0
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović rekao je da Srbija pre ulaska u EU mora da otkrije gde se nalaze posmrtni ostaci nestalih hrvatskih ratnih veterana i civila iz rata 90-tih godina u Hrvatskoj, saopštila je pres služba predsednika. On je o tome razgovarao sa predstavnicima udruženja ratnih veterana – Udruženja specijalne policije iz Domovinskog rata i Zbora udruženja veterana hrvatskih gardijskih jedinica. Ovu situaciju je za portal Nova.rs komentarisao Veran Matić, specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom.
PROČITAJTE JOŠ:
„Jako žalim zbog ovako intonirane izjave predsednika Milanovića, najave uslovljavanja, stvaranja neke negativne spirale. Naročito u ovoj temi kojoj je neophodna potpuna depolitizacija kako bi imala bolje rezultate kako bi porodice na primeren način ožalile svoje najmilije.
Kao da opet imamo isticanje interesa države iznad interesa žrtava. Nema ništa važnije od rešavanja pitanja nestalih na Balkanu. I to nije moguće bez bliske saradnje zemalja, u ovom slučaju Srbije i Hrvatske. Naročito kada znamo da su skoro sva tela sigurno na teritoriji Hrvatske gde institucije Srbije nemaju nikakvu operatvinu moć.
Godinama predlažem da formiramo zajedničke timove za nekoliko celina: regija Vukovara ima oko 500 nestalilh, većinom Hrvata, u operaciji Oluja ima preko 600 još uvek nestalih i najviše, kao i za identifikaciju posmrtnih ostataka preko 900 tela koji se nalaze u Institutu za sudsku medicinu u Zagrebu“, rekao je Veran Matić za Nova.rs.
Naš sagovornik ističe da je međudržavni sporazum o saradnji na pronalaženju nestalih, ekshumaciji i identifikaciji ubijenih potpisan 1996. godine. Ispred SR Jugoslavije, a posle i Republike Srbije, za tu saradnju zadužena je Komisija za nestala lica, tako da je ova institucija prava adresa za analizu obaveza i onoga što je učinjeno ili nije učinjeno, ističe Matić za Nova.rs.
„Kada sam prihvatio da budem specijalni izaslanik predsednika Republike Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom, bilo je jasno da je to dodatak postojećim naporima. Pošto dolazim iz civilnog sektora koji nije bio uključen u rešavanje ovog važnog pitanja, bilo mi je jasno da postoji veliki prostor koji nije pokriven radom zvaničnih organa, koji je često vezan za političke prilike, političku volju… A takva politizacija ovog pitanja blokira efikasnu saradnju“, rekao je on.
Matić navodi da je o ovoj temi detaljno razgovarao sa bivšom predsednicom Republike Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović, pa potom sa premijerom Plenkovićem, nadležnim ministrom Medvedom i drugima.
„Bilo mi je odmah jasno da ovu temu moramo depolitizovati u potpunosti i svesti na humanitarno pitanje po svim osnovama. Ove zaključke nije bilo teško izvući jer smo imali situacije na sednicama dva nacionalno tela za rešavanje ovog pitanja na kojima se govorilo o prirodi rata, upotrebom termina koji ne doprinose ostvarivanju ciljeva efikasne potrage za nestalima.
Sa naše strane, imao sam jasnu načelnu podršku predsednika Aleksandra Vučića, ali sam dobio utisak da na nižim nivoima postoji rezervisanost, odnosno potreba za stalnim reciprocitetom. Vrlo brzo sam uočio da je jedini mogući način rada vezan za zajedničke timove. Ne može se efikasno raditi odvojeno i sa uslovljavanjem. Moraju se pronaći najbolji poznavaoci prilika u dve velike celine iz kojih ima najviše nestalih: Hrvata u Vukovaru i tom regionu iz 1991. godine, i Srba iz perioda Oluje i neposredno posle te operacije“, rekao je naš sagovornik.
Matić ističe da je neophodno formiranje profesionalnih istražnih timova koji će potpuno depolitizovano prići potrazi za nestalima, koje bi sve nadležne službe morale aktivno da podržavaju, te otvore arhive sa ciljem pronalaženja nestalih. Dodaje da bi se na taj način stvorilo poverenje van političkih tenzija i obračuna.
„Na žalost, permanentno imamo prevlast politizovanja i paralizu portage za nestalima. I ova izjava predsednika Milanovića je deo te politizacije. Ona se događa u trenucima kada postoji puno napora da se nađe novi prostor za resetovanje sporazuma iz 1996. godine, tako da stvori bolje uslove upravo za realizaciju zajedničkog cilja, da se u što kraćem roku identifikuje što više nestalih.
Za mene su svi nestali – naši nestali. Ne delim ih prema naciji jer bol svake majke, oca, sestre, deteta je isti i treba svi na isti način da ga osećamo i da to bude pokretačka snaga u svim prilikama. Veliki broj nestalih su Srbi iz Hrvatske i oni se u nekim statistikama različito tretiraju. Njihov nestanak se dogodio na prostorima Republike Hrvatske, a često je prijava došla od porodice koja je izbegla u Republiku Srbiju.
Na svim sastancima sa udruženjima nestalih iz Srbije, Hrvatske i sa predstavnicima Republike Hrvatske na kojima sam prisustvovao, slično stanovište iznosio je i predsednik Vučić i zaista verujem da mu je stalo da se razjasni sudbina svakog nestalog lica. I siguran sam da bi podržao ideju da za nestalima tragamo zajedno a ne odvojeno, pa jedni drugima da ispostavljamo zahteve“, kaže on.
Dodaje da od ukupnog broja nestalih, oko 900 ostataka ekshumiranih tela, još uvek je neidentifikovano u mrtvačnicama u Zagrebu i nekim drugim gradovima.
„Znači, polovinu slučajeva nestalih mogli bi zajedničkim radom da rešimo veoma brzo – pozivanjem porodica koje tragaju za najmilijima da dostave DNK radi upoređivanja, ili sa dodatnim informacijama o mestima gde su izvršene ekshumacije, zatim ulogom svedoka itd…
Pored toga, kao što sam rekao, fokusiranjem na Vukovarsku regiju i Oluju mogli bi, takođe zajedničkim radom, da pronađemo mesta pokopa i identifikujemo nestale. Nedopustiv je zločin prikrivanja podataka o mestima pokopa i moramo ga zajedno prevazići“, ističe naš sagovornik.
Matić navodi da nas sadašnji stav Zorana Milanovića vraća unazad i u poziciju u kojoj će se vrlo teško ponovo stvoriti uslovi za pronalaženje, ekshumaciju i identifikaciju nestalih. Ne zbog toga što jedna strana hoće ili neće, već zbog toga što najčešće ne može sama, dodaje on.
„Bilo zbog sopstvenih unutrašnjih slabosti, ili jednostavno zbog toga što je potrebno uključiti sva moguća saznanja sa svih strana posle toliko dugo vremena. Hrvatska je na svojoj koži surovo osetila šta znače, često neopravdana, uslovljavanja suseda koji su već u EU, i to od strane Slovenije u procesu pridruživanja.
Milorad Pupovac i SDSS dali su nemerljiv doprinos garancijama za Hrvatsku prilikom prijema u Evropsku uniju. Hrvatska u Evropi je deo napora i Srba u Hrvatskoj. Najave uslovljavanja Srbije kada je reč o nestalima, najava je trajne blokade Srbije šta god ona uradila. Ponavljam da je veoma teško rešiti pitanje nestalih samo jednostranim naporima“, kaže Matić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
