1
Snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave mogao bi da postane mesto na kojem počinje Treći svetski rat.
Grad Narva, smešten na granici Estonije i Rusije, nalazi se u centru napora da se odupre, kako tvrdi, skoro neprekidnim provokacijama iz Moskve – od ometanja satelitske navigacije, krađe graničnih oznaka, propagande, špijunskih dronova i letećih balona obeleženih simbolom „Z“ koji koristi ruska vojska.
Tu se nalazi tvrđava Narva koju samo stotinak metara odvaja od tvrđave Ivangorod u Rusiji. Odvaja ih reka, a spaja most.
„Ne nameravamo da započnemo Treći svetski rat, ali primećujemo stalne pokušaje da nas isprovociraju na nešto što bi imalo ozbiljnije posledice“, rekao je Egert Belitšev, generalni direktor Estonske policije i granične straže za Politiko.
Otprilike četvrtinu populacije Estonije, koja broji 1,4 miliona, čine etnički Rusi. Većina ima estonsko državljanstvo i oseća bliske veze sa Estonijom, ali, kako piše Politiko, Kremlj je poznat po tome što koristi etničke razlike i da tvrdi da ima poseban zadatak da štiti rusku dijasporu. To je radio u Gruziji i Moldaviji, a takav izgovor iskoristio je i za invaziju na Ukrajinu.
Strah je da bi Kremlj mogao da igra na tu kartu i pokuša da zauzme istočnu Estoniju, sa njenom velikom populacijom etničkih Rusa, izazivajući NATO da pokrene globalni rat kao odgovor. Ako NATO ne bi odgovorio, to bi pokazalo da član 5 ugovora o zajedničkoj odbrani nema nikakvu vrednost.
Ruski predsednik Vladimir Putin čak je 2022. godine, nedugo nakon što je Moskva započela invaziju na Ukrajinu, sugerisao da je Narva istorijski deo Rusije.
Narva, treći po veličini grad u Estoniji, bliži je Sankt Peterburgu nego Talinu. Od otprilike 56.000 stanovnika, 96% govori ruski, a trećina ima ruski pasoš.
Belitšev, bezbednosni zvaničnik estonskog porekla, opisuje grad kao „kraj slobodnog sveta“ i smatra da saveznici Estonije u NATO-u nisu dovoljno spremni za ono što bi moglo da se dogodi ovde.
U Estoniji je trenutno stacionirano oko 900 britanskih vojnika kao deo multinacionalnih NATO snaga u bazi Tapa zapadno od Talina; tamo su prisutne i francuske trupe.
Ako bi Rusija izvršila napad, malo je verovatno da bi NATO snage u Tapi, zajedno sa 7.700 aktivnih pripadnika estonskih snaga (povećanih na 43.000 u slučaju rata), imale dovoljno vatrene moći da odbiju ofanzivu.
Pored toga, nedavna poseta belgijske delegacije bila je fokusirana na evakuaciju svojih državljana, zanemarujući ozbiljnu diskusiju o tome kako brzo poslati trupe za odbranu Baltika, izjavio je Belitšev.
„Mislim da svest među našim saveznicima nije na nivou na kojem je kod nas,“ rekao je Belitšev. „Nije postojala 2008. (kada je Rusija napala Gruziju), nije postojala 2014. (kada je Krim anektiran), i ne postoji sada… Ljudi ne razumeju stvarnu situaciju.“
Estonija, najmanja baltička država, već troši 3,4% svog BDP-a na odbranu i planira da taj procenat poveća na 3,7% sledeće godine. Talin je zabrinut šta će se desiti nakon završetka rata u Ukrajini, ako Rusija iskoristi pauzu u sukobima da napadne ranjivu NATO državu.
Zaštita granice zbog toga je od ključnog značaja. Estonija planira da pokrije svih 338 kilometara granice sa Rusijom nadzornom tehnologijom, uključujući digitalne sisteme za ometanje neprijateljskih dronova i regrutovanje dodatnih policijskih rezervista.
To je lakše reći nego učiniti.
Prvo, postoji deonica od 77 kilometara duž reke Narve. Rusija je optužena za uklanjanje graničnih bova što je dovelo do skoka u upadima na estonsku teritoriju, sa 18 incidenata u prethodne dve godine na 96 samo ove godine.
Bez plutajućih markera, estonski graničari teško razlikuju slučajne prekršioce od smelih pokušaja proboja u EU. „Ako bove nisu prisutne u reci, to izaziva mnogo grešaka,“ rekao je Belitšev.
Most koji prelazi u Rusiju, sa vidljivom tvrđavom Ivangorod u daljini, ima blokiran put protivtenkovskim preprekama, dok je pešacima omogućeno da koriste natkrivenu pešačku stazu.
Rusko ometanje GPS signala u tom području dodatno otežava praćenje letelica ili dronova, kao i otkrivanje krijumčara, dok onemogućava graničarima da precizno odrede lokacije u divljini.
Pročitajte još:
Unutar tvrđave Narva, gradski muzej je pod pritiskom zbog borbe protiv ruske propagande. Ovog maja, tokom proslave Dana pobede u Rusiji, muzej je na fasadi postavio transparent sa natpisom „Putin je ratni zločinac“, izazivajući nezadovoljstvo lokalnog saveta.
„Narva, za razliku od mnogih drugih estonskih gradova, i dalje je pod snažnim uticajem ruskog informacionog prostora i ruske propagande,“ objasnila je Marija Smorzjevski-Smirnova, direktorka Muzeja Narve, za AFP.
Dodala je da je dobijala poruke mržnje, pa čak i pretnje smrću zbog postera.
Smorzjevski-Smirnova se suočila i sa osudama lokalnih političara koji su je optužili da izaziva podele u zajednici koja pretežno govori ruski i pozvali na njeno smenjivanje.
Pored političkih i bezbednosnih izazova, granični prelaz u Narvi suočava se sa problemima poput gužvi i kašnjenja, što dodatno pogoršava odnose između lokalnog stanovništva i estonskih vlasti.
Belitšev je okrivio Ruse za stvaranje saobraćajnih problema kako bi njegova ekipa izgledala loše i izazvala loša osećanja, ali je dodao da nije njegov posao da tranzit ka „agresorskoj“ državi učini lakim.
„Ako želite da uđete u Rusiju, to ne bi trebalo da bude udobno“, rekao je Belitšev.
Inače Narva ima veliki istorijski značaj za Ruse.
Bitka kod Narve je jedna od prvih bitki koja se odigrala 19. novembra 1700. između Švedske i Rusije u Velikom severnom ratu. Švedske pomoćne trupe su, pod komandom tada 18-godišnjeg kralja Karla XII, porazile tri do četiri puta veću Rusku armiju i zadale veliki udarac Petru Velikom.
Uprkos porazu, bitka je označila početak buđenja Rusije kao nove svetske velesile.
Umesto da napadne Rusiju posle bitke za Narvu, Karl XII se okreće ka jugu kako bi proterao Avgusta II Jakog iz Livonije i Poljske-Litvanije. Car Petar Veliki osvojio je Narvu tek 1704. godine u opsadi Narve.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
