Ovo su najbolji prijatelji Izraela u muslimanskom svetu

Decenijama unazad, Izrael je održavao prijateljske veze sa pet većinski muslimanskih, turskih država bivšeg Sovjetskog Saveza: Kazahstanom, Uzbekistanom, Kirgistanom, Turkmenistanom i Azerbejdžanom. Među njima se Kazahstan i Azerbejdžan izdvajaju kao modeli potencijala jevrejsko-muslimanskih odnosa. Oba ova društva su multikulturalna, sa dugom istorijom jevrejskog prisustva i bez izraženih oblika antisemitizma. U Kazahstanu su se jevrejski trgovci naselili još u 15. veku, dok su u Azerbejdžanu arheolozi otkrili sinagogu iz 7. veka. Azerbejdžan je takođe dom jedine preostale jevrejske enklave, Krasnaja Slobode, koja je jedino pretežno jevrejsko selo van Izraela.

Jevrejske dijasporske organizacije iz Azerbejdžana tvrde da nijedna zemlja nije bila "tako prijateljski nastrojena" prema Jevrejima kao Azerbejdžan, dok je Kazahstan, prema bivšem izraelskom ambasadoru Ranu Išaju, "zemlja bez antisemitizma".

"Svet mora učiti iz primera odnosa između Kazahstana i Jevreja," rekao je Malkolm Henlajn, izvršni potpredsednik Konferencije predsednika najvećih jevrejskih organizacija.

Ovi dobri odnosi prevazilaze običnu toleranciju, prelazeći u kulturno poštovanje. Na primer, u Kazahstanu su privese sa hebrejskom rečju za život postali modni trend, dok je u Azerbejdžanu poznat jevrejski ratni heroj, Albert Agarunov, dobio spomenike i ulice nazvane po njemu u Bakuu. Na njegovoj sahrani, rabin i mullah su se zajedno molili za njegovu dušu.

Tokom sovjetske ere, Jevreji u centralnoazijskim sovjetskim republikama kao što su Kazahstan i Uzbekistan bili su daleko manje potlačeni nego u evropskim republikama poput Rusije i Ukrajine. Centralna Azija je postala utočište za Aškenazi Jevreje koji su bežali od holokausta, a procenjuje se da je čak 700.000 jevrejskih izbeglica pronašlo utočište u ovom regionu. Iako su Jevreji prolazili kroz mnoge poteškoće, tretirani su s više humanosti nego što su očekivali, što je kontrast njihovim iskustvima progona u Evropi.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza i sticanja nezavisnosti 1991. godine, Izrael je bio među prvim zemljama koje su uspostavile pune diplomatske odnose sa ovim nacijama. Te zemlje su pronašle ključnog partnera u oblastima trgovine, poljoprivrede i odbrane.

Uprkos pritiscima iz muslimanskog sveta zbog rata u Gazi, Kazahstan i Azerbejdžan su ne samo zadržali svoje odnose sa Izraelom, već su ih dodatno ojačali. Čak i nakon što je Iran pozvao muslimanske zemlje da prekinu snabdevanje Izraela naftom, Kazahstan i Azerbejdžan su nastavili da snabdevaju jevrejsku državu sa 60% njenih potreba za naftom, a Azerbejdžan je dodatno povećao svoje izvoze nafte u Izrael. Nedavni protesti pro-palestinskih aktivista nisu poljuljali ove veze, a prošlog meseca Azerbejdžan je potpisao memorandume o produbljivanju odbrambenih veza sa Izraelom.

Kazahstanski predsednik Kasim-Žomart Tokajev bio je prvi lider Centralne Azije koji je osudio masakr 7. oktobra, rekavši da terorističke taktike nikada nisu opravdane. Tokom godina, Kazahstan je ne samo održavao već i unapređivao saradnju sa Izraelom, što uključuje planove za ukidanje viza i povećanje turističke razmene između dve zemlje.

Tolerancija u Kazahstanu duboko je ukorenjena u njegovoj istoriji. Tokom Staljinove vladavine, Kazahstan je postao odredište za deportovane etničke grupe koje su smatrane pretnjom Moskvi, što je rezultiralo multietničkim sastavom stanovništva sa 124 različite etničke grupe. Ovo multikulturalno društvo neguje međusobnu solidarnost, u kojoj se muslimani i hrišćani okupljaju kako bi zajedno slavili verske praznike, što se proteže i na Jevreje.

Pod vodstvom Hejdara Alijeva, moderni Azerbejdžan je počeo da razvija snažne veze sa Izraelom, videći u tome potencijal za obostranu korist. Njegov sin, Ilham Alijev, nastavio je očevu politiku, osiguravajući nastavak intenzivne saradnje u oblasti obaveštajnih službi, odbrane i energetike.

Međutim, ove pro-jevrejske politike nisu prošle neopaženo od strane antisemitskih krugova. Alijevi su često prikazivani u iranskoj propagandi sa antisemitskim karikaturama, dok je Iran više puta pokušavao da destabilizuje odnose između Izraela i Azerbejdžana, kao i Kazahstana. Iako su vlade obe zemlje posvećene održavanju tolerancije, ekstremističke grupe povremeno pokušavaju da nametnu radikalne ideologije.

Uprkos tim izazovima, Kazahstan i Azerbejdžan ostaju svetionici tolerancije u svetu u kojem antisemitizam postaje sve izraženiji.

BONUS VIDEO: ŠtA nosi budućnost sukoba na Bliskom istoku?