Šef HDZ Andrej Plenković započeo je mandat na čelu vlade 19. oktobra 2016. godine. Vlada je tada, kao i danas, brojala 20 ministarstava. Do danas je 15 ljudi smenjeno iz vlade, 35 ljudi bilo je na čelu ministarstava, dok je ukupnih rokada na čelu ministarstava bilo 38. Neki ministri poput Tomislava Čorića, Marka Pavića i Lovre Kuščevića su usred mandata menjali resore, piše Indeks.hr.
U tekstu s naslovom „Najkorumpiranija vlada u povijesti Hrvatske je otišla u povijest. Ne ponovilo se“ novinari hrvatskog portala Indeks analizirali su situaciju u hrvatskom Saboru, koji je juče raspušten, kao i po ministarstvima.
Kao što je u ovom sazivu Sabora bilo najviše prebega, i to 33 zastupnika koji su promenili stranačke klubove, tako je Plenković od osamostaljenja Hrvatske najviše rotirao ministre unutar mandata. Količina otkrivenih afera vezanih uz pojedine ministre i sumnji u političku korupciju oko rekonstrukcije vlade i većine u Saboru dovela je HDZ-ovca Plenkovića na sam vrh najgorih hrvatskih vlada kada govorimo o korupcijskim aferama, piše portal.
Imali su samo jedan strateški cilj: Izgurati do kraja i stvoriti uslove za još jedan mandat, piše Indeks.
„Ova vlada ispunila je sve strateške ciljeve“, rekao je premijer Plenković objašnjavajući raspuštanje sabora. S obzirom na to da je Plenković bio najuspešniji u očuvanju vlasti ne libeći se koalicije s optuženim Milanom Bandićem i Tomislavom Sauvhom, može se reći da je strateški cilj ostanka na vlasti ispunjen. Izgurali su mandat do kraja i stvorili su najbolju situaciju za sledeće izbore, odnosno ponovno osvajanje vlasti. S kim će u koaliciju da bi u tome uspeli, Plenkoviću neće biti nimalo bitno. Bitna je samo vlast“, piše portal.
Andrej Plenković razrešio je ministra policije Vlaha Orepića, ministra pravosuđa Antu Šprlju i ministra zaštite okoliša Slavena Dobrovića jer su na sednici vlade MOST-ovi ministri glasali protiv ministra finansija Zdravka Marića. Naime, opozicija je zbog afere Agrokor tražila ostavku ministra Marića.
„Molim sekretaricu da pripremi odluku o razrešenju tri Mostova ministra“, rekao je tada Plenković.
Ministar uprave Ivan Kovačić nije bio tog dana na vladi i nije glasao, ali pridružio se stavu da Marić mora da ode. Razrešen je dan kasnije. Marić će preživeti pokušaj smene, a mostovci će izaći iz vladajuće koalicije.
Zbog činjenica da je bio direktor u Agrokoru i da je znao sve razmere krize u toj firmi, kao i u drugim firmama u vlasništvu Ivice Todorića, Zdravko Marić ni u jednoj državi EU ne bi mogao da bude ne samo ministar finansija, nego ni blizu ikakve vlasti, a Plenković je odlučio da ga zaštiti, konstatuje Indeks.
Plenkoviću za smenu ministra nauke Pave Barišića nije bio dovoljan protest oko 20 hiljada ljudi koji su na ulicama Zagreba, Rijeke, Splita, Osijeka i drugih gradova tražili nastavak reforme obrazovanja, stručne ljude na čelu reforme školstva i u skladu s tim zahtevom i odlazak Barišića s mesta ministra. Smena se tražila od prvog dana formiranja vlade, Barišićevu kratku ministarku karijeru pratile su i teške optužbe za plagijat, ali Plenković je bio uporan u odbrani.
Jedini ljudi koji su napustili Plenkovićevu vladu a da se pritom njihova imena nisu vezivala uz korupcijske i ostale afere su Davor Ivo Stier i Marija Pejčinović Burić.
