Predsednik Crne Gore Milo Đukanović optužio je Beograd za oživljavanje nacionalističkog koncepta Velike Srbije, koji je doprineo balkanskim ratovima devedesetih godina i raspadu bivše Jugoslavije.
On je optužio Srbiju i Rusiju da koriste Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) za podrivanje crnogorske prozapadne vlade, koja želi članstvo u Evropskoj uniji (EU), piše agencija Rojters.
Rojters piše da je Đukanović, koji vlada više od tri decenije rekao da se serijom protesta protiv Zakona o slobodi veroispovesti, koji su predvođeni SPC, pokušava dovesti u pitanje nezavisnost Crne Gore.
„Ako se pitate da li je ovo kontinuitet (pokušaja) uništavanja Crne Gore i opstrukcija njene namere da nastavi svoj put ka evropskim i evroatlantskim integracijama, u to nema sumnje“, rekao je Đukanović u intevjuu za Rojters. „Moskva je bila nedvosmislena u pokazivanju svojih interesa u tekućem (religijskom) problemu u Crnoj Gori“, poručio je on.
Đukanović je optužio Beograd za oživljavanje nacionalističkog koncepta Velike Srbije koji je doprinio balkanskim ratovima devedesetih godina i raspadu bivše Jugoslavije.
„Nemamo sumnje da su aktivirani svi mehanizmi realizacije projekta velikosrpske države i da je Crna Gora takođe meta“, rekao je Đukanović.
Rojters navodi da je Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, odbacila Đukanovićeve tvrdnje, rekavši da ‘niko ne može podrivati ono što on radi, više nego sam Đukanović’.
Takođe, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, odbacila je Đukanovićeve komentare.
Govoreći o protestima sa kojima je Đukanović suočen, Brnabić je kazala da on ‘ima problem u svojoj zemlji i sa građanima Crne Gore’.
„Iznenađena sam retorikom predsednika Đukanovića… Srbija je davno napustila devedesete i okrenula se budućnosti“, rekla je Brnabić i dodala da Srbija zahteva da Srbi u Crnoj Gori imaju pravo na sopstveni jezik i religiju.
Britanska agencija piše i da su protesti u Crnoj Gori počeli u decembru zbog Zakona koji omogućava državi da preuzme vlasništvo nad crkvenom imovinom ukoliko crkva ne može da dokaže da je bila njihov vlasnik pre 1918. godine – kada se tadašnja Kraljevina Crna Gora pridružila Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, prethodnici Jugoslavije.
„Srpska pravoslavna crkva je dominantna u Crnoj Gori, zemlji sa 620.000 ljudi, i broji oko 12 miliona članova, uglavnom u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni“, navodi Rojters.
Srbija i Crna Gora, piše dalje Rojters, pregovaraju o ulasku u EU, a Crna Gora postala je članica NATO 2017., ali Beograd ne želi članstvo u ovom savezu.
„Etnički Srbi čine oko trećine crnogorskog stanovništva. Mnogi Srbi imaju korene u Crnoj Gori, dok desetine hiljada Crnogoraca žive u Srbiji“, navodi Rojters.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše britanska agencija, rekao je da se Beograd neće mešati u poslove Crne Gore, ali je takođe rekao da će Srbija pomoći tamošnjoj srpskoj manjini.
„Srbija juri u opasnu zamku zaštite navodno ugroženih prava (manjinskih) Srba … istovremeno ugrožavajući suverenitet drugih država“, rekao je Đukanović, navodi Rojters.