0
Pentagon je planirao da u petak održi brifing za Ilona Maska o planovima američke vojske za mogući rat sa Kinom, rekla su dva američka zvaničnika u četvrtak.
Treći zvaničnik rekao je da će brifing biti fokusiran na Kinu, bez dodatnih detalja. Četvrti je potvrdio da će Mask biti u Pentagonu u petak, ali nije ponudio više informacija.
Nekoliko sati nakon što je New York Times objavio vest o planiranom sastanku, zvaničnici Pentagona i predsednik Tramp negirali su da će brifing biti vezan za vojne planove u vezi sa Kinom. „Kina se neće ni spomenuti, ni diskutovati,“ rekao je Tramp u kasnovečernjoj objavi na društvenim mrežama.
Nije bilo jasno da li će brifing za Maska biti održan kako je prvobitno planirano. Ali davanje Masku pristupa nekim od najstrože čuvanih vojnih tajni SAD predstavljalo bi dramatično proširenje njegove uloge kao Trampovog savetnika i vođe njegovog plana za smanjenje troškova i čišćenje vlade od nepoželjnih kadrova i politika.
Takođe, to bi dodatno istaklo pitanja o Maskovim sukobima interesa, jer on upravlja kompanijama koje su veliki vladini izvođači, dok istovremeno ima značajne poslovne interese u Kini. Mask, milijarder i direktor SpaceX-a i Tesle, glavni je snabdevač Pentagona i ima jake finansijske veze s Kinom.
Vojni planovi, poznati kao „operativni planovi“ ili O-plans, spadaju među najstrože čuvane tajne. Ako bi neka strana zemlja saznala kako SAD planira da vodi rat protiv nje, mogla bi da pojača svoju odbranu i otkloni slabosti, čineći američke planove znatno manje efikasnim.
Strogo poverljiv brifing o ratu sa Kinom sadrži između 20 i 30 slajdova koji prikazuju kako bi SAD vodile takav sukob — od prvih naznaka pretnje, do ciljeva koje bi trebalo napasti u određenim vremenskim okvirima, koje bi zatim bile predstavljene Trampu na odlučivanje, prema rečima upućenih zvaničnika.
Portparol Bele kuće nije odgovorio na upit u vezi svrhe posete, kako je do nje došlo, da li je Tramp bio upoznat i da li se time krše pravila o sukobu interesa. Nije poznato ni da li je Tramp potpisao izuzeće za Maska.
Glavni portparol Pentagona Šon Parnel najpre nije odgovorio na isti upit, ali je ubrzo nakon objavljivanja članka dao kratku izjavu: „Ministarstvo odbrane s radošću dočekuje Ilona Maska u Pentagonu u petak. Pozvao ga je sekretar Hegset i on je samo u poseti“.
Sat vremena kasnije, Parnel je objavio na mreži X: „Ovo je 100% lažna vest. Besramno i zlonamerno pogrešno. Ilon Mask je patriota. Ponosni smo što dolazi u Pentagon.“
Ministar odbrane Pit Hegset takođe je komentarisao na X-u: „Ovo NIJE sastanak o ‘strogo poverljivim planovima za rat sa Kinom’. Radi se o neformalnom sastanku o inovacijama, efikasnosti i pametnijoj proizvodnji. Biće odlično!“
Nakon toga, Wall Street Journal je potvrdio da je zaista bio zakazan brifing za Maska o planiranju rata s Kinom.
Bez obzira na to šta će sada biti tema sastanka, planiranje ukazuje na neobičnu dvostruku ulogu Maska – najbogatijeg čoveka na svetu i osobe kojoj je Tramp dao široka ovlašćenja.
Mask poseduje bezbednosnu dozvolu, a Hegset ima pravo da odluči ko ima potrebu da zna detalje plana.
Hegset, admiral Kristofor Grejdi (v.d. predsedavajućeg Združenog generalštaba) i admiral Semjuel Paparo (šef Indo-pacifičke komande) trebalo je da predstave Masku detalje o planu za suprotstavljanje Kini u slučaju sukoba.
Sastanak je bio zakazan u prostoriji „Tank“ – osiguranoj sali za najviše vojne sastanke, a ne u Hegsetovoj kancelariji, gde bi se obično održao neformalni razgovor.
Operativni planovi su tehnički složeni i često nerazumljivi bez vojnog iskustva, zbog čega predsednicima obično budu prikazani samo najvažniji delovi. Nije poznato koliko detalja je Mask želeo da sazna.
