3
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se usvaja ažurirana verzija nuklearne doktrine pod nazivom Osnovi državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja. Potpisivanje doktrine u kojoj se kaže da svaki masovni vazdušni napad na Rusiju može da podstakne nuklearni odgovor, odražava Putinovu spremnost da preti upotrebom nuklearnog arsenala da bi naterao povlačenje Zapada u vreme kada Moskva polako napreduje u ofanzivi u Ukrajini. Potpisivanje ovog ukaza dovelo je do toga da se mnogi pitaju koliko zapravo Rusija ima nuklearnog oružja i gde se ono nalazi.
Tačan broj nuklearnih bojevih glava u Rusiji državna je tajna i zato je procena zasnovana na spekulacijama. Ono što je sigurno je to da je ruski nuklearni arsenal jedan od najmoćnijih na svetu, sa procenjenih 5.580 nuklearnih bojevih glava, prema podacima Federacije američkih naučnika iz 2024. godine.
PROČITAJTE JOŠ:
Od ovog broja, oko 1.600 je aktivno raspoređeno u strateške svrhe. U poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje imaju 5.428 bojevih glava, Rusija povećava svoj nuklearni arsenal, dok se američki smanjuje. Rusija svoje nuklearne kapacitete raspoređuje u šest velikih raketnih baza, nekoliko pomorskih baza i strateške vazdušne baze, uključujući one u Kozelsku, Tatiščevu, Užuru i na drugim lokacijama. Pored toga, Rusija upravlja sa 12 balističkih podmornica na nuklearni pogon, od kojih su najnovije Borej klase.
Jedno od najnovijih dostignuća ruske vojske je interkontinentalna balistička raketa RS-28 Sarmat, poznata i kao „Satan 2“. Ova raketa, koja je u razvoju od 2009. godine, može nositi do 15 lakših bojevih glava ili kombinaciju bojevih glava i protivmera namenjenih probijanju odbrambenih sistema. Ocenjena je kao odgovor na američki koncept brzog globalnog udara.
Posebnu pažnju privlači i podvodno oružje nazvano Status-6 ili „Kanyon“, koje je dizajnirano da izazove ogromni radioaktivni talas visok do 500 metara, što bi kontaminiralo široke obalne zone neprijatelja. Ovaj torpedo, sposoban da putuje na velikim dubinama i brzinama, projektovan je kao poslednje sredstvo odvraćanja i opremljen tehnologijom za izbegavanje otkrivanja.
Tokom obraćanja 2018. godine, predsednik Vladimir Putin predstavio je nove klase nuklearnog oružja, uključujući hipersonični klizač Avangard, koji se kreće 20 puta brže od zvuka i može izvoditi oštre manevre, što ga čini imunim na protivraketne sisteme. Takođe je predstavio raketu sa neograničenim dometom 9M730 Burevestnik i naglasio da Rusija unapređuje svoje nuklearne kapacitete kako bi osigurala svoju vojnu i stratešku nadmoć.
Ruska nuklearna doktrina, usvojena 2010. godine, predviđa upotrebu nuklearnog oružja kao odgovor na napad oružjem za masovno uništenje ili u slučaju agresije konvencionalnim oružjem koja ugrožava opstanak države. Stručnjaci veruju da bi Rusija primenila strategiju „eskalacije radi deeskalacije“, koristeći ograničeni nuklearni udar kako bi prinudila protivnike na pregovore.
Sve ove aktivnosti ukazuju na to da Rusija ne samo što modernizuje svoj arsenal, već i razvija nova oružja za odbranu i odvraćanje, dok strateški nastoji da održi dominaciju u nuklearnom balansu moći.
Nakon Drugog svetskog rata, Sovjetski Savez razvio je nuklearno oružje kao odgovor na američki arsenal. Na vrhuncu Hladnog rata, Sovjetski Savez je imao oko 45.000 nuklearnih bojevih glava, što je činilo najveći arsenal na svetu. Nakon raspada SSSR-a 1991. godine, nuklearne bojeve glave ostale su raspoređene u Belorusiji, Ukrajini i Kazahstanu. Međutim, u skladu sa Protokolom iz Lisabona i dogovorima iz 1995. godine, sve su prebačene u Rusiju, čime je ona postala jedini naslednik sovjetskog nuklearnog potencijala.
Rusija je tokom Hladnog rata širila nuklearnu tehnologiju, uključujući podršku kineskom nuklearnom programu. Danas, Moskva sarađuje sa državama poput Irana i Indije, obezbeđujući tehnologiju i obuku. Takođe, Rusija koristi svoje znanje za komercijalne ciljeve, prodajući nuklearnu tehnologiju afričkim zemljama u razvoju.
Međutim, postoje i kontroverze. Na primer, 1997. godine, bivši sekretar Saveta bezbednosti Aleksandar Lebed tvrdio je da je 100 „kofer-bombi“ nestalo iz sovjetskog arsenala. Ruski zvaničnici su negirali ove tvrdnje, navodeći da su svi sistemi pod strogom kontrolom.
Ruski nuklearni arsenal ostaje centralni stub globalne bezbednosne politike. Sa strateškim bazama, modernim podmornicama, hipersoničnim i podvodnim tehnologijama, Rusija obezbeđuje dominantnu ulogu u međunarodnim odnosima. Ipak, istorijske kontroverze i izazovi upravljanja ogromnim arsenalom ukazuju na potrebu za daljom kontrolom i dijalogom u nuklearnoj sferi.
Kombinacijom konvencionalne moći, naprednih tehnologija i strateškog odvraćanja, Rusija nastavlja da koristi svoj nuklearni potencijal ne samo za odbranu, već i kao ključnu polugu globalnog uticaja.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
