Najradikalnija ekonomska reforma na svetu upravo se potpuno raspala, Sonjin primer to najbolje ilustruje: Nemam šta da jedem, ne znam od čega ću da kupim hranu

"Kad sam bila dete, bili smo siromašni. Roditelji su mi, takođe, bili poljoprivredni radnici i napustila sam školu sa 12 godina kako bih i ja počela da radim", ispričala je Sonja za CNN uobičajenu priču o Misionesu, jednoj od najsiromašnijih argentinskih provincija.

Iako se njena porodica nikada nije obogatila, sanjala je da svoje četvoro dece pošalje u školu kako bi imali bolji i kvalitetniji život. Međutim, njene snove je srušila je vlada koja određuje cene i subvencioniše proizvodnju u toj industriji - jedan od nekoliko sektora koji se spremaju za promene od pobede desničarskog predsednika Havijera Mileja.

Njegov predlog o predizbornoj kampanji bio je jednostavan: "Argentina je u hroničnoj ekonomskoj krizi zbog lošeg upravljanja i korupcije", rekao je on i dodao da država ne treba da se meša u taj posao, već da pusti tržište da se samo reguliše. Otkako je preuzeo dužnost u decembru, najavio je planove za privatizaciju argentinske nacionalne avio-kompanije, javnog emitera i državne naftne kompanije (iako je od tada odustao od ovog poslednjeg predloga).

Takođe je najavio reforme za slabljenje zaštite rada, omogućavajući kompanijama da brže zapošljavaju i otpuštaju zaposlene, i smanjuju propise i vladine subvencije. Da bi zabuna bila veća, nekoliko reformi je već počelo da se ušlo u upotrebu kao vladina uredba, iako Kongres tek treba formalno da glasa, a lokalni sudovi su prihvatili žalbe na pojedine aspekte novih propisa.

Dok se Milej bori na više frontova kako bi pokušao da što pre promeni Argentinu, za Lemos su ove mere dovele do naglog okončanja takozvane "interkoseke" - vladina finansijska podrška sezonskim radnicima, kada nema poljoprivredne žetve. Ta reforma dolazi u vreme kada je rast troškova života "pojeo" Sonjinu skromnu ušteđevinu, a Argentina se suočava sa najvećom stopom inflacije u svetu.

"Primao sam 'interkoseku' do decembra, 64.000 pezosa (78 dolara) mesečno. Onda mi je u januaru rečeno da to nećemo dobiti. Žetva će početi tek u martu. Do tada ne znam šta da radim i ne znam kako ću i šta jesti", rekla je za CNN.

Sonja je jedna od mnogih Argentinaca koji sa zebnjom gledaju u budućnost. Prošle nedelje, ona i desetine hiljada ljudi izašli su na ulice Buenos Ajresa i drugih argentinskih gradova u znak protesta protiv zakona o reformama koje je podržao Milej. Reč je o zakonu poznatom kao DNU, odnosno Uredba o hitnosti i neophodnosti. To su bile istorijske demonstracije, a novi predsednik se, manje od dva meseca od stupanja na dužnost, prvi put suočio sa protestima.

I Daniela Pantalone (52), stjuardesa i majka dvoje dece, kaže da su Milejevi planovi o privatizaciji avio-kompanije takvi da se čini kao da ne uzimaju u obzir živote zaposlenih.

"Čuli smo sve planove za privatizaciju i liberalizaciju tržišta, ali još nismo čuli šta će biti s nama", rekla je ona za CNN. Takođe je istakla da bi privatizacija nacionalnog prevoznika mogla da ugrozi manje rute letova, jer možda neće biti profitabilne.

"U Argentini postoje rute koje nemaju dovoljno putnika da bi bile komercijalno održive jer, jednostavno rečeno, nema dovoljno ljudi. Šta treba da učinimo? Da provincije ostavimo odsečenim", kazala je ona.

Podrška

Ipak, Mileja i dalje mnogi Argentinci podržavaju. Prema nedavnoj anketi Univerziteta u Buenos Ajresu, 42 odsto stanovništva podržava reforme, dok se 51 odsto protivi.

Nacionalna avio-kompanija i industrija nacionalnog pića "mate" često se smatra neefikasnim i preterano birokratskim. Do sada je argentinski Nacionalni institut za "Yerba Mate" (INIM) regulisao žetvu, uvoz i izvoz i postavljao minimalne cene za razliku od cena većine drugih poljoprivrednih proizvoda kao što su šećer, soja ili kafa. Među reformama koje je Milej predložio bile su suspenzija "interkoseka", koja se isplaćuje sezonskim radnicima registrovanim u INIM-u. Prema INIM-u, u Misionesu ima oko 15.000 "tarefera", odnosno radnika koji ručno beru listove biljke i koji time ispunjavaju uslove da dobiju beneficiju.

Dok regulativa koja je do sada bila na snazi štiti male poljoprivrednike i garantuje im minimalni prihod svake godine, više od polovine proizvođača "mate", koje priznaje INIM, ima manje od pet hektara, to znači da je rast proizvodnje zastao.

Milejevi saveznici, kao što je lokalni političar Humberto Skjavoni, kažu da će smanjenje propisa na tržištu "mate" proizvoda povećati proizvodnju i omogućiti proizvođačima da odrede cenu za koju veruju da je najpoštenija.

U sredu je Milejev paket reformi, nakon problematičnog puta kroz razne komisije, prvi put predstavljen Kongresu. Od originalnih 664 članka koje je vlada predstavila, više od 140 je precrtano.

Ukoliko taj paket bude usvojen Lemos veruje da će to utrti put ka novoj Argentini koju bi ona teško priznala: "Iskreno, nikada nisam mislio da će se stvari promeniti... Uvek smo slušali da se takve stvari dešavaju u drugim zemljama koje su prolazile kroz reformu i nikada nisam mislila da će doći i kod nas. Ali ovaj novi predsednik razbuktava mnoge stvari".