Hegset je već primio deo brifinga prošle nedelje i još jedan deo u sredu.
Iako Mask nije u vojnoj komandnoj strukturi niti je formalni savetnik za pitanja Kine, postoji mogućnost da su mu podaci potrebni ako tim iz njegovog odeljenja za efikasnost vlade (DOGE) želi da smanji budžet Pentagona, a da ne ugrozi ključne sposobnosti.
Na primer, ukidanje budućih nosača aviona moglo bi uštedeti milijarde, ali ako plan rata zavisi od njihove upotrebe na inovativan način, takav potez bi mogao da ugrozi celu strategiju.
Planiranje rata sa Kinom decenijama dominira razmišljanjem u Pentagonu. SAD su prilagodile svoje vazduhoplovstvo, mornaricu, svemirske i kopnene snage za potencijalni sukob sa Kinom.
Kritičari tvrde da se previše ulaže u skupe sisteme poput borbenih aviona, a premalo u bespilotne letelice i obalsku odbranu. Za Maska, koji želi da preusmeri vojne izdatke, znanje o planovima i potrebama vojske bilo bi presudno.
Mask se već zalagao da Pentagon prekine kupovinu preskupih F-35 aviona, koje proizvodi njegov konkurent Lockheed Martin — u programu koji godišnje košta preko 12 milijardi dolara.
Ipak, Maskov opsežan poslovni angažman izaziva zabrinutost među etičkim stručnjacima. Posebno jer se novi planovi fokusiraju na svemirski rat. Kina već ima oružje za napad na američke satelite.
SpaceX-ova mreža Starlink satelita otporna je na napade više nego tradicionalni sateliti. Mask bi mogao biti zainteresovan da sazna da li SAD mogu da zaštite njegovu mrežu u ratu sa Kinom.
Za svakog izvođača u odbrambenoj industriji, prisustvovanje takvom sastanku bio bi neprocenjiv uvid u buduće potrebe vojske – i prilika da ponudi svoja rešenja.
Iako izvođači imaju ograničen pristup ratnim planovima, ekskluzivni pristup izvršnog direktora jedne firme za ovako osetljiv sastanak je bez presedana, smatra ekspert iz Američkog instituta za preduzetništvo Tod Harison.
„Mask na brifingu o ratnim planovima? Ovo deluje kao ozbiljan sukob interesa“, rekao je on.
SpaceX već dobija milijarde dolara od Pentagona za razvoj satelitske mreže i lansiranje tajnih vojnih satelita. U 2024. godini, dobio je 1,6 milijardi dolara od Vazduhoplovstva – ne računajući tajna sredstva od Nacionalne izveštajne kancelarije.
Tramp je nedavno naredio izgradnju sistema „Zlatna kupola“, svemirski sistem za odbranu od raketa, koji podseća na Rejganov „Star Wars“ plan.
Samo pokretanje tog programa koštaće desetine milijardi dolara i otvoriće ogromne mogućnosti za SpaceX, koji već pruža rakete, satelite i komunikacione sisteme — sve što „Zlatna kupola“ zahteva.
Mask je i pod istragom zbog mogućeg kršenja pravila bezbednosne dozvole — jer nije prijavio kontakte sa stranim liderima. Vazduhoplovstvo mu je čak odbilo zahtev za viši nivo pristupa (SAP) zbog bezbednosnih rizika.
Kineska vlada već vidi SpaceX kao produžetak američke vojske. U jednom izveštaju kineskog vojnog univerziteta piše: „Militarizacija Starlinka i njen uticaj na globalnu stabilnost.“
Mask i Tesla i dalje zavise od Kine — njihova fabrika u Šangaju proizvodi više od polovine Teslinih vozila, a firma ima kredit od 2,8 milijardi dolara od kineskih banaka.
Mask javno izbegava kritiku Pekinga i otvoreno sarađuje sa Komunističkom partijom Kine. Godine 2022. čak je pisao za časopis kineske cenzorske agencije, promovišući svoje kompanije.
U intervjuu za Financial Times, Mask je predložio da Tajvan postane „specijalna administrativna zona“ pod Kinom, što je izazvalo bes među tajvanskim političarima.
Godinu dana kasnije, rekao je da je Tajvan „neodvojiv deo Kine“ i uporedio to sa Havajima i SAD.
Na mreži X, Mask redovno hvali Kinu kao svetskog lidera u električnim vozilima i solarnoj energiji, ističe napredak njenog svemirskog programa i najavljuje „neizbežan“ savez Rusije i Kine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
