0
Vasili (30) koji živi u Jekaterinburgu i radi u javnim nabavkama, razmišlja o životu u Rusiji od invazije na Ukrajinu pre godinu dana. „Posle ove čudne godine, Rusi su se, po mom mišljenju, navikli na ovaj rat. Neki su u njemu izgubili najmilije, drugi su napustili zemlju, ali se život uglavnom vratio u relativno miran ritam“, kaže on.
„U prodavnicama nema nestašica, brendovi koji su nestali, poput Ikee, zamenjeni su drugim – iako će nam trebati neko vreme da saznamo kakav je kvalitet ovih novih brendova. Događaji se održavaju – ali bez evropskih izvođača, što je šteta. Ljudi rade, uče. Cene su svakako porasle, ali ljudi i dalje imaju dovoljno novca za inostrana putovanja u Indiju, Tursku, Tajland ili UAE“.
On nastavlja: „U našem gradu je otkazan doček Nove godine, zbog rata, kao i neka korporativna žurka. Mnogi mladi ljudi i popularni memovi sada koriste izraz ‘Rusija je za tužne’. To je modifikacija starog slogana krajnje desnice koji je rekao ‘Rusija je za Ruse'“, prenosi Gardijan.
„Mnogi ljudi podržavaju Putina i njegove postupke“
„Iskreno izražavanje stavova danas je ovde veoma rizično, u svetlu nedavnih događaja i nedavnih zakona. Ranije smo moji prijatelji i ja smatrali da su ruski izbori nepošteni i da je Putin na prevaru držao vlast. Ali nakon što je počeo rat, postalo je jasno koliko ljudi podržava njega i njegove postupke. Zbog toga je mnogo mladih i talentovanih ljudi napustilo zemlju. Inače, stvari nisu loše.”
On smatra da je strah od regrutacije u stanovništvu smanjen poslednjih meseci.
„Mislim da ljudi verovatno više nisu mnogo zabrinuti, ali je teško reći da li će biti dalje mobilizacije ili ne. Kada je u septembru počela mobilizacija, mnogo mladih ljudi se uspaničilo, razumljivo. Niko ne želi da umre. Neki od mojih prijatelja su regrutovani. Ne znam šta im se dešava, znam samo da su na Krimu. Naravno, sve je postalo drugačije tokom protekle godine. Siromašni momci daju živote za interese bogatih i uticajnih. Teško je i nesigurno odupreti se sistemu, ljudi žele da žive i uživaju“, rekao je on.
„Na TV-u i Jutjubu nam govore da su Rusi sada omraženi u mnogim zemljama. Nije neophodno suditi o svim Rusima po delima jedne osobe“, dodao je.
Vasili kaže da je ranije planirao da se preseli u inostranstvo u nekom trenutku, ali bi emigriranje sada značilo „bežanje od problema” i ostavljanje prijatelja i porodice u teškoj situaciji.
„Rusija je moja domovina, divna zemlja sa neverovatnim ljudima. Moramo da gradimo mostove, a ne zidove. Nadam se da će se ovaj nepotrebni rat uskoro završiti. Želim mir.”
Julija (31) koja radi u obrazovanju i živi u centru Moskve, kaže da su članovi njene porodice iz srednje klase vatrene pristalice Putinove politike.
„Moj otac je ovo kratko spomenuo u razgovoru, mi o tome ne razgovaramo. Baku i dedu nisam posećivala od početka rata, jer se bojim šta bih mogao da čujem. Njihov TV je uvek uključen, sa velikom jačinom zvuka. Ljudi stariji od 40 godina obično dosta podržavaju režim“, kaže ona.
„Retorika mojih kolega i porodice postala je nasilna“
„Jedan od moje braće ima ‘Z’ na svojoj profilnoj slici na WhatsApp-u. Nisam bila u kontaktu sa njim neko vreme“, dodala je.
Džulija kaže da se jezik koji se koristi u razgovoru osetno promenio u poslednjih 12 meseci, što ona smatra da ukazuje na kulturnu promenu, što odražava da su mnogi Rusi ovih dana na ratnoj nozi ili čak slave rusku agresiju.
„Retorika mojih kolega i porodice postala je nasilna. Oni često koriste izraze i reči kao što su „kao što bi pravi muškarac uradio“, „muški“, „dužnost“ i „istina“, i otvoreno ruše međunarodne propise i tako dalje. Takav diskurs je sada široko prihvaćen u društvu. Osećam da su sankcije ojačale podršku Putinu. Ovde nije udobno živeti“, navela je ona.
