0
Ove nedelje zaključani gradovi Novog Zelandu probudili su se u svetu ukinutih ograničenja: izleti u parkovima koje je odoborila država, mogućnost ponovnog otvaranja škola, prilika za ponovno okupljenje sa prijateljima i porodicom. Slučajevi zaraze i dalje kruže zajednicom, a dugogodišnja posvećenost zemlje elimininaciji virusa je odbačena, prenosi Gardijan. Tako Novi Zeland ulazi u nepoznato, baš kao i njihova premijerka Džasinda Ardern.
PROČITAJTE JOŠ:
Nakon što je zemlju sprovela kroz pandemiju do sada uglavnom neoštećenu, bila je bogato nagrađana političkom popularnošću i poverenjem. Sada se suočava sa teškim zadatkom – da vodi državu kroz eru suzbijanja koronavirusa i to mogao da bude najznačajniji politički izazov sa kojim se do sada suočila, prenosi Gardijan.
„Biće stalnih ograničenja, još slučajeva, više smrtnih slučajeva – i to je nešto što Novi Zeland još nije video“, kaže Klint Smit, radnik za političku komunikaciju, koji je i bivši komunikacijski strateg Ardernove.
„Ovo je mesto gde za Novozelanđane skoro postoje „stvarno“. Strategija eliminacije znači da se nismo suočili sa slučajevima, smrću i ograničenjima u svakodnevnom životu na način na koji jesu ljudi u inostranstvu u poslednjih godinu i po dana. Držaje naših glava usresređenima na rešenja biće veliki izazov“.
Jedna od velikih vrlina novozelandske strategije „nula slučajeva koronavirusa“ bila je njena jesnoća i jednostavnost. Na posterima i na konferencijama za štamu to moglo da se pretoči u nekoliko reči – ostanite kod kuće, uklonite virus, spašavajute živote. Postepeno ukidanje ove strategije znači da je Novi Zeland iskoračio iz crno-belog sveta i ušao u sive boje pandemije.
Zemlja će morati da pređe sa jedinstvenog, oštrog zatvaranja i zatvaranja granica koje se menjaju za život bez virusa. Nova pravila će imati i svoje gorke troškove. Brojna su pitanja koja će vlada morati da rešava.
Politička analitičarka dr Lara Greaves istakla je da kovid-19 prisiljava vlade da pozive građanima upućuju na posebno brutalan i javan način.
„Mnoge odluke u politici i upravljanju odnose se na usklađivanje stvari poput finansija i ekonomije sa troškovima ljudiskog života ili troškova dobre godine ljudskog života“, kaže ona.
„Ljudi uvek kažu ‘ne želite da vidite kako se pravi kobasica’ i to uvek nekako u skladu sa tim – to su stvari iza kulisa koje se dešavaj u vladi, on kompromisi koje mi kao javnost ne vidimo“.
Često su ti marginalni kompromisi ruži, a vlada ranije nije bila prinuđena da napravi ovoliko veliki broj njih. Razbijanje jedne velike odluke na hiljade manjih takođe otežava komunikaciju strategije i lakše raspravljanje. Eliminacija je bila toliko popularna među biračima da je svaka velika politička stranka to podržala.
Ali u protekle dve nedelje, Nacionalna, Akciona i Zelena partija su se odvojile od vlade, glasno osuđujući novi pristup ili nudeći sopstvene planove. Ardern i njeni ministri nastavljaju da se dvoume oko toga da li je eliminacija uopšte završena – podmetanje i mrvljenje za koje Smit kaže da bi ih moglo omesti u saopštavanju nove vizije o putu Novog Zelanda.
U jednom smislu, Ardern bi sada mogla biti žrtva sopstvenog uspeha, kaže Ben Tomas, konsultant za komunikacije i bivši službenik Nacionalne vlade. Vladina kampanja za eliminaciju bila je toliko ubedljiva, a njeni razultati tako snažni da su osvojili ogromnu podršku – anketiranje je nad 80 odsto tokom većeg dela pandemije.
„Deo premijerkinog problema je u tome što je uradila tako dobar posao okupljajući građane u tu svrhu, ubeđujući ih – tačno – da je eliminacija dostižan cilj i da ulivala je stvarni strah od virusa“, rekao je Tomas.
Najnoviji kandidat za novu viziju je vakcinacija ali je teže uhvatiti hitnost te poruke dak se istovremeno tvrdi da zemlja još uvek eliminište virus. Uvođenje vakcinacije na Novom Zelandu je polako počelo. Njihov problem nije bio jedinstven – brojne zemlje su uspele u prvim odgovorima na koronavirus, uključujući Australiju i Japan, imale su slična kašnjenja u obezbeđivanju snabdevanja vakcinama. U aprilu je Ardern rekla da je raspored isporuke Novi Zeland sporiji nego u drugim zemljama jer njegovo stanovništvo „ne umire dok čekaju“.
Ako građani Novog Zelanda ne budu zadovoljni novim pristupom, još nije jasno koliko će to naštetiti rukovodstvu Laburista u anketama. Na izborima 2020. godine, laburisti su osvojili dovoljno mesta da sami mogu da upravljaju – što je redak ishod u tipično koalicionom sistemu na Novom Zelandu.
„Pobeda Ardernove bila je u potpunosti u skladu sa razultatima pandmije i odgovora na koronavirus“, kaže Tomas. „Pre svega zbog izvanrednih zdravstvenih rezultata – vrlo malog broja smrtnih slučajeva od koronavirusa. Tu su onda i socijaln ishodi – koji su uglavnom netaknuti karantino tokom većeg dela godine, za razliku od mnogih zemalja. A treća stvar je snažan ekonomski oporavak – koji je naraterao glasače da se okrenu ka vladi“.
Ako ti dobici počnu da se raspadaju, to moglo da utiče i na političku podršku. Međutim, ako Ardernova i posrne u sledećim fazama pandemije, opozicija bi mogla da bude previše fragmentirana i disfunkcionalna da bi to iskoristila.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