U pozadini Stierove ostavke bilo je preslaganje vlade i koalicija s HNS-om, što Indeks zove „najgorim preljubom u povijesti hrvatske politike“.
Posle objavljenih mejlova na Indeksu postalo je jasno da je upravo Andrej Plenković šef grupe Borg, odnosno kada je veliki deo javnosti od šefa HDZ-a tražio i njegov odlazak, premijer je prihvatio ostavku potpredsednice vlade Martine Dalić. Aferu takvih razmera ne bi preživela nijedna vlada EU, ali uz pomoć prebega u saboru, Plenković je i nakon ove afere nastavio da vlada Hrvatskom kao da se ništa nije dogodilo.
Portal Indeks prvi put je objavio i dokazao da su Ante Ramljak, inače budući poverenik vlade za Agrokor, i Tomislav Matić kao predstavnici tada male, nepoznate konsultantske firme Texo Management, Matko Maravić i Tonći Korunić kao predstavnici InterCapitala, Branimir Bricelj iz tvrtke Altera Corporate Finance, Odvjetničko društvo Šavorić i partneri i Zoran Besak iz Zadruge za etično financiranje (ZEF) bili članovi neformalne vladine radne grupe za analizu stanja u Agrokoru, kao i da je iz te grupe proizašao Leks Agrokor.
Bilo je to u suprotnosti s ranijom izjavom Martine Dalić da je „ona sama pisala zakon“ i da je autorika Leks Agrokora. Iz mejlova je bilo jasno da Leks Agrokor nije donesen u uobičajenoj proceduri te i da je laž da ljudi koji su pisali Leks Agrokor nisu bili za to i plaćeni.
„Objasnili smo proces ulaska savjetnika Alix Partnersa u Agrokor i niz laži, kako Plenkovića tako i Dalić“, piše Indeks.
Premijer Andrej Plenković tvrdio je da mu nije poslat „ni jedan imejl“, kao i da se „ne oseća odgovornim“, ali kada je Indeks objavio članak iz koga se vidi da je mejl upućen njegovoj savetnici Dubravki Vlašić na službeni vladinu adresu, nekoliko sati pre usvajanja Leks Agrokora u Vladi Hrvatske.
Plenković je odlučio da žrtvuje Dalić da bi spasio sebe.
Indeks je otkrio i da je ministar Lovro Kuščević uživalac luskuzne vile na Braču, čiji je zvanični vlasnik brat njegove žene. Posle te afere nizale su se druge – ministar uprave kuću nije upisao u katastar, vlasnik je četiri vredne parcele koje je dobio istog dana, a buru su podigli i poslovni potezi članova njegove porodice.
„Gde god su zagrebali novinari, iskočilo bi nekoliko afera“, konstatuje Indeks.
„Ovo je zadnji ugovor koji sam potpisao. Nisam u stanju da prihvatim neviđeni udar na sebe i svoju porodicu. Nisam više dostupan jer sam vratio mobilni“, rekao je 16. jula prošle godine ministar državne imovine Goran Marić i tako podneo ostavku.
Indeks je pre toga otkrio da ministar imovine odlično gospodari imovinom, ali svojom. Kući u Živogošću uspeo je da udvostruči površinu, ali njena vrednost ostala je ista. Ministar je skrivao i prihode od iznajmljivanja te kuće turistima. Sin mu s baškario i skupom stanu, a i njegov brat je dobio javnu funkciju, pa kada se za to saznalo, morao je da podnese ostavku.
Nada Murganić bila je na čelu Ministarstva za demografiju, obitelj, mlade i socijalu, a prve zahteve za smenu imala je već na početku mandata oko skandalozne definicije kako bračni par bez dece „nije porodica“. Vrhunac je bila njena izjava: „To vam je tako u braku.“ Naime, resorna ministarka je tim rečima komentarisala optužbe za zlostavljanje Mare Tomašević protiv svog supruga Alojza Tomaševića, tada člana HDZ-a i Požeško-slavonskog župana. Usledio je slučaj porodičnog nasilja, a Plenković je tek posle toga odlučio da je se reši.
