Mediji koji nastoje da odgovorno izveštavaju o sve široj zdravstvenoj krizi zbog koronavirusa, suočeni su sa zadatkom da prenesu njenu ozbiljnost bez izazivanja panike, da stalno budu u toku s mnoštvom informacija, a mnogo šta je još misterija, i da neprestano savetuju čitaoce i gledaoce kako da budu bezbedni.
List „Njujork tajms“ ima blog s vestima o koronavirusu koji se ažurira neprekidno, 24 sata dnevno, a urednici u Njujorku, Londonu i Hongkongu dele odgovornost.
Kanal „Slek“ (Slack) koji su novinari Asošiejted presa pokrenuli kako bi izmedju sebe razgovarali o izveštavanju, ima više od 400 članova. Jutarnji bičltemn vesto TV NBC Njuz od ponedeljka je u potpunosti posvećen novoj bolesti.
Od korona virusa hiljade ljudi su obolele, milioni su u karantinu, a na finansijskim tržištima ima kolebanja, dok neki kritičari smatraju da je ta tema naduvana.
Direktor Centra za komunikacije o zdravlju i rizicima na Univerzitetu Džordžije, Glen Novak, rekao je da je „teško reći ljudima da nešto pogledaju šire i smire se kada su u mnogim slučajevima mere koje se preduzimaju veoma snažne ili su bez presedana“.
Ali, upravo to je posao novinara koji su zaduženi za izveštavanje o toj temi.
Urednik rubrike za zdravstvo i nauku u Asošiejted presu Džon Fahej kazao je da ta agencija „daje mnogo objašnjenja, postavlja pitanja i daje odgovore, pokušavajući da jasnim, jednostavnim jezikom objasni šta su simptomi i šta ta bolest znači za ljude“.
Kada ljudi čitaju o milionima ljudi izolovanih u Kini, strah je prirodan odgovor, rekao je Fahej. Ipak, tačno je i da je individualni rizik za ljude trenutno veoma mali.
Krajem prošle nedelje, Vivijan Vang iz „Njujork tajmsa“ je pokušala da ilustruje neke od složenosti pisanja o novoj bolesti koja je pogodila više od 80.000 ljudi, i od koje je umrlo više od 3.000.
Većina ljudi ima blage simptome, i to je dobro, ali paradoks je da to može da oteža suzbijanje bolesti jer mnogi ljudi neće ni shvatiti da imaju koronavirus, navela je Vang.
Izveštač TV CNN, Sandjaj Gupta koji je neurohirurg, rekao je da stalno podseća gledaoce da dve veoma velike studije pokazuju da se ubedljiva većina ljudi koji dobiju tu infekciju ipak neće razboleti.
„Imaće blagu bolest, ako uopšte budu bolesni, i oporaviće se. To uglavnom deluje veoma ohrabrujuće na ljude. Ali ja ne želim da ublažim situaciju. Mi se bavimo nečim što raste i postaje pandemija“, kazao je Gupta.
Fahej navodi da AP izbegava da novu bolest naziva „smrtonosnom“ jer ona za većinu to zaista i nije.Džon Tores, lekar i medicinski izveštač za NBC Njuz, iz tekstova izbacuje reči poput „užasan“ ili „katastrofalan“. „Trudim se da nema previše prideva“, rekao je Tores.
Gotovo svaki dan donosi nove slučajeve zaraze, u sve više zemalja. To je vest, ali novinari treba da razmisle i o kumulativnom efektu očaranosti tom statistikom.
Tako Gupta navodi da u nekom trenutku „brojevi postaju manje značajni“.
I fotografije zaslužuju pažljivo razmatranje. Slike ljudi koji nose maske česta su ilustracija vesti, uprkos dokazima da maske takoreći ne doprinose sprečavanju prenošenja virusa, rekao je Novak.
Senzacionalistički naslovi mogu da privuku pažnju, ali i da uplaše bez potrebe. Prošlonedeljni članak u časopisu Atlantik imao je naslov „Verovatno ćete dobiti korona virus“.
„Novinari vole da od banalnih i niskorizičnih stvari senzacionalnim pisanjem naježe publiku, ali kada opasnost postane velika i široko rasprostranjena, izveštavanje medija postaje trezveno, senzacionalizam zapravo opada“, navodi konsultant Piter Sendmen.
A to „što se ljudi mogu uplaštiti od neke vesti nije posledica namere, nego načina na koji se o nečemu izveštava“, rekao je Gupta.
Donald Meknil, novinar naučne rubrike „Njujork tajmsa“ kaže da „mnogo vremena provodi razmišljajući da li je previše alarmantan ili – premalo“.
Virus proizvodi naizgled beskrajnu zalihu vesti daleko izvan medicinskih: finansijska kolebanja na Vol Stritu, zatvaranje škola i preduzeća, otkazivanje koncerata. Proizvodjači meksičkog piva „Korona“ demantovali su navode da sličnost naziva sa virusom škodi njihovom poslu. Italijani se odriču tradicionalnih poljubaca u obraz.
Tako je AP prošlog četvrtka uvrstio 17 članaka o korona virusu u pregled koji šalje svojim pretplatnicima, uključujući tekstove iz Japana, Italije, Australije, Južne Koreje i Kine.
I, kao što je neizbežno u vremenima podela, koronavirus je postao političko pitanje u Sjedinjenim Državama, gde komentatori odmeravaju kako predsednik Donald Tramp reaguje na krizu.
Gupta sa CNN-a rekao je da nastoji da bude veoma uzdržan prema onome što političari govore o koronavirusu. „Kao novinar koji piše o zdravstvu, nemam luksuz da prenosim nečija mišljenja o nečemu“, rekao je on.