0
Upravo su u toku osmi demokratski predsednički izbori u Tajvanu i po svemu sudeći oni će biti do sada najznačajniji iz nekoliko razloga. Pre svega, dešavaju se usred sve češćih upozorenja kineskog lidera Si Đinpinga da je vladavina Pekinga na Tajvanu „neizbežna“, što u celu priču uvodi i Sjedinjene Američke Države, ali pored Tajvana, u ovoj godini, na izbore će se izaći u nekoliko država širom sveta, uključujući SAD, Rusiju, Hrvatsku i brojne druge zemlje.
Status Tajvana decenijama ometa odnose SAD i Kine. Nestabilnost u Tajvanskom moreuzu rizikuje rasplamsavanje tenzija između Vašingtona i Pekinga.
Tajvan, ostrvo sa 23 miliona stanovnika, civilnim društvom i burnom političkom scenom, nikada nije bio deo Narodne Republike Kine kojom upravljaju komunisti, a ankete pokazuju da građani to odlučno odbacuju.
Sa tri predsednička kandidata, uski favorit i izabranik vladajuće Demokratske progresivne partije (DPP) Lai Čing-te je anatema za Kinu sa svojim obećanjem da će nastaviti odlučnu odbranu suvereniteta ostrva, koju je postavila sadašnja predsednica Cai Ing-ven. Drugi, Hou Iu-Ih iz opozicionog Kuomintanga (KMT), želi da započne razgovore sa Pekingom. Treći, Ko Ven-je iz Tajvanske narodne partije (TPP) i bivši gradonačelnik Tajpeja, nudi sredinu bliže pomirenju.
Ako birači budu prihvatili status kvo, očekujte da će Peking pojačati pritisak. „Izbor između rata i mira“, bio je zvanični odgovor Kine, nakon što su pregovori o jedinstvu između opozicionih partija propali u novembru.
Nema sumnje da Vladimir Putin ide ka tome da postane doživotni predsednik Rusije. Do kraja mandata će imati 78 godina, što znači će prestići sovjetskog lidera Josifa Staljina kao ruskog vladara sa najdužim stažom od Katarine Velike.
Putin malo toga prepušta slučaju. Za sada, čini se da ima samo jednog zvanično sankcionisanog protivnika — Alekseja Nečajeva, kozmetičkog biznismena, koji je slučajno član Putinove političke koalicije Sveruski narodni front.
Rusija je odbila kandidaturu Jekaterine Duncove, novinarke i advokatice koja je bila protiv rata u Ukrajini.
U Americi će se, izgleda, ponovo odlučivati – Donald Tramp ili Džozef Bajden.
Čak iako Donald Tramp ne bude izabran za predsednika, glasanje i kampanja do 5. novembra mogli bi da unište tkivo demokratije u Sjedinjenim Državama. A ako on bude izabran, to bi moglo imati efekte za velike delove sveta.
Tokom predizborne kampanje u Nju Hempširu, Tramp je citirao Putina koji je nazvao američkog predsednika Džozefa Bajdena „pretnjom demokratiji“. Na istom događaju, on je pohvalio severnokorejskog lidera Kim Džong Una i mađarskog nacionalističkog premijera Viktora Orbana.
Kako bi se ove reči mogle prevesti u delo u slučaju Trampovog predsedništva? Na kraju krajeva, on je već obećao da će posetiti novog argentinskog radikalno-desničarskog predsednika Havijera Mileija, koji je predložio da se pezos zameni američkim dolarom, dok se motornom testerom ide do birokratije i budžeta.
Kada je reč o Zapadnom Balkanu, u samoj Hrvatskoj je ovo superizborna godina.
Pročitajte još...
U Hrvatskoj se održavaju parlamentarni izbori. Ustavni sud je u oktobru upozorio da, ako se ne promene granice izbornih jedinica, tako da svaki glas ima jednaku važnost, idući parlamentarni izbori mogli bi biti proglašeni neustavnima.
Kada je reč o Zapadnom Balkanu, u samoj Hrvatskoj je ovo superizborna godina.
U Hrvatskoj se održavaju parlamentarni izbori. Ustavni sud je u oktobru upozorio da, ako se ne promene granice izbornih jedinica, tako da svaki glas ima jednaku važnost, idući parlamentarni izbori mogli bi biti proglašeni neustavnima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
