6
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski opisao je napad na porodilište i dečju bolnicu u Marijupolju kao "ratni zločin". Ovaj napad je izazvao burne reakcije kako ukrajinskih, tako i stranih zvaničnika. Mnogi su ponovo osudili Rusiju i njenog predsednika Vladimira Putina, čak se pokrenulo pitanje može li on da odgovara za ratne zločine.
PROČITAJTE JOŠ:
Možda se i ne čini tako, ali i rat ima svoja pravila, kako kaže Međunarodni komitet Crvenog krsta. Oni su sadržani u ugovorima koji se nazivaju Ženevska konvencija i predstavljaju niz međunarodnih zakona i sporazuma.
Civili ne mogu da budu napadnuti u ratu – kao ni infrastruktura koja je od vitalnog značaja za njihov opstanak. Neko oružje je zabranjeno zbog neselektivne ili užasne pretnje koju izaziva – kao što su protivpešadijske mine i hemijsko ili biološko oružje, piše BBC.
O bolesnima i ranjenima se mora brinuti – uključujući i ranjene vojnike, koji imaju prava kao ratni zarobljenici.
Drugi zakoni zabranjuju mučenje i genocid – namerni pokušaj uništavanja određene grupe ljudi. Ozbiljna krivična dela tokom rata, kao što su ubistva, silovanja i masovni progon grupe, poznati su kao – zločini protiv čovečnosti.
Ukrajina je saopštila da je ruski vazdušni napad na porodilište i dečju bolnicu u Marijupolju ratni zločin. Poginule su tri osobe, uključujući i jedno dete, a povređeno je 17 zaposlenih i pacijenata. Takođe je bilo izveštaja da su ruske trupe gađale ukrajinske civile koji beže.
Sve je više dokaza da su kasetne bombe – municija koja se razdvaja u mnoštvo bombi – pogodile civilna podrušja u Harkovu.
Ni Rusija ni Ukrajina nisu potpisale zabranu njihove upotrebe, ali se ovi incidenti i dalje mogu smatrati ratnim zločinima.
Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je da je Rusija koristila termobarične eksplozive, koji stvaraju ogroman vakum i usisavaju kiseonik. Ovi razorni eksplozivi nisu zabranjeni, ali njihova namerna upotreba u blizini civila bi gotovo sigurno prekršila pravila ratovanja.
Od Drugog svetskog rata postojao je niz jednokratnh sudova – uključujući i tribunal za ratne zločine počinjene nakon raspada bivše Jugoslavije.
Takođe je uspostavljeno telo koje će krivično goniti neke od odgovornih za ratne zločine u Ruandi, gde su Hutu ekstremisti pobili 800.000 ljudi za 100 dana 1994. godine.
Danas, Međunarodni krivični sud i Međunarodni sud pravde imaju uloge koje podržavaju pravila ratovanja.
Ovaj sud odlučuje o sporovima između država, ali ne može krivično goniti pojedince. Ukrajina je tamo pokrenula tužbu protiv Rusije zbog invazije.
Ako bi sud presudio protiv Rusije, zadatak sprovođenja te presude bi pao na Savet bezbednosti UN.
Ali Rusija – jedna od pet stalnih članica SB UN – mogla bi da stavi veto na svaki predlog da se sankcioniše.
Ovaj sud istražuje i goni pojedince koji su optuženi za ratne zločine koji se ne nalaze pred sudovima pojedinih država.
To je savremeni i stalni naslednik Nirnberga koji je procesuirao najvažnije preživele nacističke vođe 1945. godine.
Nirnberg je učvrstio princip da države mogu da pristanu na osnivanje specijalnog suda pravde za poštovanje međunarodnog prava.
Glavni tužilac MKS, britanski advokat Karim Kan, kaže da postoji razumna osnova da se veruje da su ratni zločini izvršeni u Ukrajini i da ima dozvolu 39 država da sprovede istragu.
Istražitelji će se osvrnuti na prošle i sadašnje optužbe – čak do 2013. godine, pre ruske aneksije Krima.
Ako postoje dokazi protiv pojedinaca, tužilac će zatražiti od sudija MKS da izdaju naologe za hapšenje kako bi ih izveli pred sud – a suđenje bi bilo održano u Hagu.
Ovde postaju očigledna praktična ograničenja moći suda. Sud nema svoju policiju. Oslanja se na države da uhapse osumnjičene.
Ali Rusija nije član suda – povukla se 2016. godine. Predsednik Putin neće izručiti nijednog osumnjičenog.
Ako bi osumnjičeni otišao u drugu zemlju, mogao bi da bude uhapšen, ali to je jedno veliko „ako“.
Daleko je lakše pripisati ratni zločin vojniku koji ga počini, nego vođama koje su im naredile da pucaju.
Ali MKS takođe može da krivično godi za delo „vođenje agresivng rata“. Ovo je zločin neopravdane invazije ili sukoba, izvan opravdane vojne akcije u samoodbrani. Nastao je u Nirnbergu, nakon što je sudija kojeg je poslala Moskva ubedio saveznike da nacističke vođe treba da se suoče sa pravdom za „zločine protiv mira“.
Međutim, postoji problem. Profesor Filip Sands, stručnjak za međunarodno pravo na Univerzitetskom koledžu u Londonu, kaže da Međunarodni krivični sud ne bi mogao krivično da godni ruske lideri za ovaj prekršaj jer zemlje nije potpisnica suda.
U teoriji, Savet bezbednosti UN bi mogao da zatraži od MKS da istraži ovaj prekršaj. Ali opet, Rusija bi mogla da stavi veto na ovo kao jedna od pet stalnih člalnica SB UN.
Efikasnost MKS – i način na koji se međunarodno pravo primenjuje u praksi – ne zavise samo od ugovora, već i od politike i diplomatije.
Profesor Sands i mnogi drugi stručnjaci tvrde da kao i Nirnberg, rešenje još jednom leži u diplomatiji i međunarodnom sporazumu. On poziva svetske lidere da uspostave jednokratni tribunal za krivično gonjenje zločina agresije u Ukrajini.
BONUS VIDEO: Dnjepar u plamenu posle napada ruske vojske
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
