0
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković još nisu uspeli da se dogovore o održavanju sednice Veća za nacionalnu sigurnost, a tim je povodom iz Ureda predsednika u sredu popodne stigao novi pisani poziv predsedniku Vlade da se sazove sednica VNS-a. Obe strane imaju svoje tumačenje zbog čega je došlo do zastoja u održavanju sednice, i u dopisima optužuju suprotni tabor.
U saopštenju za medije, Ured predsednika objavio je i dopis Predsednika Republike koji je prethodno upućen premijeru.
S Pantovčaka su tako poručili sledeće:
– Budući da predsednik Vlade RH Andrej Plenković još uvek nije odgovorio na predlog Predsednika Republike za sazivanje sednice Veća za nacionalnu sigurnost od 20. oktobra, predsednik Republike Zoran Milanović uputio je danas ponovo dopis predsedniku Vlade RH Andreju Plenkoviću u kojemu predlaže sazivanje sednice Veća za nacionalnu sigurnost i predlaže pitanja o kojima bi se raspravljalo i odlučivalo na sednici VNS-a, u skladu sa čl. 4. st. 3. Zakona o bezbednosno-obaveštajnom sistemu RH.
Kako je ppremijer i danas iznio neistinite činjenice o sazivanju VNS-a, u nastavku (i prilogu) objavljujemo dopis Predsednika Republike koji mu je prethodno upućen:
„Poštovani gospodine predsedniče Vlade,
obraćam Vam se još jednom s predlogom za sazivanjem sednice Veća za nacionalnu bezbednost. U skladu sa zakonskim okvirom, čl. 4. st. 3. Zakona o bezbednosno-obaveštajnom sistemu Republike Hrvatske, jedino smo Vi i ja – kao predsednici Vlade i Republike – ovlašćeni da dogovorimo i sazovemo sednicu Veća nacionalne bezbednosti.
Kao što i proizlazi iz ovog dopisa, a nastavno na moj dopis od 20. oktobra, predlažem održavanje sednice i od Vas očekujem odgovor prihvaćate li predlog za održavanjem iste.
S obzirom na to da prema već spomenutom čl. 4. st. 3. Zakona sednicom Veća predseda Predsednik Republike, slobodan sam da predložim sledeća pitanja o kojima bismo raspravljali i odlučivali, a koja utiču na nacionalnu sbezbednost Republike Hrvatske:
1. Radikalizacija u hrvatskom društvu;
2. Pandemija virusa COVID-19;
3. Sistematsko kršenje Dejtonskog sporazuma na štetu hrvatskog naroda u Federaciji Bosne i Hercegovine;
4. Funkcionisanje pravosudnog sistema Republike Hrvatske, posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala;
5. Godišnje smernice za rad sigurnosno-obaveštajnih agencija za 2021. godinu.
Ako smatrate da bismo trebali raspraviti o još nekom pitanju, molim Vas da to predložite kako bi rasprava bila što kvalitetnija. S obzirom na brojnost i važnost tema, predlažem, ako se dogovorimo o održavanju sednice, da je održimo u dva dela u sledeće dve nedelje, pri čemu sam spreman da se prilagodim Vašem rasporedu.
Nakon Vašeg odgovora na ovaj ponovljeni poziv, može da se pristupi i rešavanju tehničkih detalja oko održavanja same sednice – stoji u saopštenju predsednika Republike.
Podsetimo, predsednik Milanović nedavno je rekao da Plenković mimo njega želi da uređuje pitanja od nacionalne bezbednosti..
„Zar to nije očito. Ali to ne može tako, ja sam tu da branim demokratiju“, rekao je Milanović i dodao da nije dobio nikakav formalan dopis Andreja Plenkovića.
„Sledeće preko kotlarnice neka pošalje dopis ovde i kantu uglja“, dodao je Milanović.
Danas je premijer o sednici Veća nacionalne bezbednosti rekao sledeće:
„Mi smo suprotno lažnoj informaciji koju je portparol predsednika pustio u subotu u medije, išli s informacijom da im mi nismo dostavili materijal. Istina je, šef mog kabineta Zvonimir Frka Petešić šalje dopis Orsatu Miljeniću pismo s nekoliko elemenata. Dostavlja mu informaciju o zaključku vlade predlog mera koje nam je dostavila koordinacija za bezbednost zemlje. To je prva činjenica. U tom dopisu kažemo da bi na sednici Veća za nacionalnu bezbednost se moglo raspraviti o redovnoj temi, smernicama za rad bezbednosno-obaveštajnog sistema- tačka jedan su mere radikalizacija, ekstremizam, druga je opšte smernice za rad, treća tačka je bio tehnički predlog termina“ rekao je Plenković pa nastavio.
„To nije vrsta komunikacije koja zaheva ličnu prepisku između predsednika Vlade i Republike. Takvu vrstu komunikacije obavljaju naši kabineti. Moj predstojnik se na temelju tog dopisa dva puta čuo, oba puta je on zvao Miljenića da ga pita u vezi termina. Nismo u fazi da imamo jedan papir na kojem će biti dva potpisa, predsednika Vlade i Republike koji će onda ići ostalim članovima veća s temama za sastanak, materijalima, i prethodno vrlo bitno mesta održavanja sastanka. Imamo sugestiju da sastanak zbog epidemioloških okolnosti bude ovde gde je održan sastanaka Vijeća za euro. Nije do nas. Ako smo rekli može četvrtak popodne, petak ujutro, petak popodne, ta ponuda stoji. Ako dobijemo neki feedback da im paše četvrtak popodne, petak ujutro ili petak popodne možemo se dogovoriti. Ako odgovore u subotu nije realno da sastanci budu sutra i preksutra – kazao je premijer.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
