0
Iako je potpuno iscrpljena, ukrajinska vojska i dalje uspeva da pod svojom kontrolom zadrži strateški bitan deo lučkog grada Marijupolja - luke na čijoj se teritoriji već sedam nedelja vode žestoke borbe. Ukrajinci sada kontrolišu tek mali deo grada, koji je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nazvao „srcem rata". Zašto Rusija još nije uspela da zauzme ceo Marijupolj?
Poslednje ukrajinske snage koje brane Marijupolj su 36. brigada ukrajinskih marinaca i ozloglašeni bataljon Azov, koji Rusija naziva neonacistima, a Ukrajina smatra braniocimagrada.
Ovaj bataljon, čiji koreni vuku iz ultradesničarskih organzacija poput „Patriote Ukrajine“ i čiji simboli podsećaju na stilizovane nacističke simbole, branio je grad i 2014. godine. Iako su i tada optuživani za ratne zločine, Ukrajina je 2014. godine priznala Azovski bataljon kao deo Nacionalne garde koja je pod kontrolom ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova.
Rusija postojanjem Azovskog bataljona (ili Azovskog puka kako je još poznat) opravdava deo svojih ciljeva, u kako u Kremlju nazivaju invaziju na Ukrajinu, specijalnoj vojnoj operaciji.
Moskva je na početku invazije kao jedan od razloga za ulazak tenkovima u susednu zemlju navela „denacifikaciju“, aludirajući upravo na ozloglašeni bataljon. Moskva pripisuje Azovu čak i da su tokom sukoba koji je u toku gađali zgrade i civilne mete u gradu. Iz Moskve su se čak mogle čuti i optužbe da je Azov taj koji je granatirao pozorište u Marijupolju, u kojem je poginulo 300 ljudi, prema navodima ukrajinske vojske.
Azovski bataljon je za Rusiju najveći motiv, ali i najveći otpor. „Azovci“ važe za fanatike koji dobro poznaju teren, obzirom da je središte bataljona od 2014. godine Marijupolj. Takođe, stručnjaci smatraju da su „Azovci“ dugo spremali odbranu grada obzirom da je napad na Marijupolj bio očekivan.
Iako nije poznato koliko tačno ima ukrajinskih vojnika i „Azovaca“u gradu, pojedine procene su da je ostalo oko 1.500 vojnika, dok je Rusija tvrdila da ima oko 3.500 pripadnika Azovskog puka u gradu. Sa druge strane, ruske trupe i pripadnici Narodne milicije Donjecke Narodne Republike, prema procenama ima oko 14.000. I jedni i drugi najavljuju da neće odustati od borbe za grad i da će se „boriti do poslednjeg vojnika“.
Glavneborbe vode se oko luke i velikog industrijskog postrojenja čeličane Azovstal, koje još kontrolišu Azovski bataljon i ukrajinska vojska, a u koji ruska vojska još uvek nije uspela da uđe. Takođe, postoji još nekoliko teritorija na kojima se vode intenzivne borbe. Poslednji cilj koji ruske trupe tvrde da su zauzele jeste metalurškikombinat „Iljič“.
Marijupolj je ključna tačka za ruske snage, jer osvajanjem ovog grada bio bi stvoren takozvani kopneni koridor do Krima. Samoproglašene Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika (LNR) nisu kopneno povezane sa Krimom, poluostrvom koje je nakon referenduma 16. marta 2014. godine proglasilo otcepljenje od Ukrajine i pripojenje Rusiji.
Pročitajte još:
Zatim, geografski položaj Marijupolja je izuzetno primamljiv. Administrativno pripada Donjeckoj oblasti koja uz Lugansku oblast čini Donbas region. Ali, nije deo Donjecke Narodne Republike (DNR) koju su proruski separatisti proglasili 7. aprila 2014. godine. DNR zauzima tek trećinu teritorije Donjecke oblasti,ali su u njenom sastavu veći gradovi, uključujući i Donjeck koji je od Marijupolja udaljen oko 100 kilometara.
Pored toga postoji i razlog ekonomske prirode. Marijupolj je najprometnija luka na Azovskom moru, koje je moreuzom spojeno sa Crnim morem. Eventualnim zauzimanjem grada, Rusija bi zadala ekonomski udarac Ukrajini, a sebi omogućila još jednu sigurnu morsku rutu.
Sva današnja dešavanja u Ukrajini pratite u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO Marijupolj – predaja ukrajinskih vojnika
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
