih obuka za državljane Moldavije i Rumunije.
Kako se sumnja, obuke su sprovedene između 16. jula i 12. septembra u blizini Loznice i obuhvatile između 150 i 170 ljudi. Prema policijskom saopštenju, cilj je bio obučavanje za pružanje fizičkog otpora moldavskoj policiji tokom nereda na dan izbora.
„Obuka je sprovedena u periodu od 16. jula do 12. septembra za između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije“, navelo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Policija je zaplenila laptopove, telefone i radio-opremu, dok je kod jednog od osumnjičenih pronađen i pištolj.
Moldavske vlasti su ranije uhapsile više desetina ljudi pod sumnjom da su prošli upravo ove treninge. Direktor policije Viorel Černauceanu izjavio je da je plan koordinisan iz Rusije, preko kriminalnih struktura, i da je obuku u Srbiji predvodila osoba pod nadimkom „Bes“, predstavljena kao pripadnik ruskih specijalnih službi. Drugi organizator, prema moldavskom tužilaštvu, bio je ruski oficir Andrej Pavlov.
Na treninzima su polaznici učili kako da probijaju policijske kordone, koriste gumene palice, lisice, pa i vatreno oružje. Za svaku sesiju, učesnici su navodno dobijali oko 400 evra.
Černauceanu je dodao da neki nisu ni znali pravi razlog dolaska u Srbiju – verovali su da idu na versko hodočašće, a zatim su uključeni u obuke za nasilne akcije.
Ovaj slučaj dodatno potvrđuje upozorenja da Moskva koristi Balkan kao logističku bazu za destabilizaciju Moldavije i sprečavanje njenog približavanja EU.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare