0
Svako peto dete, rođeno 2019. godine, primilo je MMR vakcinu protiv malih boginja, zaušaka i rubeole, nezvanične su procene nadležnih u Crnoj Gori.
Pročitajte još:
Ovo znači da je svega 20 odsto mališana rođeno pre dve godine zaštićeno od morbila, odnosno malih boginja, što bi moglo dovesti do epidemije ove zarazne, ranije gotovo iskorenjene bolesti.
„Vakcina protiv morbila, zaušaka i rubeole je u upotrebi u Crnoj Gori od 1994. godine, a u nekim zemljama zapadne Evrope koju deceniju i duže. Tokom višedecenijskog praćenja i nakon stotina miliona doza datih deci širom sveta jasno su utvrđene njene osobine i precizno se znaju neželjene reakcije od kojih nijedna nema visoke razmere, niti po učestalosti niti po ozbiljnosti…“, poručili su iz Instituta za javno zdravlje.
Iz IJZ kažu da je uprkos svim aktivnostima pedijatrijskih službi, uticaj epidemije kornavirusa bio izražen u svim opštinama i generacijama dece, a pogotovo je izražen uticaj na imunizaciju dece protiv morbila, koja je u generaciji rođenih 2018. godine vakcinisano je samo njih 45 odsto.
Može doći do pandemije usred pandemije
Pandemija koronavirusa kao vanredna situacija međunarodnih razmera, posledice ostavlja na sve aspekte kako zdravlja tako i društvenih i zdravstvenih sistema, tvrde u IJZ.
„Jedan od prvih elemenata zdravstvenih sistema koji se u svim vanrednim okolnostima nađe na udaru su preventivni sistemi uključujući i sistem imunizacija“, rekli su iz IJZ.
Pročitajte i:
Tvrde da je razumljivo da su sve države u okolnostima vanredne situacije koja predstavlja neposrednu opasnost po zdravlje i živote stanovništva preusmerile većinu zdravstvenih resursa na pružanje odgovora na pandemiju i da Crna Gora tu nije izuzetak.
„Međutim, prilikom planiranja protivepidemijskih mera, pažnja smo usmerili i na minimiziranje svakog prekomernog rizika od oboljevanja i smrtnosti od drugih bolesti i stanja, a posebno opasnih zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama. Razloga za ovakvo postupanje je više, a u najvećoj meri leži u činjenici da bi svako narušavanje ili prekid pružanja imunizacije, čak i nakratko, rezultirao povećanjem broja osetljivih pojedinaca sa porastom mogućnosti izbijanja epidemija bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijama, što bi u celokupnim okolnostima predstavljalo pravu katastrofu“, poručili su iz IJZ.
Smatraju da bi ovakva epidemija rezultirala kako povećanim oboljevanjem i posledičnom smrtnošću osetljivih, tako i povećanim pritiskom na zdravstvene sisteme već opterećene izbijanjem epidemije.
„Ovo se posebno odnosi na morbile koji predstavljaju gorući javno zdravstveni problem u nevakcinisanim populacijama zbog izrazito lake transmisije i širenja te mnogobrojnih komplikacija koje se kreću od upala mozga, upala uha, teških upala respiratornih puteva i pluća, oštećena vida kao i teških dijareja koje neretko dovode do ozbiljnih dehidratacija dece. Komplikacije su najčešće kod nevakcinisane dece mlađe od pet godina kao i kod starijih od 30 godina. Smrtnost inficirane dece je oko 2 na 1000 inficiranih, a u okolnostima epidemije koronavirusa i prenapregnutog zdravstvenog sistema sigurno je da bi bila i viša“, istakli su iz IJZ.
Odlagati vakcinaciju „dok dete ne ojača“ može biti kobno
Iz IJZ su poručili da je pandemija ostavila dubok trag na obuhvaćene vakcinacijom kako u Crnoj Gori, tako i u ostatku sveta uključujući i Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države.
„Procena je da je među decom predškolskog uzrasta oko 70 odsto zaštićeno sa najmanje jednom dozom, pri čemu procenat raste sa uzrastom deteta pa su djeca rođena 2014. zaštićena sa jednom dozom u preko 90 odsto slučajeva“, pojasnili su iz IJZ.
U ovoj ustanovi tvrde da je situacija znatno drugačija kada se radi o vakcinaciji protiv drugih zaraznih bolesti, pogotovo onih protiv kojih deca dobijaju zaštitu u petovalentnoj vakcini – difteriji, tetanusu, pertusisu, dečijoj paralizi i bolestima koje izaziva bakterija haemofilius influenzae.
„Čak 94,3 odsto dece rođene 2019. je primilo makar jednu dozu petovalentne vakcine, a 83,2 odsto sve tri neophodne doze u prvoj godini života. 88,12 odsto rođenih 2018. godine je primilo sve tri doze a 94,34 odsto makar jednu dozu petovalentne vakcine“, piše u odgovoru.
Iz IJZ su rekli da sve ukazuje na nekoliko problema od kojih je najbitniji da najmlađe obuhvate vakcinom protiv morbila, zaušaka i rubele i da među roditeljima vlada trend odlaganja vakcinacije „sve dok dete ne ojača“, što je pogrešna i opasna praksa.
Pojasnili su da to produžava vreme tokom kog je dete nezaštićeno, povećava rizik da će se dete zaraziti u periodu kada su posledice i komplikacije bolesti protiv kojih vakcine štite potencijalno najopasnije, davanje vakcine se tako pomera ka uzrastu u kome su neželjene reakcije nakon vakcinacije češće i ozbiljnije, jer se ove reakcije obično najređe sreću i po svom toku su najblaže kada se vakcina daje u uzrastu predviđenim kalendarom imunizacija…
Ovakva praksa, tvrde u IJZ, urušava i kolektivni imunitet, čime se nanosi šteta i posebno ugrožavaju deca koja zbog uzrasta ili osnovne bolesti, kao što su maligniteti, ne mogu biti vakcinisana.
MMR je vakcina za dobrobit dece
Iz IJZ su zaključili da su vakcine bez ikakve sumnje jedan od najmoćnijih alata u istoriji medicine i javnog zdravlja.
Istakli su da se programi imunizacija mogu i moraju sprovoditi čak i tokom pandemije, jer je nesumnjiv interes svih koji se bave očuvanjem i unapređenjem zdravlja dece, a posebno zdravstvene službe, budućih i mladih roditelja, da udruže snage i energiju za dobrobit sve naše dece i njihove bolje i zdravije budućnosti, a ne da bespredmentno ukrštamo mišljenja dokazujući nešto što je davno dokazano, a to je korist vakcina za zdravlje i dobrobit dece.
Poručili su i da je naučno opisano da nakon epidemije i njihovih opasnih posledica uvek dolazi do povećanja procenta dece koja su vakcinisana, što je najčešće posledica činjenice da je sećanje na bolest i njene komplikacije sveže.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
