1
Izjave hrvatskog predsednika Zorana Milanovića o Kosovu i Krimu izazvale su burne reakcije kako u regionu, Rusiji i Ukrajini, tako i svetskim medijima. Hrvatski je predsednik tvrdio da je "Kosovo oteto od Srbije", što je ponovio nekoliko puta tokom jednog obraćanja, uz varijacije termina kao što su "aneksija i ekstrakcija". Istovremeno, Milanović je rekao da "Krim nikada više neće biti Ukrajina" - zbog čega ga slave u Moskvi, a besne u Kijevu.
„Jako mi se svideo prijatelj iz Hrvatske“
Još isto veče završio je u TV emisiji “Veče s Vladimirom Solovjovom”, zloglasnog propagandiste ruskog lidera Vladimira Putina. Večernji list je preneo transkript razgovora iz te emisije.
Milanovića je sinoć kod Solovjeva prvi spomenuo politikolog Dmitrij Evstafjev, jedan od čestih gostiju te emisije.
„Jako mi se svideo prijatelj iz Hrvatske. Jako mi se svideo. Izrekao je veliku istinu. Možete rastrgnuti na komade sitnu boraniju koja se ne može suprotstaviti. Ali kad možeš dobiti po njušci: neee, to nismo potpisali. Vidite kakva je to sitna, jeftina šuša! Koja se može samo besomučno obrušiti na Srbiju. Raskomadati Srbiju, to je normalno. To je bilo ispravno. To je bila demokracija. Ali dobiti po njuški od Rusije?“, rastumačio je Evstafjev kako je on shvatio Milanovićeve poruke.
„Znamo da će zapadu u Ukrajini biti nanesen strateški poraz. I cela konstrukcija koju EU i SAD grade na Balkanu, uključujući kriminalni šaher-maher, urušiće se. Tamo će se pretendenti još podeliti…“, nastavio je politikolog, ali je onda počeo da se ubacuje drugi gost.
„Orban već čezne: želim more“, dobacio je ekonomist Mihail Hazin.
„Da. I ono je već bilo njegovo“, složio se Evstafjev.
„Već je bilo, da, upravo u toj istoj Hrvatskoj“, slatkorečivo je primetio Hazin.
„Da. Već je bilo njegovo“, opet se složio Evstafjev.
„Sredozemno more je jako nužno“, ubacio se u razgovor i treći gost.
„Sredozemno more je svima nužno! Svima redom“, zaključio je Evstafjev.
„Eto, to je ideologija čopora strvinara. To je Evropa“, dodao je na kraju ruski politikolog u analizi jučerašnjeg Milanovićevog nastupa, koji je prenesen u raznim stranim medijima. A u ruskim, čini se, sa posebnim zadovoljstvom.
Ukrajina: „Izjava Milanovića o Krimu neprivatljiva“
Za Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine neprihvatljiva je izjava hrvatskog predsednika Zorana Milanovića, da „Krim nikada više neće biti Ukrajina“.
Milanovića optužuju da je ovom izjavom zapravo doveo u sumnju teritorijalni integritet Ukrajine.
“Smatramo neprihvatljivim izjave hrvatskog predsednika koji zapravo dovodi u sumnju teritorijalni integritet Ukrajine” napisao je na zvaničnoj Fejsbuk stranici portparol Ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko.
Milanović je juče u Petrinji je ponovo rekao da se protivi naoružavanju Ukrajine, kao i da je „jasno da Krim više nikada neće biti Ukrajina“.
Kritika svetskih medija: „Reputacija mu je proruska, stoji uz Orbana i Dodika“
I svetski mediji se bave Milanovićem, ali ne zbog izjave o Kosovu, već zbog stava o slanju tenkova u Ukrajinu.
Milanović je kritikovao je zapadne zemlje zbog snabdevanja Ukrajine tenkovima i drugim oružjem te poručio da Krim više nikada neće biti deo Ukrajine, piše britanski list Gardijan. List navodi da je Milanović u razgovoru s novinarima u Zagrebu rekao da je “protiv slanja bilo kakvog oružja” u Ukrajinu te da snabdevanje Ukrajine oružjem samo produžava rat.
Navode i Milanovićevu izjavu da je vojna podrška Ukrajini duboko nemoralna jer nema rešenja za rat, kao i da bi dolazak nemačkih tenkova u Ukrajinu samo poslužio za približavanje Rusije Kini, prenosi Index.hr.
Citirali su i Milanovićevu izjavu o Krimu, crnomorskom poluostrvu koji je Rusija zauzela i pripojila 2014. godine: „Jasno je da Krim više nikada neće biti deo Ukrajine.“
„Milanović je zauzeo stav protiv EU otkako je 2019. izabran kao levi i liberalni kandidat, a svoju je politiku uskladio s politikom mađarskog premijera Viktora Orbana i secesionističkog zvaničnika bosanskih Srba Milorada Dodika“, piše Gardijan.
U tekstu se navodi i da je predsednička funkcija u Hrvatskoj uglavnom ceremonijalna, ali da je Milanović formalno vrhovni zapovednik oružanih snaga.
„Poslednjih meseci otvoreno se protivio pristupanju Finske i Švedske NATO-u, kao i obuci ukrajinskih trupa u Hrvatskoj u sklopu pomoći EU toj ugroženoj zemlji“, piše Gardijan.
PROČITAJTE JOŠ:
AP: Okrenuo se populističkom nacionalizmu
O Milanoviću piše i AP, čiji su tekst potom preneli brojni drugi svetski mediji, među kojima i Vašington post, ABC njuz…
„Milanović je na predsedničkim izborima u Hrvatskoj 2019. pobedio kao levo orijentirani liberalni kandidat, kontrapunkt konzervativnoj vladi koja je trenutno na vlasti u Europskoj uniji i članici NATO-a. Ali od tada se okrenuo populističkom nacionalizmu i kritikovao politiku Zapada prema Rusiji, kao i prema Balkanu.
Milanović je izgradio prorusku reputaciju, što je više puta demantovao. Ipak, poslednjih se mjeseci otvoreno protivio prijemu Finske i Švedske u NATO, kao i obuci ukrajinskih trupa u Hrvatskoj u sklopu pomoći EU toj ugroženoj zemlji“, piše AP.
Skaj njuz naglašava da je Milanović predsednik zemlje koja je članica NATO saveza i da s te pozicije kritikuje slanje oružja Ukrajini.
„No, otad je napravio zaokret populističkom nacionalizmu, kritizira zapadne politike prema Rusiji, ali i prema Balkanu. Gospodin Milanović je izgradio prorusku reputaciju, što uporno poriče“, pišu.
BONUS VIDEO: Milanović: Anektirali smo Kosovo, mi i međunarodna zajednica smo ga oteli od Srbije
