0
Predsednik Zoran Milanović, koji učestvuje u radu Generalne skupštine UN u Njujorku, rekao je u svom obraćanju da je Hrvatska nastavila da poziva sve regionalne čelnike da smanje napetosti, prevladaju razlike i pronađu puteve do izgradnje trajnih odnosa, a da, kako je rekao, na neki način, BiH bude temelj za mir i sigurnost u širem regionu.
Pročitajte još:
Milanović je rekao da teško da je moguća izazovnija i složenija situacija na Zapadnom Balkanu od one u BiH, a na Zapadnom Balkanu je uvek izazovno.
Rekao je i da bi Hrvatska želela da vidi BiH kao zemlju mira, stabilnosti i blagostanja koja čvrsto napreduje na putu prema članstvu u EU, zemlju u kojoj su, kazao je, u potpunosti zagarantovana ravnopravnost njena tri konstitutivna naroda i prava svih njenih građana.
„Nažalost, narativi u Bosni i Hercegovini često se kreću između dva uporno neostvariva i nepravedna cilja – centraliziranog upravljanja i separatizma. Svaki je destruktivan na svoj način i protivan duhu ustavnog okvira, koji proizlazi iz Dejtonsko-pariskog sporazuma“, naveo je i dodao da taj sporazum nije bez grešaka i one će se bez sumnje morati da rešavaju.
Ukazujući na zamršenost koju je Bosna i Hercegovina nasledila, Milanović je ponovio da je „nejednakost njenih konstitutivnih naroda predugo nerešena“.
To je, prema njegovim rečima, nepotrebno stvorilo unutrašnje političke nestabilnosti i napetosti, a kako bi se krenulo napred BiH je, ističe, potreban odgovarajući institucionalni okvir za „podelu vlasti“, zasnovan na načelima federalizma, decentralizacije i legitimne reprezentacije.
Istakao je da izborne reforme u Bosni i Hercegovini odavno kasne i hitno je, ukazao je, potrebno da se tim reformama omogući svakom konstitutivnom narodu (Bošnjacima, Srbima i Hrvatima) da biraju svoje predstavnike na svim odgovarajućim političkim nivoima.
„Hrvati Bosne i Hercegovine nisu bili u mogućnosti iskoristiti ovo pravo. Nije stoga čudno što se osjećaju marginalizovanim i obespravljeni. To se mora promeniti“, zaključio je Milanović u delu govora o stanju u BiH.
Milanović je govorio i Domovinskom ratu i nestalima koje Hrvatska još traži.
Reč je, kazao je, o 1.858 vlastitih građana koji nisu pronađeni ili se vode kao nestali u Domovinskom ratu od 1991. do 1995.
Pozvao je, kako je rekao, druge susedne države na saradnju i na poštovanje njihovih deklariranih obveza i međunarodnih ugovora.
BONUS VIDEO: Zoran Milanović o Angeli i Vučiću
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
