0
Zvukovi rata postaju rutina na ovoj pijaci nekoliko kilometara unutar granice Rusije sa Ukrajinom. Novinari BBC donose reportažu iz Belgoroda, gde se svakodnevno čuju eksplozije u daljini.
Samo nekoliko metara dalje druge tezge su svedene na iskrivljeni metal. Nekoliko dana ranije pogođene su minobacačem. Sve se odigralo u vreme kada je pijaca bila zatvorena, tako da niko nije povređen. Ali mnoge tezge ostaju zatvorene i ima samo nekoliko kupaca. Vreće sa peskom su naslagane ispred nekih zgrada.
U mnogim delovima Rusije ovo deluje kao virtuelni rat: sukob koji se igra na televiziji, daleko od kuće. Ali u ruskoj oblasti Belgorod rat se oseća veoma realno i veoma blisko, prenosi BBC.
Raisa Aleksandrovna, koja ovde prodaje slatkiše, izgubila je osećaj sigurnosti.
„Niko nas ne štiti“, kaže mi Raisa. „Kada ljudi idu kući noću, ne znaju da li će ujutro još uvek biti u komadu“.
Svi sa kojima novinar razgovara na pijaci kažu da žive u strahu od ukrajinskog granatiranja. Ali izostavljaju da spomenu da je njihova zemlja napala Ukrajinu.
Potvrđuju da se pre godinu dana ovde živelo tiho i mirno. Ipak, oni odbijaju da okrive Kremlj za ono što se dogodilo.
„Morali smo da započnemo ovu vojnu operaciju“, insistira Raisa. „To je prava stvar. Trebalo je samo da se bolje pripremimo za to. Trebalo je odmah da regrutujemo ljude u vojsku. Toliko naših mladića umire. Neće više biti za koga naše žene da se udaju.“
„Ali šta je sa Ukrajincima koji su ubijeni zbog ruske invazije?“ pita novinar.
„Da, ljudi sa obe strane su stradali“, odgovara Raisa. „Ali um Ukrajinaca je izmenjen. Tamo je odrasla nova generacija koja mrzi Ruse. Moramo da ih prevaspitamo. Prepravimo ih.“
U gradu Belgorodu, glavnom gradu regije, džinovsko slovo „Z“ – simbol ruske vojne operacije – podignuto je duž prometnog autoputa. Poslednjih meseci došlo je i do eksplozija u Belgorodu, uključujući aerodrom, skladište nafte i očigledan udar na elektranu. Odjednom stanovnici moraju da razmišljaju gde da se zaklone. Otvorena su skloništa u podrumima stambenih blokova.
Razgovori ovde teku slično onima na pijaci, a većina ljudi kaže: da, bezbednost je postala problem tek nakon invazije, ali, ne, oni ne krive samu invaziju. Kao da postoji psihološki zaštitni zid koji sprečava ljude da povežu pogoršanje bezbednosne situacije sa odlukom svog predsednika.
Ako postoji zaštitni zid, patriotske poruke ga hrane.
Sa bilborda i reklamnih ograda u Belgorodu gledaju nadole portreti odlikovanih ruskih vojnika koji su se borili u Ukrajini. Slike i slogani podstiču javnost da se okupi oko zastave.
„Hvala vam za junačka dela!“, glasi jedan plakat.
„Za Domovinu!“ izjavljuje drugi.
„Sve za prvu liniju! Sve za pobedu!“ „Verujte u sebe, ali živite za Rusiju!“, glase ostali.
Pored slogana na ulici, tu je i propaganda na ruskoj državnoj televiziji. Od jutra do mraka informativni bilteni i tok emisije uveravaju gledaoce da je Rusija u pravu; da su Ukrajina i Zapad agresori i da je u ovom sukobu u pitanju sama budućnost Rusije. Razmena poruka funkcioniše.
U jednoj radnji, novinar BBC-ja razgovara sa vlasnikom. On jasno veruje da, kritikujući Rusiju, Zapad svima vuče povez na oči.
„Zapad igra negativnu ulogu“, kaže mi. „Očigledno želi da uništi Rusiju. To smo već videli. Pod Adolfom Hitlerom.“
Izvan radnje, studentkinja prava Ksenija se slaže.
„Ukrajina je zapadna marioneta“, kaže Ksenija, „a Zapad je oduvek želeo da uništi Rusiju. Hitler je želeo da zgrabi našu zemlju. Ko ne bi? Imamo tako ogromnu zemlju“.
