Dok je brutalni drugi talas koronavirusa u Indiji ovog proleća poharao zemlju, Ankit Srivastava je išao od bolnice do bolnice, pokušavajući da pronađe pomoć za svoju bolesnu majku. Ali u bolnicama u indijskom gradu Varanasi ponestalo je prostora, kiseonika, lekova, testova - svega, prenosi CNN.
„Rekli su nam da je svuda loše i da ljudi leže na bolničkim podovima i da uopšte nema kreveta“, rekao je 33-godišnjak. Majka mu je umrla pre nego što je mogla da se testira na koronavirus.
Ove nedelje je indijska vlada predstavila program kompenzacije koji bi porodicama bivših i budućih žrtava koronavirusa obezbedio oko 670 dolara. To je više od polovine onoga što većina ljudi u ovoj zelji zaradi na godišnjem nivou, prema najnovijoj vladinom proceni prihoda po glavi stanovnika za finansijsku 2019-2020. godinu, prenosi CNN.
U teoriji, program bi trebao pomoći ljudima poput Srivastave.
Stručnjaci veruju da bi stvarni broj poginulih mogao biti mnogo veći od zvaničnog broja od 450.000, a porodice nekih žrtava možda neće dobiti nadoknadu jer nemaju umrlicu ili uzrok smrti svojih najmilijih gde je kao razlog naveden koronavirus.
Indijska vlada je obećala da nijednoj porodici neće biti uskraćena odšteta „samo na osnovu toga“ što se u njihovom smrtnom listu ne spominje kovid-19. Ali i nekoliko dana nakon objavljivanja plana kompenazacije, pravila ostaju nejasna.
Veliki broj mrtvih
Na prvi pogled, kriterijumi za kompenzaciju su relativno jasni. Porodice mogu da dobiju ispaltu ako je njihova voljena osoba umrla u roku od 30 dana od dijagnoze koronavirusa, bez obzira da li je smrt nastupila u bolnici ili kod kuće, prem smernicama koje je Vrhovni sud odobrio u ponedeljak.
Oni takođe ispunjavaju uslove ako je jedan član porodice preminuo dok je bio u bolnici na lečenju od koronavirsua čak i kao je smrt nastupila više od 30 dana nakon dijagnoze.
Da bi se smatralo da je osoba preminula od koronavirusa, dijaznoza mora biti postavljena pozitivnim testom ili ga lekar mora „klinički utvrditi“. Ali u Indiji za mnoge, ove smrnice predstavljaju veliki problem.
Čak i pre pandemije, Indija je potcenjivala svoje mrtve. Nedovoljno finansirana zdravstvena infrastuktura u zemlji znači da je u normalnim vremenima samo 86 odsto smrti širom zemlje bilo registrovano u državnim sistemima. A samo 22 svih registrovanih smrtnih slučajeva dobilo je zvaničan uzrok smrti, potvrđen od lekara.
Taj problem se pojačao tokom pandemije korone, a studije su pokazale da milioni ljudi nisu bili uključeni u zvaničan brjo smrtnih slučajeva.
U julu je američki centar za globalni razvoj procenio da je tokom pandemije Indija mogla da ima 3,4 i 4,9 miliona više smrtnih slučajeva nego prethodnih godina – što znači da je zvanični vladin broj preminulih od koronavirusa mogao biti nekoliko puta manji nego u stvrnosti. Podaci ukazuju na to da je indijska vlada potcenila broj smrtnih slučajeva od pandemije što je vlada demantovala.
Čak i ako žrte imaju umrlicu, mnoge ne navode koronavirus kao uzrok smrti, jer nisu zvanično dijagnostikovani, rekao je Džiot Džet, predsedavajući organizacije SBS Fondacije sa sedištem u Delihiju, koja je sprovela besplatne kremacije tokom drugog talasa.
Umesto toga, mnoge potvrde o smrti žrtava koronavirusa govore „ili da su preminule od otkazivanja pluća, respiratorne bolesti ili srčanog zastoja“, dodao je on.
Smernice kažu da se porodice mogu prijaviti za izmenu uzroka smrti i tvrde da nijednoj porodici neće biti uskraćena naknada „samo na osnovu“ sertifikata o smrti koji ne spominje koronavirus kao uzrok.
Međutim, nisu dati dodatni detalji o tome koje će kriterijume odbor koristiti za utvrđivanje uzroka višemesečnesmrti i koje dokaze će porodice morati da dostave.
Birokratija
Nakon što joj je surpug umrlo od korona u aprilu, Poja Šarma se osećala bespomoćno i napušteno, bez ideje kako da obezbedi svoje dve ćerke. Njen muž, trgovac, bio je hranitelj porodice. Ali kako mu se stanje pogoršalo, rekao joj je da brine o njihovoj deci.
„Nisam znala kako bih to uradila. Nisam išla u školu, nisam znala kako mogu da zaradim novac“, rekla je ovaj majka (33) koja živi u Nju Delhiju.
Šarma kaže da je koronavirus naveden kao uzrok smrti njenog muža ali da se ipak suočila sa teškom bitkom.
Najviše su pogođene siromašne porodice ili siromašne zajednice – prvo zbog koronavirusa, a onda zbog sistema, rekao je predsednik fondacije SBS. Zbog niskog nivoa pismenosti, porodicama je teško da se snađu u komplikovanom sistemu, što uključuje prikupljanje papirologije, popunjavanje obrazaca, komunicijacu sa lokalnim okružnim zvaničnicima i pružanje medicinskih informacija.
Premalo i prekasno
Drugi talas je efikasno traumatizovao čitavu naciju, razotkrivši vladine greške i posejući duboki bes među javnošću koja se u velikoj meri osećala napuštenom od strane lidera. Mnogi faktori su uticali na ozbiljnost drugog talasa koronavirusa. Vlada je sporo reagovala i nije se pripremila unapred, što je dovelo do nestašice medicinske opreme u najvažnijem trenutku.
Medicinski sistem je propao – na vrhuncu talasa, više do 4.000 ljudi je umiralo svaki dan i na ulicama i izvan bolnica, čiji su kapaciteti bili popunjeni.
Nestašice su dovelo do naglog rasta cena na crnom tržištu. Bez pomoći vlade, mnogim porodicama nije preostalo ništa drugo nego da isprazne svoju ušteđevinu i pozajme noac za kupovinu preskupe robe u nadi da će spasiti najmilije.
Bonus video: Izraelci primaju treću dozu vakcine
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: