1
Biolozi su dugo smatrali da je fetusu potrebna živa materica da bi se razvio. Izgleda da to više nije slučaj.
Pročitajte još:
Mišji embrioni su izgledali savršeno normalno. Svi organi su se razvili kao što bi trebalo, kao i udovi, nervni i krvni sistem. Malena srca kucala su normalnih 170 otkucaja u minuti.
Samo što ovi embrioni nisu rasli u mami mišici. Razvili su se u veštačkoj materici.
Eksperiment sproveden u Vajsmanovom institutu nauke u Izraelu trebao je da pomogne naučnicima da shvate kako se sisari razvijaju i kako genetske mutacije, nutrijenti i okolina mogu da utiču na fetus. Uspeh eksperimenta, prvi u istoriji, sada je pokrenuo pitanje da li se slično može ponoviti i na drugim životinjama, pa čak i ljudima.
Aleksander Mejsner, direktor genomske regulacije na Maks Plank institutu za molekularnu genetiku u Berlinu rekao je da je studija, objavljena u prestižnom žurnalu Nature, „velika prekretnica“.
Prekretnica
Naučnici su izvadili embrione iz mišjih materica petog dana gestacije i uzgajali su ih još šest dana u veštačkim matericama. U tom trenutku, embrioni su bili polu-razvijeni. Puna gestacija traje dvadesetak dana. Da je u pitanju čovek, u tom trenutku bi ga zvali fetusom. Do danas, vođa tima dr Džejkob Hana i njegovi saradnici uzgajili su više od 1000 embriona na ovaj način.
Sve do sada, naučnici su uspevali da u laboratoriji oplode jajne ćelije sisara i kratko ih uzgajaju. Embrionima je bila potrebna živa materica. Sada su uspeli da uzgaje pravog, živog miša u jednoj mehaničkoj.
„Sveti Gral razvojne biologije je da se razume kako jedna ćelija, oplođena jajna ćelija može da stvori sve karakteristične tipove ćelija u ljudskom telu i to njih 40 triliona“, rekao je Pol Tesar, biolog sa Kejs Vestern Rezerv univerziteta. „Od početka vremena, načnici su pokušavali da nađu odgovor na ovo pitanje“.
Jedini način da se prouči razvoj tkiva i organa je da se naučnici okrenu crvima, žabama i muvama kojima nije potrebna materica ili da izvuku embrione iz materica eksperimentalnih životinja u određenim vremenskim periodima kako bi videli kako se razvijaju.
Ono što im je bilo potrebno je „prozor“ u matericu kako bi mogli da prate i posmatraju razvoj fetusa sisara. To je značilo pravljenje veštačke materice.
Hana je sedam godina razvijao dvodelni sistem inkubatora, nutrijenata i ventilacije. Mišji embrioni bili su smešteni u staklenim bočicama u inkubatorima gde su plutali u specijalnoj, hranjivoj tečnosti. Bočice su bile smeštene u specijalni točak koji se sporo okretao kako se embrioni ne bi zalepili za zidove i tako deformisali i umrli.
Inkubatori su povezani sa mašinom za ventilaciju koja je obezbeđivala kiseonik i ugljen dioksid embrionima, kontrolišući koncentraciju, pritisak i protok.
Jedanaestog dana eksperimenta – što je više od polovine trudnoće kod mišica – Hana i njegove kolege su pregledali embrione koji su bili veličine koštice jabuke i uporedili ih sa embrionima u živim matericama. Bili su identični.
Iz sveta i regiona čitajte:
Prepreke
Do tada bi embrioni uzgajeni u laboratoriji već bili preveliki da prežive bez stalnog protoka krvi. Imali bi placentu i žumančanu kesu, ali ne i dovoljno nutrijenata.
Prevazilaženje ove prepreke bio je sledeći cilj, rekao je Hana Njujork tajmsu i objasnio da je koristio obogaćeni hranjivi rastvor ili veštačku krv koja je bila povezana sa placentama embriona.
Embrioni su preživeli i naučnicima dali pravi „zlatni rudnik“ informacija jer sada mogu da proučavaju kako dolazi do pobačaja ili zašto ponekad oplođena jajna ćelija ne može da se usadi. Tu je i uvid u genetske mutacije i defekte koji utiču na razvoj ploda.
Sada se stručnjaci nadaju da bi ovaj eksperiment mogao da se proširi van mišje populacije. Dva rada objavljena u listu Natre navode da se već radi na razvoju ljudskih embriona u veštačkim matericama. Naučnici upozoravaju da je stvaranje ljudskih embriona na ovaj način još uvek godinama udaljeno, ako uopšte bude dozvoljeno.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
