0
Cena fjučersa američke sirove nafte WTI za majsku isporuku, koja je u ponedeljak uveče zabeležila istorijski dnevni pad od 306 procenata na minus 37,63 dolara za barel, oporavila se tokom noći prešavši ponovo na pozitivnu teritoriju.
Ovaj sunovrat, koji će bez sumnje ući u anale kao nesvakidašnji događaj na naftnom tržištu, šokirao je investitore i gurnuo cene akcija i azijske valute nizbrdo, a medije pokrenuo da potraže odgovor na pitanje – šta se to dogodilo na tržištu “crnog zlata”?
Eksperti kažu da razloga za paniku nema, jer je nakon kratkotrajnog pada ispod nule, izazvanog nedostatkom skladišnih kapaciteta proizvođača i kolapsa tražnje za gorivom, cena WTI nafte za majsku isporuku porasla za gotovo 39 dolara, krećući se ipak na niskom nivou od 1,76 dolara za barel, prenosi Rojters.
Tržišni analitičari ovaj cenovni rolerkoster objašnjavanju prirodom terminskog trgovanja, odnosno činjenicom da se kupovina ugovara za isporuku na određeni datum po ceni fiksiranoj ugovorom.
Kako ugovaranje isporuka za maj ističe danas, cena se obično spušta jer investitori nastoje da preostale količine “očiste” iz svojih knjiga po bilo kojoj ceni, a pri tome krajnji kupci su obično subjekti poput rafinerija ili avio-kompanije čije je poslovanje trenutno u škripcu.
Kao dodatni argument da nema razloga za paniku, navode činjenicu da cene WTI nafte za isporuku u junu iznose 22 dolara po barelu, što vide kao razlog da se odahne.
Ipak, ovaj događaj je apostrofirao razorno dejstvo i intenzitet poremećaja na globalnom nivou izazvan pandemijom koronavirusa, koja je paralisala zemlje i svetsku ekonomiju, i nagoveštava male šanse za njen brz povratak rastu, dodaje britanska agencija.
Tome u prilog govore i informacije da su se u američkoj javnosti raspalmsale polemike o dinamici ponovnog pokretanja ekonomije i oporavka, pri čemu su sve intenzivnija negodovanja protiv daljeg zadržavanja mera ograičenja kretanja.
Zdravstveni stručnjaci i zakonodavci strahuju da bi Sjedinjene Države mogle da se suoče sa drugim, još smrtonosnijim talasom infekcija ukoliko prerano ublaže vanredne mere, a druge zemlje, kako se čini, favorizuju oprezan pristup.
„Presušivaje tražnje za naftom izazvano COVID-om držaće tržište pod pritisko i dalje. Čak i ako se broj infekcija virusom smanji u narednim nedeljama, svet će još neko vreme plivati u nafti, jer je moguće da će se ekonomije sporije restartovati i raditi onim tempom koji bi garantovao snažan rast potražnje”, ocenjuje Keri Krejg, globalni tržišni strateg u kompaniji J.P. Morgan Aset Menadžement.
S druge strane, severnomorska nafta “brent”, koja se uzima kao reper za formiranje cena na svetskim tržištima “crnog zlata”, ojačala je noćas za 2,0 procenta na 26,25 dolara po barelu.
Dešavanja s cenom WTI nafte izazvala su težak pad indeksa na Vol Stritu.
Industrijski indeks Dau DŽons je pao za 2,44 procenta na 23.650,44 poena, S&P 500 je izgubio 1,79 odsto vrednosti spustivši se na 2.823,16 bodova, a tehnološki Nasdak Kompozit je potonuo za 1,03 posto na 8.560,73 poena.
Akcije na azijskim tržištima su pratila trend NJusjorške berze.
Najširi indejs azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, oslabio je pola procenta. Japanski Nikei je pao za 1,0 odsto, dok su obveznice i američki dolar ojačali.
Na valutnim tržištima dolar, kao valuta koja važi za sigurno utočište, zabeležio je rast drugi dan uzastopno. Dolar je se trgovao na nivou od 0,6306 prema australijskom dolari i na nivou od 0,6003 prema novozelandskom.
Kanadski dolar i norveška kruna su se malo oporavili s rastom cena nafte, prenosi Rojters.
(Kraj) / nma