Ne dele svi taj stav, ali je malo njih spremno da to prizna u javnosti.
„Ne verujem da mogu da utičem na situaciju“, kaže Ivan dalje u ulici. „Razumem u kojoj zemlji živim i šta su vlasti učinile da spreče obične ljude da izraze svoje mišljenje. Svako takvo izražavanje je opasno.
Reference na Hitlera nisu slučajne. Čujete ih stalno na ruskoj televiziji. Da bi podstakao patriotski žar i povećao podršku javnosti za „specijalnu vojnu operaciju“, Kremlj boji rat u Ukrajini sličnim bojama kao Drugi svetski rat: kao Rusija koja se bori protiv fašizma, bori se za odbranu otadžbine od stranih osvajača.
Realnost je veoma drugačija. 1941. godine nacistička Nemačka je napala Sovjetski Savez. Rusija Vladimira Putina je 2022. pokrenula invaziju na Ukrajinu u punom obimu.
U pustoši izvan Belgoroda iz prve ruke novinar BBC-ja vidi kako se stvaraju veze sa Drugim svetskim ratom. Grupa naoružanih ljudi je pristala da ga dočeka. Oni sebe nazivaju „Smerš“ („Smrt špijunima“) po ozloglašenoj kontraobaveštajnoj jedinici koju je stvorio Josif Staljin u Drugom svetskom ratu. Neće otkriti svoja lica – niti imena – ali će ukratko govoriti o svojim aktivnostima.
„Trenutno obučavamo snage teritorijalne odbrane za oblast Belgoroda“, kaže jedan čovek. „Neki od onih koji su na obuci imaju iskustvo u borbama. Neki su bivši policajci i bivši vojnici. Oni će braniti Belgorodsku oblast ako dođe do napada na Rusiju. Što se nas tiče, izvršićemo svaki zadatak u bilo kom gradu, bilo gde u svetu“.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Među muškarcima koji se obučavaju je Evgenij Bakalo, lokalni pisac i biznismen. U Belgorodu Evgenij je osnovao grupu za podršku Ukrajincima koji su prešli u Rusiju da bi izbegli rat. Mišljenje gospodina Bakala o Ukrajini odgovara kontroverznim stavovima predsednika Putina.
„Mi smo jedan narod“, kaže. „Ukrajinci su Rusi. Samo su zaboravili na to“.
Godina rata i žestokog ukrajinskog otpora sugerišu suprotno: da sada, više nego u bilo kom drugom trenutku u svojoj postsovjetskoj istoriji, ukrajinski narod ceni svoj suverenitet i nezavisnost i odlučan je da ne bude prisiljen da se vrati u orbitu Moskve.
U međuvremenu, Moskva nastavlja da predstavlja ukrajinske zvaničnike kao neonaciste, a zapadne vlade kao simpatizere nacista: još jedan razlog za česte reference Kremlja na 1940-te.
Pod predsednikom Putinom, nacionalna ideja je konstruisana oko Drugog svetskog rata – onoga što većina Rusa naziva Velikim otadžbinskim ratom: i pobeda Sovjetskog Saveza u tom ratu, i ogromna ljudska cena te pobede. To je izuzetno emotivna tema.
Olga, koja vodi crkveni hor u Belgorodu, kaže da je „veoma uplašena“ kada je grad granatiran. Kada joj novinar BBC-ja sugeriše da se to ne bi desilo da nije počela „specijalna vojna operacija“, njena trenutna reakcija je da se pominje Drugi svetski rat.
„Vraćam nas u Veliki otadžbinski rat“, kaže Olga, „koji je bio vreme velikih žrtava. Žrtve se uvek daju. Kad naši ljudi odu da se bore, znaju da ih mogu pobiti“.
Olgin muž nije kod kuće. Dobrovoljno se prijavio da se bori u „specijalnoj vojnoj operaciji“. Ona prihvata zvanični stav – verziju događaja koju veliki deo sveta odbacuje kao alternativnu stvarnost Kremlja.
„Nije Rusija izazvala ovaj rat“, kaže Olga. „Rus će vam dati majicu sa svojih leđa. Rusija nije napala Ukrajinu. Rusi su miroljubivi i velikodušni“.
BONUS VIDEO: Rusi raketirali Kijev u novogodišnjoj noći – pogođen hotel u centru grada