0
Premijer Luksemburga Gzavije Betel poslednji je u nizu evropskih političara koji su optuženi za plagijat. Betel je, prema navodima lokalnih medija, plagirao veći deo svog diplomskog rada koji je pisao na univerzitetu u Nansiju 1999. godine. Pre njega za isto su bili optuženi i Ursula fon der Lajen, Frank-Valter Štajnmajer… Za razliku od naše zemlje, gde optužbe za plagijat nemaju značajne posledice, u većini zapadnih zemalja samo postojanje sumnje na tu temu znači otkaz, ostavku ili kraj karijere.
PROČITAJTE JOŠ:
Premijer Luksemburga našao se u centru skandala nakon što je onlajn magazin „Reporter“ objavio rezultate istrage koja je pokazala da samo dve od 56 strana diplomskog rada nisu imale plagirane pasuse. Otkrića magazina potvrdilo je više nezavisnih stručnjaka.
Betel, koji je diplomski rad pisao na temu mogućih reformi izbora za Evropski parlament, naveo je da se trudio da rad napiše „svom dušom i savešću“, ali da je „mogao drugačije da postupi“, što bi se možda moglo tumačiti i kao priznanje da je rad prepisao. Betel je pozvao univerzitet da proceni rad i dodao da će prihvatiti njihovu odluku.
Uprava univerziteta u Nansiju takođe se oglasila i navela da „ozbiljno shvata narušavanje naučnog integriteta“, kao i da će „moguće kazne zavisiti od zaključaka istrage koja će biti sprovedena“.
Karl Teodor Gutenberg
Karl Teodor Gutenberg, nekada popularni nemački političar i ministar odbrane, 2011. godine bio je „na tapetu“ zbog plagiranja doktorskog rada. Profesor prava Andreas Fišer-Leskano otkrio je da je Gutenberg mnoge pasuse preuzeo od reči do reči i da ih nije označio u fusnotama. Takođe, istakao je da na mnogim mestima fali jasan naučni dokaz.
Gutenberg je negirao optužbe, ali je naveo i da je u radu „možda napravio propuste u fusnotama“. Angela Merkel je podržala Gutenberga, a u novembru 2011. godine tužilaštvo je obustavilo krivični postupk protiv njega, pod uslovom da uplati 20.000 evra nekoj dobrotvornoj fondaciji. Ipak, na kraju je osramoćeni ministar podneo ostavku.
Ursula fon der Lajen
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen 2015. godine bila je osumnjičena da je plagirala svoju doktorsku disertaciju o medicini, tačnije da su elementi plagiranja pronađeni na 27 do ukupno 62 stranice i da su na 37 mesta prekršena pravila, jer su neke rečenice preuzete bez navođenja izvora i autora. Fon der Lajen je demantovala te navode i tražila od fakulteta u Hanoveru gde je doktorirala da nadležna komisija proveri disertaciju.
Pored Ursule na meti optužbi našao i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, ali se u oba slučaja utvdilo da su se nepravilnosti odnosile na manje greške, pa im je dozvoljeno da zadrže titule.
Anete Šavan i Franciska Gifej
Anete Šavan, nekadašnja nemačka ministarka obrazovanja i bliska saradnica Angele Merkel, podnela je ostavku zbog plagiranja doktorata 2013. godine nakon što je Savet Filozofskog fakuleteta otkrio da je prepisivala od drugih autora bez navođenja. Nakon ovih optužbi titula joj je anulirana.
I savezna nemačka ministarka za porodicu Franciska Gifej (SPD) optužena je da je njena doktorska disertacija plagijat, zbog čega je u maju ove godine podnela ostavku.
Vladimir Putin
Ruski predsednik Vladimir Putin se sa optužbama za plagiranje suočio 2006. godine. Istraživači sa Instituta Brukings su ga optužili da je plagirao ekonomsku disertaciju, ukravši 16 od 20 stranica iz rada koji je objavio Univerzitet u Pitsburgu 20 godina ranije.
„Sve se svodi na plagijat. Bilo da govorite o seminarskom radu na nivou fakultata, da ne spominjemo formalnu disertaciju, nema sumnje da bi to bio plagijat“, rekao je tada Kliford G. Gadi sa Instituta Brukings.
Enrike Penja Nijeta
Bivši predsednik Meksika je 2016. godine optužen za plagiranje diplomskog rada iz oblasti prava na privatnom Univerzitetu Panamerikana. U izveštaju se navodilo da je političar plagirao skoro 29 odsto rada iz 1991. godine. Meksička administracija tada je navela da nije reč o plagijatu, već da je predsednik napravio „stilske greške“, jer nije citirao izvore. Novinari su tada istakli da je predsednik Meksika kopirao 197 od 682 paragrafa u svom radu.
Pal Šmit
Bivši predsednik Mađarske Pal Šmit suočio se sa optužbama za plagijat disertacije koju je napisao 1992. godine na Univerzitetu za fizičko vaspitanje u Budimpešti. U januaru 2012. je mađarski nedeljnik HVG izvestio da je veliki deo njegove disertacije prepisan, a univerzitetska istraga je potvrdila da više od 200 stranica dokumenta od 215 strana pokazuje „delimičnu sličnost“ sa drugim delima ili su direktni prevodi. Univerzitet mu je oduzeo doktorat, a on je u aprilu 2012. godine podneo ostavku u mađarskom parlamentu.
Viktor Ponta
Bivši premijer Rumunije Viktor Ponta je 2012. godine optužen da je plagirao svoju doktorsku tezu. Ponta je odbacio optužbu kao politiki napad tadašnjeg predsednika Trajana Baseskua. Godine 2014. vratio je doktorat nakon što je komisija akademika Univerziteta u Bukureštu presudila da je plagirao veći deo doktorata iz 2003. godine.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
