0
Vidimo 55-godišnjeg muškarca u Jasenovcu, pored malog muzeja u kojem se tematizuju užasi ustaškog logora u kojem je ubijeno, prema podacima Muzeja Holokausta iz Vašingtona, oko 100 hiljada Srba, Jevreja, Roma, Hrvata i drugih koji su se zbog svoje rase, nacije ili političkih uverenja zamerili "hrvatskoj državi" NDH, koju su stvorili Adolf Hitler i Benito Musolini.
Tekst preuzet sa portala Index.hr napisao je novinar Gordan Duhaček.
Negde izvan televizijskog kadra je i Kameni cvet, spomenik Bogdana Bogdanovića žrtvama Jasenovca, spomenik koji zna najmanje 20 miliona ljudi širom bivše Jugoslavije, a poznat je i u svetu. Jer Jasenovac je mesto bremenito istorijom, strašnom istorijom, istorijom svetskih razmera.
Vidimo, dakle, 55-godišnjeg muškarca kako stoji tu i govori o tome šta Jasenovac znači za hrvatsko društvo, o važnosti antifašizma, jer došao je na komemoraciju godišnjice oslobođenja logoraša iz Jasenovca pred kraj Drugog svetskog rata.
Vidimo predsednika Republike Hrvatske Zorana Milanovića. Ali ono što čujemo je žamor kanalizacije koja curi direktno iz njegovih usta u javni prostor Hrvatske, a i šire, jer Milanović se rado očeše i o susede.
Umesto da u Jasenovcu govori o značaju Jasenovca za Hrvatsku danas, Milanović je lansirao još jednu prostačku tiradu protiv Andreja Plenkovića, HDZ-a, UDBA-e, BiH, ovog, onog, prenosi Index.hr.
Tačno se videlo da Milanović danas nije došao u Jasenovac jer mu je stalo do Jasenovca i onoga što predstavlja, već zbog kamera i mikrofona za koje je znao da će ga čekati kao predsednika koji dolazi na komemoraciju. I to je maksimalno iskoristio, nastavivši najnoviju sezonu dugotrajne serije verbalnih ratova s Plenkovićem, svojim bivšim prijateljem iz Ministarstva spoljnih poslova, pokazavši tako, između ostalog, potpuni izostanak kućnog vaspitanja.
Jasenovac nije mesto za takve nastupe. Zamislite nemačkog predsednika koji u Aušvicu daje izjavu u kojoj o drugim političarima u Nemačkoj govori kao o smeću. Čak i da je tako, to nije mesto ni vreme.
Milanović može uvek sazvati konferencije za medije na Pantovčaku i kritikovati koga želi. Naročito je sramotno kada se tako ponaša predsednik Republike, koji zbog svoje dužnosti ipak treba u javnoj komunikaciji imati više standarde od birtijskog pijanca ili kvartovskog siledžije. Tj. od Zorana Milanovića.
Zapravo imamo predsednika Republike Hrvatske Zdravka Mamića. Tipa koji ne ume da se kontroliše kad se zalaufa ili kada mu pukne živac, a ima tanke živce. „Nećeš, razbojniče“ i „Nećeš, matere ti“. Jedno je rekao osuđeni kriminalac i bivši (i sadašnji?) šef Dinama, a drugo predsednik države. Uočite razliku.
Pritom se Milanovićeva neotesanost i krkanluk ne ograničavaju samo na Plenkovića i HDZ, pa ni na domaće teme.
Ono što laprda u vezi sa Ukrajinom jednako je skandalozno. Još gore je što Milanović nije Putinov čovek, kako ga promašeno napada Plenković, on je Putinov korisni idiot. Jer ako išta sigurno znamo o aktualnom predsedniku, onda je to da je sve što izlazi iz njegovih usta proizvod njegovog narcisoidnog uma.
Pred invaziju je uvredio Ukrajinu, onda je tvrdio da ona preti nuklearnim oružjem, što je laž, pa da Ukrajina nije demokratska, a neki dan je sugerisao da je Brisel Ukrajinu gurnuo u rat.
„Ne dam da se uvečem u tu priču“, započeo je i krenuo se zakopavati u tu priču.
„Neko će morati sutra položiti račune, ko je odgovoran za ovoliko smrti u Ukrajini. Jesu li krivi Ukrajinci ili oni koji su ih huškali na to? Ovo ne govori Putinov čovek, nego čovek kojem je interes Hrvatska. Danas je Kina testirala hipersonične rakete, to su one koje potapaju nosače aviona. Sve se menja. Svakim danom sve manje pričamo o Ukrajincima. I mene proglašavaju ruskim čovekom…“, rekao je predsednik Milanović.
Ruskim korisnim idiotom, da preciziramo. Predsednik Hrvatske je posve bešćutan tip, koji Ukrajincima dodaje so na ranu, dodaje muku na muku, i to samo zato što voli laprdati. Jer ga nije briga.
