0
Sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i nemačke kancelarke Angele Merkel pokazao je da između dve svetske sile postoje velike razlike u stavovima o brojnim pitanjima, izuzev bilateralne ekonomske saradnje, ali se slažu da je dijalog važan i pored brojnih mimoilaženja.
Merkelova je obraćanje medijima počela ukazivanjem na slučaj Alekseja Navaljnog, rekavši da je iz nemačke perspektive neprihvatljivo njegovo zatvaranje.
Ona je zatražila od Rusije da opozicionog lidera pusti na slobodu.
Takođe je izrazila razočarenje što su tri nemačke nevladine organizacije stavljene na listu nepoželjnih nevladinih organizacija.
POGLEDAJTE JOŠ:
Putin je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, rekao da je u fokusu spoljnopolitičkih razgovora bio Avganistan i poručio da treba da prestane neodgovorna politika spoljnog nametanja.
Ukazao je da su talibani preuzeli kontrolu nad gotovo celom zemljom i da treba održati državu Avganistan.
„Treba da prestane nametanje tuđe demokratije bez uzimanja u obzir tradicije, vere i drugih specifičnosti te zemlje. Znamo odlično Avganistan i znamo kako zemlja živi, te odlično znamo da nije moguće spolja nametnuti strukture“, podvukao je on.
Rekao je da međunarodna zajednica mora da prati situaciju i da je bitno da se ne dozvoli da teroristi dospeju u druge zemlje pod plaštom izbeglica.
Merkelova je istakla da je frustrirajuća situacija da su se talibani vratili i kontrolišu zemlju, ali da je to realnost.
Naglasila je da je za Nemačku prioritet da izbavi ljude koji su 20 godina radili u Avganistanu za tu zemlju.
Zamolila je Rusiju da u razgovorima sa talibanima ukaže na važnost humanitarne saradnje i da ljudi koji su radili za Nemačku godinama dobiju priliku da napuste zemlju.
Istakla je da Nemačka nije želela da nametne tuđi sistem u Avganistanu, ali da se moglo videti da žene i devojčice rado idu u školu, na posao.
Po pitanju Ukrajine Putin je, najpre pohvalio Merkelovu za njene napore u rešavanju krize, podsećajući da je na njenu inicijativu uspostavljen Normandijski format.
Međutim konstatovao je da na žalost do sada nije pošlo za rukom da se uspostavi mir.
Izrazio je zabrinutost zbog situacije na liniji razgraničenja, ukazujući da je od početka avgusta bilo više od 1.000 slučajeva kršenja primirja.
Takođe je izrazio zabrinutost zbog niza zakona koje je Ukrajina usvojila, a koji su, kaže, suprotni Sporazumu iz Minska.
„Rukovodstvo Ukrajine je odlučilo da ne želi mirno rešenje situacije“, konstatovao je Putin.
Rekao je da se nada da će Merkelova, koja posle Moskve putuje u Kijev, uticati na ukrajinske vlasti da poštuju preuzete obaveze.
Merkelova, međutim, konstatujući da postoji stagnacija u Normadijskom formatu, ukazala je da i dalje stalno umiru ukrajinski vojnici na liniji razdvajanja.
Takođe je konstatovala da je aneksijom Krima prekršen teritorijalni integritet Ukrajine, i najavila da će se do kraja svog mandata zalagati da se osigura ukrajinski suverenitet.
Kada je reč o Belorusiji Merkelova je osudila korišćenje izbeglica kao „hibridno oružje“.
Putin je ukazao da dve zemlje imaju suprotan stav po pitanju Belorusije i da Moskva smatra da se problemi u toj zemlji moraju rešavati u okviru te države.
Putin i Merkel su preneli da su razgovarali i o Iranu, Libiji i Siriji.
Kada je reč o bilateralnoj saradnji Putin je ukazao da je Nemačka prioritetni politički i ekonomski partner Rusije.
Kazao je da se raduje poseti Merkelove, koja je suvereno 16 godina vodila svoju zemlju i sa kojom je stalno bio u kontaktu.
I Merkelova je naglasila da je za 16 godina bila 16 puta u Moskvi, te da je bitno, i pored suprotnih stavova, održati dijalog jer razgovori nemaju alternativu.
Govoreći o projektu gasovoda Severni tok 2 Merkelova je ukazala da se ne radi o bilateralnom nemačko-ruskom projektu, već projektu evropskog karaktera u kojem učestvuju firme iz različitih država.
Kada je reč o klimatskim promenama Merkelova je ukazala da su obe zemlje pogođene i izrazila uverenje da bi po tom pitanju sve zemlje trebalo tesno da sarađuju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
