1
Visoki računi za struju naterali su države širom Evrope da posegnu za restruktivnim merama koje umnogome utiču na živote građana. Poslednja među njima je Mađarska koja je odlučila da zatvori brojne kulturne institucije, pa čak i stadione. Prethodno su iste, možda i rigoroznije mere preduzele Nemačka, Velika Britanija i druge evropske zemlje. Lideri tih zemalja pribegavaju svi raspoloživim taktikama, kako bi uticali na građane na smanje potrošnju električne energije. Iz tog razloga, nude se nagrade i snimaju posebne televizijske reklame.
Naime, Mađarska je odlučila da u gradu Sekešfehervaru i mnogim drugim zatvori biblioteke, pozorišta, bazene, pa čak i svoje fudbalske stadione tokom zime.
Novi gradski stadion sa kapacitetom od 14.000 ljudi takođe je zaključao svoja vrata ovog meseca kako bi uštedeo, rekao je gradonačelnik Andraš Čer-Palković.
„Prostori zajednice su ono što čini grad. Niko nije srećan zbog mera, ali su prihvatili one potrebne“, rekao je Čer-Palković, član Orbanove vladajuće partije Fides u Gradskoj kući Sekešfehervara.
U drugim delovima grada, pozorište Vorošmarti će biti zatvoreno nakon izvođenja božićno-novogodišnjeg programa i ponovo će biti otvoreno u martu kada počne prolećna sezona
Kao i drugi gradovi, Sekešfehervar, koji je 60 kilometara udaljen od glavnog grada Budimpešte, pokušao je da ublaži posledice ovih zatvaranja.
Pored problema sa energentima, Mađarska se suočava i sa ogromnom inflacijom.
Inflacija u Mađarskoj je u otkobru dostigla 21,6 odsto, najviši nivo od 1996. godine. Ova inflacija je takođe i treća najviša u EU, navodi Eurostat. Ograničavanje cena osnovnih životnih namirnica i gorica koje je odredila vlada u cilju zaustvljanja rasta cena doela je do nestašica u nekim prodavnicama i benziskim pumpama.
Vladina kampanja za nedaće na bilbordima koji su postavljeni po čitavoj Mađarskom optužuje EU, govoreći da ih „sankcije Brisela uništavaju“, dok vladina anketa o „nacionalnim konsultacijama“ poslata domaćinstvima postavlja sugestivnapitanja koja su takođe kritična prema sankcijama.
Viskoki računi za struju i potencijalni energetski kolaps ne zaobilazi ni najjaču ekonomiju Evrope – Nemačku.
Nemci i inače plaćaju najskuplju struju u EU.
Porezi i doplate čine nešto više od polovine cene struje po kilovatsatu – to je jedan od razloga zašto je cena struje u Nemačkoj toliko visoka u odnosu na druge zemlje EU.
Ekstremno povećanje cena gasa, kao posledica ruskog rata protiv Ukrajine, smatra se jednim od glavnih razloga najnovijeg ekstremnog poskupljenja struje.
Pritom, sada preskupa proizvodnja struje u gasnim elektranama određuje cenu i za za sve druge načine proizvodnje struje. Radi se o takozvanom Merit order principu na kojem insistira EU.
Zbog toga su nemačke vlasti odlučile da ograniče cene struje i gasa koje će važiti do januara 2023. do aprila 2024. godine.
Istovremeno, zvaničnici mesecima unazad apeluju na građane da štede struju.
Gradovi su počeli da postepeno uvode restriktivne mere, isključuju reflektore na javnim spomenicima, gašenjem fontana i punjenjem bazena hladnom vodom.
Minhen, na jugu Nemačke je ugasio reflektore u svojoj gradskoj skupštini na trgu Marienplac, i sve fontane u gradu, a u opštinskoj zgradi je isključena topla vodama samo hladnu vodu.
U Berlinu, glavnom gradu Nemačke, oko 200 istorijskih spomenika i opštinskih zgrada je u mraku, pošto je grad isključio reflektore kako bi uštedeo struju.
I Velika Britanija se priprema za potencijalne energetske restrikcije koje bi mogle da parališu ovu državu. Zbog toga britanski zvaničnici apeluju na građane da štete struju na sve moguće načine – čak i tako što će pojačati izolaciju krovova na kućama.
Ministri tako mole građane i da smanjuju temperaturu bojlera, tuširaju se kraće, izbegavaju držanje električnih uređaja u uključenih u struju.
Kako bi doprle do što većeg broja građana, vlasti su odlučile i da svakodnevne apele plasiraju i putem TV reklama i društvenih mreža.
Naglašavaju da ljudi pridržavanjem uputstava mogu da uštede više od 400 funti, odnosno oko 450 evra.
Takođe, britanski ministar finansija Džeremi Hant pozvao je građane da smanje potrošnju energije za 15 odsto kako bi sprečili mogućnost ruskog ucenjivanja.
Pročitajte još:
„Potrebno nam je da odigrate svoju ulogu u smanjenju naše energetske zavisnosti od onoga što Putin odluči da uradi u Ukrajini. To ne važi samo na nacionalnom nivou, već za svako domaćinstvo. Nudimo ljudima da ukoliko ove zime smanje potrošnju za tih 15 odsto, sledeće zime dobiju umanjenje zimskih računa za 500 funti (580 evra)“, naveo je ministar.
Bivša premijerka Liz Tras je ranije blokirala planove za kampanju javnog informisanja o korišćenju energije na osnovu toga što se ‘ideološki protivila’ tome. Ipak, njen veto je poništio sadašnji premijer Riši Sunak.
Inače, prema prognozama cena struje će ostati visoka sve do aprila sledeće godine.
BONUS VIDEO Ekonomista Radosavljević upozorava: Za četiri meseca struja skuplja za 24 odsto – to je tek početak