Tomislav Tolušić, ministar poljoprivrede, ceo život proveo je u državnoj upravi, a samo u 2017. godini uvećao je imovinu za: stan u Zagrebu od 83 kvadrata, zemljište u Virovitici , novi pasat od skoro 30.000 evra, plus je uštedeo i za raskošno venčanje u Istri.
Krajem januara Plenković je razrešio je dužnosti ministra zdravstva Milana Kujundžića. Smena je usledila kao rezultat nekretninskih afera koje Kujundžić nije znao da objasni. Afere je nazvao „orkestriranim napadom interesnih grupa“. Rekao je i da se „boji jedino Boga“.
Državno tužilaštvo, USKOK i policija nedavno su pokrenuli istrage vezane uz bivšeg ministra Milana Kujundžića i za KB Dubrava, u kome je Kujundžić bio direktor u dva mandata.
Istrate su počele neposredno pre Kujundžićeve smene, i to na osnovu medijskih natpisa o njegovoj imovinskoj kartici.
Ministar odbrane Damir Krstičević podneo je ostavku nakon pada vojnog školskog aviona u kome su poginula dva pripadnika Hrvatskog ratnog zrakoplovstva kod Zadra. Ali, stvarni razlog bio je pozamašan niz afera.
Najveći skandal pod Krstičevićem bio je propali pokušaj kupovine borbenih aviona. Krstičević je s velikom pompom ušao u ovaj projekat, Plenkovićeva vlada ga je proglasila strateškim, raspisan je i međunarodni konkurs, ali sve je na kraju završilo potpunim fijaskom. MORH je odlučio da borbene avione kupi od Izraela. U pitanju su bili američki F-16 avioni s nadograđenom izraelskom tehnologijom, stariji od 30 godina. Krstičević ih je predstavio kao najbolju opciju, iako su mnogi stručnjaci upozoravali na to da je reč o „letećim kantama“.
Cela stvar se pretvorila u blamažu Plenkovićeve vlade, a situacija je toliko eskalirala da su Krstičević i Plenković zamalo odveli Hrvatsku u diplomatski sukob s SAD.
Pored sumnjive imovinske karte, ostavka Krstičevića bila je predmet spekulacija i kada se u Zlarinskom kanalu srušio helikopter Hrvatskog ratnog zrakoplovstva, pri čemu su poginula dva pilota.
U hrvatskom Ministarstvu odbrane (MORH) su tvrdili da je taj helikopter bio „tehnički najbolji“, sa samo 500 sati leta, dok su u njemu bili iskusan pilot, nastavnik letenja s 2500 sati leta, i drugi pilot, s više od 1000 sati leta. Index je otkrio i da je MORH ranije zataškao da je na jednoj vojnoj vežbi povređeno osam vojnika.
Na poligonu Crvena zemlja kraj Knina jedno oklopno vozilo Patria se prevrnulo, a osam vojnika i oficira je povređeno. Oklopnjak je uništen. Ministarstvo odbrane koje u mandatu Damira Krstičevića ne propušta nijednu priliku da se pohvali, skoro godinu dana nije informisalo javnost o tom incidentu. U novembru 2019. je otkriveno da je u Hrvatskoj vojsci izbio novi skandal. Naime, trojica pilota Hrvatskog ratnog zrakoplovstva iz vojne baze u Zemuniku pod istragom su civilne i vojne policije, doznao je Dnevnik Nove TV.
Trojica pilota su iz vojne baze u Zemuniku helikopterom prevezla glavnog dobavljača kojeg policija povezuje s ilegalnim tržištem oružja. Kako bi dobavljaču prikrili trag, obukli su ga u odoru vojnog pilota. U pretragama njihovih kuća pronađena je veća količina oružja pa su udaljeni iz letačke službe.
Protiv pripadnika Hrvatskog ratnog zrakoplovstva podignuta je optužnica, ali možda najzanimljivije u celoj priči jest to što Ministarstvo obrane o tome nije obavestilo javnost.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar