Linije fronta istočne Ukrajine su zatrpane snegom, a snajperi su smešteni u ovu zimsku belu pustoš. Ukrajinske trupe koje zaborave da ostanu nisko u svojim rovovima u stilu Prvog svetskog rata, rizikuju da dobiju metak u glavu, piše BBC.
Konflikt ovde je zamrznut od 2014. godine kada su separatisti, uz podršku Moskve, zauzeli delove regiona Donbasa. Najmanje 13.000 ljudi je ubijeno, kako boraca tako i civila. Sada zapadni lideri upozoravaju na nešto mnogo gore, na potpunu rusku invaziju Ukrajine. Ako do toga dođe, istočni font bi bio lako mesto za početak, a proruski pobunjenici na tom području utiru put.
Marija se trudila da se ne stresira oko toga. Dvadesetšestogodišnja Ukrajinka, bila je u svom rovu, naoružana kališnjikovom i savršenim manikirom. Ona je deo ukrajinske 56. pečadijske brigade.
„Pokušavam da izbegnem politiku i da ne gledam televiziju, trudim se da ne brinem previše. Ali spremni smo. Imali smo dosta treninga. Razumem da to neće biti kao vežba, biće teško svima. Ali stojimo na svom terenu“, rekla je Marija.
Marija ima i braću. Dvojica su služila u Nacionalnoj gardi Ukrajine. Njen najmlađi brat će uskoro krenuti na liniju fronta. Kod kuće, Marijini roditelji koji su sada u penziji čuvaju njenog četvorogodišnjeg sina, prenosi BBC.
„Bilo je veoma teško ostaviti ga, ali od moje šeste godine, san mi je da odem u vojsku. Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“, dodala je.
U blizini jedan od njene braće po oružju sekirom cepa drva. Hladnoća je stalna pretnja, kao i separatisti koji su samo na kilometar udaljeni odatle.
In eastern Ukraine, war-weary soldiers and civilians await Russia's next move https://t.co/wMXfq9zstS
— BBC News (World) (@BBCWorld) January 30, 2022
Marija je hodala kroz niz tunela do svog doma daleko od kuće, ispod zemlje. Dečji crteži jarkih boja bili su zalepljeni za zidove od blata.
„Ovi dolaze iz različitih škola, kao zahvalnost“, rekla je ona.
„Pomaže nam da podignemo naš moral“, dodala je.
Marijin rat govori o budućnosti njene domovine, a možda je u pitanju mnogo više od sudbine Ukrajine.
Američki predsednik Džo Bajden upozorio je na „izrazite mogućnosti“ da Rusija izvrši invaziju u februaru i da na taj način „promeni svet“. Britanski premijer Boris Džonson podsetio je na strahote Čečenije i Bosne. Velika međunarodna zabrinutost je u suprotnosti sa onim što čujete od nekih Ukrajinaca.
„Ne verujem da će Rusi doći“, rekla je socijalna radnica na istoku, koja nije želela da ude imenovana.
„Verujem svojim očima i svojim ušima. Ovde je zapravo tiše sada nego prošlog meseca. Ovo je samo informacioni rat“, dodala je.
„Ovde nema šta da se vidi“, redovno ponavlja ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski. Ali neki se plaše.
„Svaki put kada čujem budu srce mi lupa“, rekla je Ljudmila Momot (64).
Ona zna šta Moskva i njeni saveznici mogu da urade. Njen dom od 30 godina, u selu Nevilske, uništen je prošlog novembra separatističkim granatiranjem.
Vratila se u Nevilske, sada grad duhova, da pokuže šta je od njega ostalo.
„Ovo je rana koja će trajati do kraja mog života“, rekla je kroz suze, bacivši pogled na zjapeću rupu gde su nekada bila njena ulazna vrata.
„Morala sam da puzim preko ruševina u spavaćici. Noge su mi bile krvave. Osma godina rata, dokle će naše stradanje trajati?“, pita se.
BBC je razgovarao i sa mlekaricom u penziji, koja je imala nešto da poruči Putinu.
„Pomirite se, dogovorite se. Svi ste odrasli, obrazovani ljudi. Pomirite se da ljudi žive slobodno, bez suza i patnje“, rekla je ona.
U savremenoj verziji rata i mira, krajnja igra ruskog lidera ostaje nejasna. Da li je okupio oko 100.000 vojnika duž ukrajinske granice kako bi iznudio ustupke od NATO-a ili da bi zauzeo još jedan deo zemlje?
Jedan od mogućih scenarija je ograničeni upad sa snagama upućenim samo u istočnu Ukrajinu. Kremlj bi verovatno pokušao da ih predstavi kao „mirovnjake“, štiteći vlasnike ruskih pasoša. Moskva je bila zauzeta izdavanjem stotina hiljada pasoša na teritoriji koju drže separatisti.
Ukrajinske trupe insistiraju na tome da ako Rusi dođu, to neće biti tako lako kao aneksija poluostrva Krim 2014. godine.
„Ovaj put smo bolje pripremljeni“, rekla je Aljona, koja je stacionirana na istoku.
„Sumnjam da će Rusi izvršiti invaziju. Oni žele da stvore paniku i da je iskoriste kao polugu“, rekla je ona.
Čak i ako nema kopnene invazije, a Moskva insistira da je neće biti – šteta je već učinjena. Međunarodni hor zabrinutosti zbog moguće invazije destabilizuje ovu naciju.
Predsednik Putin je već ostvario pobedu, bez ispaljenog metka, tako što je oslabio susednu državu i primorao je međunarodnu zajednicu da sluša prati svaku njegovu reč. Ali mnogi zapadni lideri strahuju da on time neće biti zadovoljan.
BONUS VIDEO: Ukrajina iz prve ruke: Atmosfera kao pred NATO bombardovanje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare