0
Evropljani kukaju zbog ogromnih računa za gas, a ruski Gasprom slavi rekordnu dobit. Da li je gas rusko oružje koje koriste protiv Evropljana zbog njihove podrške Ukrajini?
Gaspromu ide odlično: dugogodišnji direktor ruskog energetskog koncerna – i lični prijatelj Vladimira Putina – Aleksej Miler je u januaru objavio kako je 2021. bila rekordna godina i po količini eksploatisanog gasa i po ostvarenoj dobiti. Jer gas se sve više traži, a cene i gasa i nafte su odletele nebu pod oblake. Sve u svemu, u blagajnu Gasproma se sliva prava bujica evra i dolara, piše DW.
Pročitajte još:
Deoničari Gasproma imaju čemu da se raduju, makar je potpuno jasno ko je najveći i najvažniji vlasnik – Rusija. Ipak nešto njegovih deonica imaju i neki nemački deoničari poput E.ON-a, a tu su i mali deoničari koji u pravilu nemaju pravo glasa.
Jer odnos tog energetskog giganta s Kremljem je i više nego blizak: pre svega zbog starog prijateljstva Milera s Putinom i jasno je da se ništa ne odlučuje mimo volje ruskog predsednika. Jer Gasprom je najveći ponuđivač prirodnog gasa na svetu, i po vlastitim tvrdnjama raspolaže nalazištima s najvećim zalihama gasa i u Rusiji i na planeti, a za njega radi čitava vojska od pola miliona zaposlenih.
Zavistost Evrope od Gasproma je velika: 43 odsto potrošenog gasa na Starom kontinentu dolazi od Gasproma i samo Gasprom sme i može da koristi gaosvod kako bi gas prodao Evropljanima – to piše u ruskom zakonu. Dakle čak ni neka druga energetska kompanija ne može da ugrozi njegov monopol.
Evropljani nemaju skoro nikakvog izbora: ostatak gasa dolazi iz Norveške, drugi veliki deo gasa stiže s Bliskog istoka i iz SAD-a, a tu su i isporuke iz Alžira i iz Libije – koliko je to uopšte moguće u današnjim okolnostima. Nisu sve evropske zemlje podjednako zavisne od gasa iz Rusije i tu je zlatno pravilo, što je istočnije, to je više gasa Gasproma. Nemačka je počela da uvozi gas iz Sovjetskog Saveza još u vreme kada je tamo vladao Brežnjev, a i danas je najveći kupac jer 55 odsto svojih potreba pokriva gasom iz Rusije.
Ipak Georg Zakman iz ekonomskog instituta Brugel iz Brisela smatra kako Rusi na tržištu igraju „prljavo“.
„Gasprom iskorišćava svoju dominantnu poziciju na tržištu tako da cenom utiče na količinu gasa koju isporučuje Evropi“, rekao je Zakman.
Gaspromu smeta i Evropska unija, on želi da trguje s pojedinim državama, ali ne s EU-om kao celinom. Već desetak godina EU pokušava da uspostavi jedinstveno tržište gasa u čitavoj Uniji gde bi na primer Nemačka kupovala ruski gas, ali bi ga onda prosledila nekoj drugoj članici ili nekoj državi izvan EU-a.
Ali o tome Gasprom ne želi ni da čuje.
„To je neka vrsta naticanja između evropske regulative koja želi da uspostavi zajedničko tržište s jednakim cenama i Gasproma koji želi da svoj gas prodaje po različitim cenama pojedinim državama“, objašnjava Zakman.
Onda se naravno u igru upliće i politika. To se najbolje vidi na slobodnom tržištu gasa: Gasprom je, istina, sklopio dugoročne ugovore o isporuci s pojedinim državama sa zajamčenim količinama, ali ako treba više od toga – onda je to druga stvar.
„Gasprom ispunjava svoje ugovorne obveze, to je tačno, ali samo na najnižoj granici količina“, kaže predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen.
Ona smatra „čudnim“ što se ne nudi više gasa, makar je potražnja u Evropi ove zime velika, a cene visoke. To neminovno dovodi do pitanja, je li to onda politika Kremlja. U svakom slučaju von der Lajen kaže da to „budi sumnju u pouzdanost Gasproma“.
Gazsprom je preuzeo i deo vlasništva nad kompanijama za distribuciju i skladištenje gasa u praktično svim državama Evropske unije. Na primer u Nemačkoj je Gasprom preko svoje kompanije Astoria vlasnik najvećeg podzemnog skladišta gasa u čitavoj Zapadnoj Evropi. Takva skladišta su i zamišljena da ublažavaju neravnotežu ponude i potražnje, ali šta vredi skladište kad je u vlasništvu samog isporučitelja?
Pored toga, zalihe gasa u Evropi su na rekordno niskim razmerama, a Klaudia Kemfert iz Nemačkog ekonomskog instituta (DIW) smatra kako se nikad nije smela da dopusti prodaja Redena ili se barem trebalo regulirati njegovo korišćenje.
U pravilu, cene fosilnih goriva određuju i njihovu ponudu: eksploatacija nekog nalazišta isplati se tek kod određene cene, ali to onda traje.
Potrajaće i da se Evropa više okrene drugim izvorima, makar će i von der Lajen već ovog ponedeljka u Vašingtonu razgovarati o dodatnim količinama gasa iz SAD-a. S druge strane, Kemfert i tu ukazuje na nepromišljenost Nemačke kad ustraje na gasovodu Severni tok 2 – jer naravno da je i on u nadležnosti Gasproma.
Oružje koje ima Gasprom – pa time i Kremlj je cena gasa. Svaki pokušaj uspostave zajedničkog evropskog tržišta gasa Gasprom „ruši“ povoljnom cenom za države koje se protive takvoj inicijativi. Tako je na primer i Mađarska nedavno sklopila ekskluzivni ugovor s Gaspromom po povoljnim cenama.
Može li Evropa slomiti toliki uticaj Gasproma na tržištu Evrope? Kad samo on nudi gotovo polovinu potrošenog gasa- teško.
„S nekim ko ima sve poluge u svojim rukama možete da pregovarate koliko hoćete, ali kad se zatvori gasni ventil u Moskvi, onda smo u lošoj poziciji pregovaranja“, smatra Georg Zakman.
Hoće li Rusija potpuno zatvoriti dotok gasa u Evropu? To bi naravno bila katastrofa, ali to ipak niko ne očekuje: i Rusija treba milijarde evra koje tako zarađuje.
Za šefa Gasproma je i Evropa tek jedna stranica uspeha Gasproma, jer on želi mnogo više: želi biti najveći energetski proizvođač na planeti. Jer on trguje i naftom i električnom energijom, kako na istoku tako i na zapadu.
Upravo kod otvorenja Olimpijskih igara u Pekingu je Putin s Kinom dogovorio golemu isporuku gasa toj zemlji, a Gasprom izvozi naftu i u same Sjedinjene Američke Države. 2020. je 8 odsto američkog uvoza nafte došlo od Gasproma – a to je više nego što je Americi isporučila i njena saveznica Saudijska Arabija.
BONUS VIDEO: Život na prvoj liniji fronta u Donbasu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