Ali najgore u vezi s Milanovićevim kompulsivnim verbalnim mitraljiranjem nije čak ni konstantno zagađenje javnog prostora trampovskim smradom, već što on u svemu tome kaže i stvari koje su sto posto tačne. Zato je mnoge i kupio, zato ga toliki vole. Jer kaže i stvari koje treba reći, no sve zajedno se izgubi u kakofoniji njegovog svađalačkog tona i kočijaških kvalifikacija. Nema ničega goreg za istinu nego spakovati je u pljuvačinu.
U Milanovićevoj struji svesti svašta je udrobljeno, tu se sulude konstrukcije, uličarske uvrede i cinične opaske sudaraju sa lucidnim uvidima, momentima duhovitosti i ponekad potrebne političke oštrine, ali je sve zajedno na kraju ipak toksični retorički napoj za predsednikove obožavatelje, kojih nije malo.
Predsednik se ponaša kao krkan. To je nažalost najprecizniji izraz za ono što Milanović radi. Agresivno nastupa, vređa, nema obzira ni prema mestu, ni prema prilici, ni prema ljudima, zauzima javni prostor preko svake mere pristojnosti i dobrog ukusa.
Naravno da je nekad potrebno biti brutalno iskren, bilo bi smešno da se kao novinar Indexa zalažem za malograđansko poštovanje svih pravila pristojnosti, ali problem je što Milanović nema nikakve mere. Nema kočnica. Ne ume dozirati. On kad krene, ne može se zaustaviti.
I onda gazi pred sobom i žrtve Jasenovca i Ukrajince, koji upravo pate u hororu ruske invazije, i Bosnu i Hercegovinu te razvlači Plenkovićeve roditelje, pokojnog oca i majku koja praktično nikad nije nastupala u javnosti i penzionicana je lekarka. „Vojna lekarka“, kako je Milanović nekad rekao, najavljujući u kojem će se smeru razvijati. Od hiljadu stvari koje se Plenkoviću trebaju prigovoriti, Milanović je našao to da će vući njegove roditelje kroz blato.
Pobogu, Milanović je toliki krkan da te dovede do toga da braniš Plenkovićevu mamu. I toliki sitničavi elitista da Plenkovića proziva jer navodno nije bio odličan učenik u gimnaziji (?!), nego vrlo dobar. Kako nisko i bedno.
Prejadno je i nazivanje Plenkovićevog oca Marija „majorom KOS-a“ i „udbašem“, čime Milanović preuzima stari narativ ekstremne desnice o aktualnom predsedniku HDZ-a, koji se na desničarskim portalima širi od 2016. godine.
Sad dolazi i iz usta predsednika RH. Pritom je ista ekipa Milanoviću svojevremeno pred predsedničke izbore izvukla navodnu pristupnicu u Savez komunista dok je služio vojni rok u JNA, što predsednik negira kao falsifikat. Ali zato bez problema širi tračeve o Plenkovićevom ocu iz iste desničarske, kriptoudbaške kuhinje. Ako se već time bavi, neka svoje tvrdnje dokaže ili dokumentima ili svedočenjima suvremenika. A ne „priča se po Zagrebu“.
Ako u toj mučnini koju Milanović sistemski proizvodi ima nešto smešno, onda je to što se aktualni predsednik RH nehotice razotkriva kao Radio Mileva. Najgora baba tračara. Mahaluša, rekli bi u „sarajevskoj čaršiji“ koju toliko prezire.
On informacije, koje nisu automatski i činjenice, skuplja i kod stare komšinice koja je bila sekratarica Stjepana Đurekovića, kako je sam rekao. „Kako je mala Hrvatska!“ uskliknuo je u svojoj tračerskoj egzaltaciji.
I nakon što se sit istrača i izvređa svakoga ko mu je tog dana na piku, Milanović se povuče na Pantovčak i uživa. Verbalno gazi kao buldožer, sada kada je bez velikih ovlašćenja, ali on i dalje zapravo ništa ne radi. Jer posla i nema. Jer je na funkciji za koju je i sam rekao da je besmislena.
PROČITAJTE JOŠ:
Neki će reći da Milanović ima petlje, da će on svakom reći „popu pop, a bobu bob“, da je hrabar. Kao da treba velika petlja da zaštićen kao lički medved na Pantovčaku, okružen maltene privatnom gardom, govoriš šta god ti u trenutku padne na pamet, je*eš bilo kakve obzire i posljedice. To je držanje razmaženog derišta, koje nije baš od velike pomoći na funkciji predsednika države.
Vidimo, dakle, 55-godišnjeg muškarca. Vidimo predsednika Republike Hrvatske. Vidimo Zorana Milanovića. Vidimo i čoveka. Ali ne vidimo Čoveka.
BONUS VIDEO: Milanović o padu bespilotne letelice u Zagrebu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
