8
Izborna drama koja je potresla Rumuniju završena je istorijskim preokretom — Nikušor Dan, proevropski kandidat i gradonačelnik Bukurešta, trijumfovao je nad radikalno desničarskim liderom Đorđem Simionom. Ovaj ishod odjeknuo je širom Evrope, šaljući jasnu poruku i u Moskvu: ruski uticaj na Balkanu doživeo je težak poraz.
Posle tri kruga glasanja i gotovo pola godine političke neizvesnosti, Rumunija je dobila novog predsednika. Nikušor Dan, nezavisni kandidat s jakim proevropskim stavom, osvojio je 54% glasova, ostavljajući iza sebe Đorđa Simiona, lidera desničarske Alijanse za uniju Rumuna (AUR), koji je ostvario 46% podrške. Ova pobeda ne predstavlja samo unutrašnju političku promenu, već i snažan signal Evropskoj uniji i NATO-u da Rumunija ostaje čvrsto na prozapadnom kursu.
PROČITAJTE JOŠ:
Proevropska opcija trijumfovala je uprkos tome što je Simion, evroskeptični političar poznat po radikalnim nacionalističkim stavovima, u prvom krugu ostvario čak 40% glasova, dok je Dan jedva ušao u drugi krug sa 21%. Međutim, upravo je ta neočekivana prednost desničara izazvala veliki preokret u društvenoj mobilizaciji.
Ovaj izborni ishod nije samo pobeda proevropskih snaga u Rumuniji, već i težak udarac za Rusiju, koja je uložila značajan trud u podršku desničarskim kandidatima. Đorđe Simion, samoproglašeni „rumunski Tramp“, otvoreno je kritikovao zapadne strukture i zalagao se za preispitivanje odnosa sa NATO-om i EU.
Podsećanja radi, prvobitno glasanje u novembru 2024. poništeno je zbog dokazanog mešanja Rusije u izbornu kampanju. Kalin Đorđesku, tadašnji pobednik, diskvalifikovan je zbog primanja finansijske pomoći iz Moskve. Ta afera je još jednom potvrdila postojanje šire strategije Kremlja da putem radikalnih desničara destabilizuje evropske zemlje.
„Rusija nije stvorila problem u Rumuniji, ali je dovoljno doprinela da se situacija dovede do ivice. Nikada neće propustiti priliku da iskoristi krizu“, upozorava Oana Popesku, direktorka GlobalFokus Centra iz Bukurešta.
Neočekivani preokret u drugom krugu izbora dogodio se zahvaljujući masovnoj mobilizaciji proevropskih glasača. Dok je u prvom krugu izlaznost bila skromnih 53%, u drugom je skočila na čak 65%. Prema ocenama analitičara, ovo je bila reakcija građana koji su shvatili da bi pobeda Simiona mogla dramatično promeniti međunarodnu poziciju Rumunije.
„Glasanje u prvom krugu bio je izraz čistog besa i razočaranja u sistem, ali kada su građani shvatili šta bi Simionova pobeda značila za Rumuniju i njenu evropsku budućnost, probudili su se”, objašnjava Popesku.
Ključnu ulogu imala je i dijaspora, koja tradicionalno glasa za proevropske kandidate. Uprkos tome što je Simion imao jaku podršku u ruralnim sredinama, glasovi iz inostranstva doneli su konačnu prevagu Nikušoru Danu.
Odmah po proglašenju pobede, Dan je obećao da će vratiti Rumuniju na pravi put i ponovo uspostaviti poverenje građana u institucije. „Rumunija od sutra okreće novu stranicu. Moramo graditi zemlju zajedno, bez obzira na to za koga ste glasali”, poručio je Dan svojim pristalicama okupljenim u Bukureštu.
Jedan od prvih zadataka novog predsednika biće formiranje vlade, nakon što je premijer Marsel Čolaku podneo ostavku zbog loših rezultata svoje stranke u prvom krugu. Dan će morati da pronađe balans između proevropske politike i izazova koje je nasleđena politička scena ostavila iza sebe.
Izbori u Rumuniji privukli su pažnju cele Evrope, jer se postavljalo pitanje da li bi još jedna članica EU mogla skrenuti ka desničarskom populizmu. Simion je tokom kampanje otvoreno podržavao ideje koje se protive evropskoj solidarnosti, uključujući i predlog za ukidanje pomoći Ukrajini. Da je pobedio, to bi predstavljalo ozbiljan izazov za jedinstvo EU u odnosu prema ruskoj agresiji.
„Ovi izbori su važna lekcija za Evropu. Populizam može biti poražen, ali samo uz ozbiljnu političku mobilizaciju i jasnu proevropsku viziju“, zaključuje Popesku.
Nikušor Dan sada ima veliki zadatak — da ujedini duboko podeljenu zemlju. Iako je osvojio predsednički mandat, pitanje je koliko će imati političku snagu da sprovede obećane reforme, s obzirom na to da su dve političke opcije ostavile duboke tragove u društvu.
„Predsednik mora da bude otvoren i transparentan, što je ključna poruka njegovog uspeha. Ako to izneveri, rizikujemo povratak populizma na sledećim izborima”, upozorava politikolog Aleksandru Volaku.
Ovi izbori nisu samo unutrašnja stvar Rumunije. Njihov ishod šalje jasan signal Kremlju da, uprkos pokušajima destabilizacije kroz podršku krajnje desnici, Evropa ostaje jedinstvena u odbrani svojih vrednosti.
„Kremlj je računao na pobedu desnice kao signal za dalju ekspanziju uticaja u istočnoj Evropi. Ova proevropska pobeda, međutim, pokazuje da su građani svesni rizika i da ne žele nazadovanje u autokratiju“, ocenjuje Volaku.
Pobeda Nikušora Dana označava prekretnicu i šalje jasnu poruku da će Rumunija ostati verna evropskim vrednostima, uprkos izazovima i pritiscima sa Istoka.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
