0
Jana Marsaleka, bivšeg direktora u osramoćenoj i propaloj austrijskoj finansijskoj kompaniji "Wirecard", nadležni sumnjiče da je, uz finansijski kriminal, radio kao ruski špijun.
Volstrit džurnal piše da je Marsalek, nedugo nakon što je 2020. protiv njega i saradnika podignuta optužnica za finansijsku prevaru, seo u avion i otputovao u Belorusiju. Odatle je autom prevezen u Moskvu, gde je dobio ruski pasoš i lažno ime, piše Jutarnji list.
Bio je to šok ako se zna da je Marsalek dotad bio jedan od lidera kompanije za koju je lobirala sama tadašnja kancelarka Angela Merkel u Kini. „Wirecard“ su mnogi smatrali prvom lastom nemačke Silicijumske doline, evropskom kompanikom koja visokotehnološkim rešenjima parira američkim divovima.
Međutim, „Wirecard“ se pokazao velikom prevarom, najvećom u postratnoj Nemačkoj, a skandal je zbog povezanosti s visokom politikom odjeknuo sve do kancelarskih kabineta Nemačke i Austrije. I Merkel i bivši premijer Austrije Sebastian Kurc gurali su i hvalili kompaniju , a onda se ispostavilo da joj u bilansu nedostaje gotovo dve milijarde evra gotovine.
To nije cela priča. Zapadne obaveštajne službe i bezbednosni stručnjaci, piše Volstrit džurnal, sada tvrde da je Marsalek čitavu deceniju radio kao ruski agent. Marsalek je optužen da je koristio kompaniju kako bi pomogao ruskoj špijunskoj mreži u finansiranju operacija po svetu. Možda to ne treba da čudi s obzirom na to da je reč o kompaniji čiji su počeci u onlajn plaćanjima pornografske industrije.
Marsalek je pomagao ljudima poput Jevgenija Prigožina, pokojnog šefa Vagnera. Trenutno pomaže u reorganizaciji Prigožinovog poslovnog carstva u Africi za račun ruskih zvaničnika, radeći, prema informacijama zapadnih obaveštajaca, iz Dubaija, svog novog doma, piše američki magazin.
Pre velikog moralnog pada Marsalek je, prema rečima poznanika, živeo kao bubreg u loju. Partijao je, trošio milione, družio se sa poznatima. Iznajmljivao je vilu za 35.000 evra mesečno u Minhenu. Njegova kompanija je u to vreme tvrdila da godišnje transferuje 140 milijardi dolara za 250.000 poslovnih korisnika.
Marsalek je, navodno, na svom radnom stolu u Minhenu imao statuu Vladimira Putina. Iako je bio na listi najtraženijih begunaca, nekako mu je pošlo za rukom 2021. godine otvori kompaniju sa sedištem u Londonu za koju se veruje da je možda bila kanal za isplatu. Britanski tužioci tvrde da je između 2020. i 2023. godine u Londonu vodio grupu od pet bugarskih državljana čiji je cilj bio da prikupe informacije o metama otmica. Istražitelji tvrde da je u tom, ali i u drugim sličnim slučajevima radio kao posrednik između nalogodavaca u Moskvi i počinioca. Konsultantska kompanija ugašena je prošle godine.
Zapadni obaveštajci tvrde da je u Dubaiju bio u kontaktu s penzionisanim ruskim špijunom koji nabavlja oružje za Moskvu, otkriva magazin.
Obaveštajci tvrde da je, dok je bio u „Wirecardu“, pomagao ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi GRU i SVR-u, spoljnoj obaveštajnoj službi, u plaćanju agentima i doušnicima, pa čak i prebacivanju sredstava u ratne zone na Bliskom istoku i u Africi. Veruju da je u to vreme čak prikupljao informacije o drugim klijentima, među ostalim i onima iz nemačke obaveštajne službe BND i Saveznog kabineta kriminalističke policije (BKA, nemački FBI), pa ih je predavao Moskvi. Te informacije Rusima su mogle da pomognu u lociranju i identifikaciji nemačkog obaveštajnog rada.
BKA se snažno koristio uslugama „Wirecarda“. U trenutku propasti kompanije ona je korišćena za plaćanje trećine sveukupnog iznosa doušnicima. Visoki nemački zvaničnik objasnio je da je agencija koristila „Wirecard“, jer su pravila poslovanja bila podložnija prilagođavanjima u hodu nego što je to slučaj kod regularnih zapadnih banaka.
Pročitajte još...
CIA i FBI su za magazin rekli da nemaju saznanja o povezanosti Marsaleka i njihovih agencija. Britanski zvaničnici navode kako nema dokaza da je Austrijanac bio u vezi s njihovim obaveštajcima. Nemci kažu da računi u „Wirecardu“ nisu bili povezani s pravim identitetima agenta, tako da je šteta koju je mogao da nanese ipak ograničena. Ali, zvaničnici povezani s istragom tvrde da je ipak mogao donekle da uđe u trag agentima. Bivši direktori u kompaniji svedočili su pred nemačkim sudovima da je Marsalek tražio od podređenih da krše pravila privatnosti klijenata. Jedna zaposlena je tvrdila da joj je Marsalek rekao da su joj podaci o klijentima potrebni na zahtev nemačkih vlasti. BND to kategorički odbacuje.
Britanske vlasti u međuvremenu su utvrdile da je tri godine bio na čelu grupi Bugara koji su pomagali Rusiji da locira osobe koje je Moskva želela da otme. Među njima je osoba koja je radila u poznatom kozmetičkom salonu. Grupa Bugara optužena je da je organizovala operaciju praćenja u Crnoj Gori.
