0
Masivni krater pojavio u tundri u Sibiru prošle godine iznenada i uz snažnu eksploziju. Oko ivice ovog kratera o kojem pišu svetski mediji, tlo se pretvara u gomilu sivog, rascepljenog leda i komada večnog leda.
PROČITAJTE JOŠ:
To je bila 17-ta rupa koja se pojavila na udaljenom poluostrvu, Jamal i Gida na ruskom Arktiku otkako je prva primećena 2013. godine.
Smatra se da su krateri povezani sa klimatskim promenama. Fotografije napravljeni dronom, 3D modeliranje i veštačka inteligencija pomažu u otkrivanju njihovih tajni, prenosi CNN.
„Novi krater je jedinstveno dobro očuvan, jer se površinska voda još nije nakupila u krateru, dok smo ga istraživali što nam je omogućilo da proučimo svež krater, netaknut propadanjem“, rekao je Evgeni Čuvilin, geolog iz moskovskog Instituta za nauku i tehnologiju Skolkovo.
Ovo je takođe prvi put da su istraživači uspeli da lete dronom duboko u krater – dosežući 10 do 15 metara pod zemljom, omogućavajući im da uhvate oblik podzemne šupljine u kojoj se gradio metan.
Čuvilin je bio deo tima ruskih naučnika koji su posetili krater u avgustu 2020. godine. Njihova otkrića su objavljena u časopisu Geo nauke prošle nedelje.
Klimatske promene
Dron je snimio oko 80 slika, omogućavajući istraživačima da naprave 3D model kratera, koji je dubok 30 metara – zamislite tri autobusa od kraja do kraja.
Autor studije Igor Bogojavlevski, sa Instituta za istraživanje nafte i gasa Ruske akamedemije nauka, služio je kao pilot bespilotne letelice i rekao je mora da legne na ivicu kratera dubokog 10 spratova, i da ruke gurne preko ivice da bi kontrolisao dron.
Tri puta smo ili blizu da ga izgubimo, ali uspeli smo da dobijemo podatke za 3D model“, rekao je on.
Model koji je pokazao neobične pećine u donjem delu kratera, u velikoj je meri potvrdio ono što su naučnici pretpostavili: metan se stvara u šupljlini u ledu, uzrukojući pojavu humke u nivou tla. Nasip raste pre nego što eksplodira led i ostali otpad i iza sebe ostavi masivni krater.
Ono što još uvek nije jasno jeste izvor metana. Može doći iz dubokih slojeva unutar Zemlje ili bliže površini – ili iz kombinacije njih dvoje. Permafrost je ogroman prirodni rezervoar metana, moćan gas sa efektom staklene bašte, koji je mnogo efikasniji od ugljen-dioksida u zadržavanju toplote i zagrevanju planete.
Toplija leta – Arktik se zagreva dva puta brže od gloalnog proseka – oslabili su sloj permafrosta, koji deluje kao kapa, olakašavajući izlazak gasa. Neki stručnjaci procenjuju da tla u regionu permafrosta sadrže dvostruko više ugljenika nego u atmosferi, što region čini izuzetno važnim u borbi protiv klimatskih promena.
Korišćenjem satelitskih snimaka istraživači su takođe mogli da utvrde kada je nastao krater. Oni veruju da je rupa nastala u nekom trenutku između 15. maja i 9. juna 2020. godine. Krater je prvi put primećen tokom leta helikopterom 16. jula 2020. godine. Prema Čuvilinu to nije slučajno.
„Ovo je doba godine kada dolazi do velikog priliva sunčeve energije zbog čega se sneg topi, a gornji slojevi zemlje zagrevaju, a to uzrokuje promene u njihovim svojstvima i ponašanju“, rekao je on.
Iako su se ovi krateri pojavili u slabo naseljenom regionu, oni predstavljaju rizik za starosedelačko stanovništvo i naftnu i gasnu industriju. RUpe se obično pronađu slučajno.
Mapiranje i predviđanje novih kratera
Iako je do sada dokumentovano 17 kratera, nije poznato koliko ih je ukupno ili kada i sledeći mogao da se pojavi. Naučnici još nemaju dobre alate za otkrivanje i mapiranje kratera za emisiju gasova, iako tim iz Centra za klimatska istraživanja u Masačusetsu pokušava to da promeni.
Istraživači su otkrili da su krateri samo jedan uznemirujući znak da najseverniji delovi naše planete trpe radikalne promene.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
