0
Nakon što je 7. oktobra izbio rat između palestinske vojno-političke organizacije Hamas i Izraela, pobunjenički pokret Huti, šiitska vojno-politička organizacija koja kontroliše severozapadni deo Jemena i uživa podršku Islamske Republike Iran, počeo je da napada Izrael i komercijalne brodove koji su plovili Crvenim morem, pomorskim putem koji je jako važan za globalnu ekonomiju jer spaja Sredozemno more i Indijski okean. Videvši da Crveno more više nije sigurno, velike brodarske kompanije poput "Maerska" i CMA CGM-a počele su da ga izbegavaju.
Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Lojd Ostin organizovao je sastanak sa 43 zemlje, Evropskom unijom i Severnoatlantskim savezom i rekao im je da su napadi na komercijalne brodove u Crvenom moru već naštetili globalnoj ekonomiji i da svetska zajednica na njih mora da odgovori. SAD su ranije ove nedelje objavile da je oformljena međunarodna bezbednosna radna grupa „Operacija čuvar prosperiteta“, koja će biti zadužena za bezbednost komercijalnih brodova u Crvenom moru, a koju uz njega čine Velika Britanija, Bahrein, Kanada, Francuska, Italija, Holandija, Norveška i Sejšeli, piše Jutarnji list.
Huti su odmah reagovali. „Čak i ako Amerika uspešno mobilizuje ceo svet, naše vojne operacije neće prestati dok ne prestane genocid u Gazi i dok se opkoljenim meštanima Gaze ne dostave hrana, lekovi i gorivo, bez obzira na to kakve ćemo žrtve pretrpeti“, rekao je Muhamed Al-Bukaiti, pripadnik političkog krila pokreta Huti.
Evo šta morate znati o krizi u Crvenom moru.
Huti su deo „Osovine otpora“ protiv Izraela, a naoružava ih Iran. Upleteni su u građanski rat u Jemenu koji je počeo u septembru 2014. godine, odnosno kada su zauzeli glavni grad države Sanu i izveli državni udar. Od tada se bore protiv interventnih snaga koje predvodi Saudijska Arabija.
Huti tvrde da su tokom proteklih devet godina uspešno napali neka vredna energetska postrojenja u Saudijskoj Arabiji, ali međunarodni posmatrači kažu da su neke od tih tvrdnji nerealne te da ih je zapravo izveo Iran, zakleti neprijatelj Saudijske Arabije.
Ministarstvo odbrane SAD reklo je u utorak da su Huti na 10 komercijalnih brodova koji su se našli u Crvenom moru ispalili oko 100 dronova i balističkih raketa. Huti su ih napali jer su navodno povezani s Izraelom.
Procenjuje se da između 12 i 15 odsto svetske trgovine prolazi kroz Crveno more, odnosno tesnac Bab el-Mandeb, koji ga spaja s Adenskim zalivom u Arapskom moru, delu Indijskog okeana. Politiko navodi da tih 12 do 15 svetske trgovine predstavlja 30 odsto globalnog kontejnerskog saobraćaja. Uz to, tim putem se šalje i između sedam i 10 odsto nafte i osam odsto tečnog gasa.
Budući da je tesnac sada zatvoren, transport tih sirovina i robe biće skuplji i trajaće duže. Na primer, obilaženje Afrike putovanja će produžiti za dve nedelje.
Američki, britanski i francuski ratni brodovi prošlog vikenda su oborili 15-tak dronova koje su Huti ispalili na Crveno more. SAD žele da Zapad Hutima pruži još veći otpor te da to napravi pod kišobranom Kombinovanih pomorskih snaga (CMF), multinacionalnog pomorskog partnerstva koje je oformljeno kako bi se međunarodne vode zaštitile od ilegalnih aktivnosti nedržavnih aktera.
Još uvek nije poznato hoće li komercijalni brodovi samo dobiti pratnju ili će se zajednički boriti protiv dronova ili balističkih raketa.
Velika Britanija objavila je u utorak da će u Crveno more poslati razarač „HMS Diamond“. Italija će tamo 24. decembra poslati fregatu „Virginio Fasan“. Francuska još uvek nije rekla hoće li ili neće učestvovati u ovoj koordinisanoj akciji. Njen ministar oružanih snaga Sebastijan Lekornu u utorak je rekao da je američka inicijativa interesantna jer omogućava deljenje obaveštajnih podataka. Španija je rekla da će se uključiti samo ako se u akciju uključe NATO ili EU.
Čini se da su ti međunarodni pomorski napori za odbranu od napada na brodove u Crvenom moru obimniji nego što je prvotno najavljeno. Do sada je zapravo 19 država potpisalo „Operation Prosperity Guardian“, a ne samo početnih devet, ali većina država ne želi s time da izađe u javnost.
Francuski ministar oružanih snaga rekao je da bi u akciji trebalo da učestvuje i Saudijska Arabija.
„Gde su Egipat, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapske Emirati“, upitao je Bredli Bouman, više direktor Centra za vojnu i političku moć pri Fondaciji. Bouman je upozorio da Iran preko Huta želi da podeli Zapad i njegove saveznike na Bliskom istoku i poveća tenzije oko rata Izraela i Hamasa.
Kina ima pomorsku bazu u Džibutiju u kojoj se nalazi nešto njenih ratnih brodova, međutim ona nije deo CMF-a.
Politiko navodi da bi nestabilnost u Crvenom moru mogla dovesti do porasta cena energenata, nafte i gasa. „Očekuje se da će potražnja za pomorskim gorivom porasti za pet odsto. Više cene goriva, više cene transporta i skuplje osiguranje dovešće do porasta cena“, rekao je analitičar Fotios Kacolas. „Ima brodova koji su u Crvenom moru koji razmišljaju o povratku u Sredozemno more iako će ih to koštati pola miliona dolara“, dodao je on.
Uprkos napadima Huta, još uvek ima brodova koji bez problema prolaze kroz Crveno more. Dakle, situacija još nije kritična, ali postoji strah da bi u slučaju dalje eskalacije moglo doći do blokade Suetskog kanala.
Napadi Huta veliki su izazov za Zapad jer jeftine dronove uništavaju skupim raketama. Francuzi su njihove dronove marke „Šahed“, koji su proizvedeni u Iranu rušili raketama „Aster 15“. Jedan dron „Šahed“ košta 20 hiljada, a jedna raketa „Aster 15“ dođe više od milion evra.
Pročitajte još...
„Kada ‘Šahed’ ubijete ‘Asterom’, zapravo je ‘Šahed’ ubio ‘Aster'“, rekao je general Teri Burkhard, načelnik Glavnog štaba Odbrambenih snaga Republike Francuske.
Međutim, ako „Šahed“ pogodi neki komercijalni brod, onda će cena biti znatno veća.
Politiko navodi da je Zapad svestan da su Huti stvarna pretnja te da su opremljeni za dugotrajni sukob.
