1
Istraga lista Gardijan otkrila je da radnici u šampanjskoj industriji Francuske rade za niske ili neisplaćene plate, dok su primorani da spavaju na ulicama i kradu hranu kako bi preživeli.
U mestu Eperneu, gde su sedišta prestižnih brendova šampanjca poput Moët & Chandon i Mercier, radnici iz zapadne Afrike i istočne Evrope rekli su da nisu plaćeni ili su plaćeni ispod zakonom propisane minimalne satnice. U nedostatku smeštaja, neki radnici su spavali na ulicama, dok su drugi, smešteni u selima, bili primorani da kradu hranu jer nisu imali gde da je kupe.
Prošle godine, iz vinograda severne Francuske izvezeno je 300 miliona boca šampanjca, donoseći prihod od šest milijardi evra. Međutim, industriju prate kontroverze zbog lošeg tretmana berača grožđa, uključujući smrt četvoro radnika od toplotnog udara tokom prošle berbe. Četvoro ljudi, uključujući vlasnika vinograda, optuženo je za trgovinu ljudima, a suđenje se očekuje naredne godine.
Pročitajte još
U Eperneu, luksuzne kancelarije poznatih brendova nalaze se na „Šampanjskoj aveniji“, nazvanoj „najbogatijom ulicom na svetu“. Ipak, samo nekoliko minuta hoda dalje, radnici spavaju u dovratku bioskopa ili prikupljaju stvari skrivene u žbunju nakon dana provedenog u berbi.
Jedan od radnika koji je predstavljen imenom Junis, izjavio je da je radio tri dana, ali da nije siguran gde će spavati. Drugi radnici, poput Nore, spavali su na mokrim dušecima u šatorima nakon kiše. Nora je rekla: „Svakog dana smo se pitali da li ćemo sutradan dobiti otkaz.“ Njena plata bila je ispod minimalca, bez naknade za prekovremeni rad.
Radnički sindikat CGT optužuje vinogradare za slepo prihvatanje jeftine radne snage i korišćenje eksploatatorskih agencija za rad. „To je pohlepa,“ kaže Žose Blanko iz CGT-a. „Ljude tretiraju kao mašine, a ne kao ljude.“
Kanute, migrant iz Malija, bio je privučen obećanjem da će zarađivati 80 evra dnevno. Međutim, našao se s više od 50 radnika u trošnoj kući u selu, preživljavajući na jednom sendviču dnevno. Mnogi radnici, većinom migranti bez dokumenata, nisu dobili platu, dok su neki napustili posao bez ikakve isplate.
Jedan penzionisani vinogradar rekao je: „Ljudi koji to rade nisu vinogradari, već eksploatatori. To je sramota i kvari imidž šampanjca.“
Poljski radnici u blizini Épernea izjavili su da rade po 10 sati dnevno za 11,40 evra na sat, što je ispod zakonom propisanog minimuma od 11,65 evra. Takođe, nisu primali dodatke za prekovremeni rad, kako zakon nalaže.
Policija je intervenisala u slučaju Kanutea i njegovih kolega. Četvoro ljudi, uključujući vlasnika agencije za zapošljavanje i vinogradara, optuženi su za trgovinu ljudima i obezbeđivanje neadekvatnog smeštaja. Suđenje je zakazano za mart.
Sindikat CGT traži da industrija šampanjca uključi tretman radnika u svoje standarde.
„Kada iznosimo šta se dešava u Šampanji, vlada omerta. Svi ćute jer šampanjac ima imidž luksuza i proslave, a niko ne želi da poveže to sa trgovinom ljudima”, rekao je Blanko.
Komitet za šampanjac (Comité Champagne) osudio je ove prakse i pozvao vlasti na strožu kontrolu. „Kada čujemo izraze poput trgovine ljudima povezane s našim regionom, ostajemo šokirani. Ove sramotne prakse ne odražavaju posvećenost struke,“ stoji u njihovom saopštenju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