Često korišćeni argument da se opravda rat, kaže Julija, je da se Evropa naziva „Gairope“ i da je puna „prljave propagande“ za koju ljudi kažu da ne žele da je uče deca u Rusiji.
„Evropljani će se svi smrznuti na smrt od nedostatka našeg gasa i nafte“ je još jedna fraza koja se često izgovara, kaže ona.
Međutim, čini se da je deo javne podrške ratu nestao, kaže ona.
„Postoji mnogo ljudi koji samo žele da se odvoje od svega što se dešava i da nastave sa svojim životom. Više vole da pričaju o bilo čemu osim o politici. Pretpostavljam da je to apatija – ništa se ne može uticati ili promeniti, pa smo prestali da se trudimo. Sada je mnogo manje simbola ‘Z’ na ulicama i automobilima u poređenju sa februarom prošle godine. Trenutno nema ništa prikazano u gradu što bi mi zapalo za oko kao propaganda, osim nekih bilborda o „vojnim herojima“ koji su nedavno počeli da se pojavljuju na autobuskim stanicama – ali bez pominjanja rata u Ukrajini. Za vojnike koji su prikazani na ovim posterima, potpuno je nejasno da li su živi ili mrtvi“, navela je.
Za Vladimira (45) bivšeg vojnika koji je u prošlosti bio na „turnejama“ po Čečeniji, takvi pozivi na dužnost ostaju bez sluha.
„Pre nekoliko godina sam napustio državnu vojnu službu, sa odlikovanjima i medaljama, ali sada žele da to uradim ponovo. Nema jebene šanse!” on kaže.
„Nikada se neću boriti u drugom ratu, posebno protiv Ukrajinaca“
„Došao sam da ostanem kod svoje starije majke, da joj pomognem nakon smrti mog oca. Žena i ćerka su mi daleko, a mobilizacioni papir je dostavljen na moju adresu“, dodao je.
„Nikada se neću boriti u drugom ratu, posebno protiv Ukrajinaca. Nemam novca da napustim zemlju, to je jedini razlog zašto sam još uvek ovde. Dakle, nastaviću da se krećem između kuće moje majke i stana za iznajmljivanje blizu moje žene i deteta, i živeću krijući se od državnih zvaničnika. Neka me traže na pogrešnom mestu“, istakao je.
Vladimir kaže da njegov glavni prihod, osim vojne penzije, sada dolazi od dilovanja droge, a njegova sopstvena rekreativna upotreba droge se povećala od početka rata.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
2
„Ljudi koriste drogu sada više nego ikada, sada je to uobičajeno ovde. Sada koristim metadon, mefedron i heroin nekoliko puta mesečno, a marihuanu svaki dan. Moja motivacija da odustanem od ovih navika je potpuno nestala. Mi korisnici droga, ponekad mislim da smo mi razlog zašto nema masovnih protesta u ovoj zemlji. Kako se osećam u vezi sa svojom budućnošću? Stvari se stalno kreću od lošeg ka gore, moja jedina nada je da neću biti primoran da učestvujem u ovoj apsurdnoj noćnoj mori.“
Ksenija (34) iz predgrađa Moskve smatra da je invazija Ukrajine opravdana.
„Moja mama je rođena u Kramatorsku u Ukrajini, tamo sam provela sve letnje praznike kod bake i dede, tako da mi je sve ovo što se dešava prilično bolno“, kaže ona. „Ipak, smatram da je specijalna vojna operacija neizbežan rezultat akcija SAD u poslednjih 30 godina.
„Želim da moja zemlja pobedi“
Ona veruje da Evropa i SAD „poštuju samo snagu“. Mnogi Rusi imaju bliske odnose sa prijateljima i članovima porodice koji su, kažu, bili nepravedno tretirani od strane Ukrajinaca u regionu Donbasa, kaže Ksenija. Tretirali su ih kao glupe separatiste, podljude. Kada je počela ruska mobilizacija, kaže ona, nije joj palo na pamet da napusti zemlju.
„Da, bila sam uplašena i nadala sam se da moj muž neće biti pozvan. Ali on je bio miran i rekao je da će sigurno otići i obaviti svoju dužnost ako bude pozvan, i ja sam ponosan na njega. Rusija će se boriti do kraja, kako bi svet učinila dvopolarnim i uklonila hegemoniju SAD. Jer ako izgubimo, Rusija će postati podređena SAD“, kaže ona.
„Molim se za sve ukrajinske i ruske vojnike, ali želim da moja zemlja pobedi“, zaključila je ona.
BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini